Следећа прича је са гостовања у Болтону.То је била битна текма јер су се оба тима борила за престиж.Челзијеви навијачи су хтели да направе шоу за северњачке идиоте.Увек су били добро организовани.То је била једна од првих екипа која је обраћала пажњу на организацију акција на трибинама.Главни ликови су се договорили да по двојица њих буду на сваком возу који иде за Болтон.Ишли су возом преносећи исту поруку:"Данас идемо на Болтонов коп.Идите на њихов коп,Ако вас не пусте,обиђите око стадиона и покушајте поново да уђете."
То је функционисало.Око 2.45 зачуо се урлик,Челзи је напао.Настао је кркљанац.Калј и Џеко(за оне који не знају,уз Хикмота главни ликови хедхантерса)су навалили.На оближњој кући се отворио прозор,извирио је неки румени чилагер и на чистом ланкаширском акценту викнуо:"Браћо,устала је Енглеска!"Онда је затворио прозор.Кајл је причао као да је било као у позоришту,сви су праснули у смех.Нико не зна зашто је отворио прозор,нити коме се обратио,човек је напросто имао потребу да каже шта има.
Челзи је испао,последњу текму је играо са Астон-Вилом,задња шанса да првој лиги покажу шта губи,а другој ко им долази у походе.По Бриџу су колале приче.Челзи се намерачио да заузме Вилин коп-Холте.Холте коп је огромна трибина,једна од највећих и најбоље покривених у целој лиги.Челзи је ушао и измешао се са Вилиним навијачима.На први урлик сви Вилини навијачи су се разбежали.Цела трибина је бежала,невероватан призор.Заиста не знам шта људе нагони на такву бежанију,али је сцена кад се читава трибина даје у бег заиста импресивна.Подсећа на "Опстанак",када крдо газела бежи пред пар леопарда.
Е сад да објасним шта значи залетање у навијачком жаргону.Најбољи начин да се заузме противнички коп је да се нагомилате на врх трибине па се онда стуштите надоле ударајући и шутирајући све што мрда,док се у паници не разбеже.


Челзи је испао у другу лигу.Милвол је из треће прешао у другу,позорница хулиганског сукоба је постављена.Челзи-Милвол,текма се играла на Стамфорд Бриџу.Ту ће бити акције.Стајали смо мало даље од средине трибине.На Шеду је владала чудна атмосфера.Челзи је знао да ће се Милвол појавити,али не и где и како.Уствари,ушли су у малим групама и чекали да избије прва туча,као знак за окупљање.Винс(Вордов ортак,и такође члан прве екипе Арсенала)и ја смо дошли само да гледамо гужву,али је очекивана туча избила баш на месту где смо ми стајали.Винс је од Милволоваца добио ударац у уста,пао је и попио шутирање.Челзијеви навујачи су стајали као стондирани или су бежали када су Милволовци пошли ка њима преко трибине.Милволов навијач је притерао Челзијевца уз ограду и садистички уживао:
"Ти си Челзи?"
"Не"
Динге!Припалио га је.
"Немој да ме лажеш!"
Пришао је другом несрећнику.
"Јеси ти из Челзија?"
"Јесам"
Данге!Директ у главу."Мрзим Челзи!"
Избила је туча и на трибини испод нас,улетели су пубови.На другом крају су Милволови навијачи срушили ограду,изгледало је као да се спрема излетање на терен.Изненада се Челзи окренуо и насрнуо на Милвол.Тек што сам Винса подигао на ноге,био је мало уздрман,кад ме један Челзијев навијач ударио у главу,био је убеђен да сам из Милвола.
"Јес`ти Милвол?"пито ме је.
"Нисам,соме!"
"Извини,зајеб`о сам се."
Онда се сјурио низ степенице на Милволове навијаче који су се повлачили у журби.Велики број Челзијевих их је гонио.Полиција је извела Милвол на атлетску стазу и одвела их на супротну трибину где су остали до краја меча.Челзи је тријумфовао,разбили су Милвол.У суштини хије било већих повреда од сломљеног носа.Милвол је знао да ће до праве битке доћи тек на улици.После текме Винс и ја смо се мало промували мало около.Челзи је знао какав ће бити резултат и нестао је у хладном ноћном ваздуху.Милволовци су мало чекали,а онда су пошли кући.Стајали су на улици испред Британија паба.Ни један Челзијев навијач није туда прошао.Једно је бранити свој коп,а сасвим друго је сукоб на улици са Милволом.
Много касније Челзи је играо са Милволом у FA Купу,на Стамфорд Бриџу.Милвол овог пута није дочао на Шед,стајали су на Ист Стенду.После текме Челзијеви навијачи су чекали испред Шеда.Чекали су јер су мислили да тако треба.Нико није хтео да стоји близу излаза.Милволовци су били паметни,сачекали су да сви изађу са стадиона.Знали су да екипа која их чека представља елиту Челзија.Милвол је излетео напоље право на Челзи који се повукао.Благо речено.Било је исувише пандура за неку већу акцију.Ниже низ улицу је избио још један сукоб испред Гантер Армс паба,у којем је Челзи мало боље прошао.На ову утакмицу је дошло 5000 навијача Милвола.

Следећа прича је о легедарном Стивену Хикмоту-Хикију:
"Фудбалски стадиони су препуни најразноврснијих њуди:луцидних,забавних,тврдих...Личност која је заиста нешто значила на стадионима био је Хики.Био је познат на свим стадионима у земљи,његова репутација му је омогућила статус,такорећи,народног хероја.Једанпут га је у Бристолу стартовао неки огромни мајмун:
"Тражим Хикија,вођу Челзија."
"Е,па,нашао си га."
"Не глупирај се ,ти ниси Хики.Он је велики и јак момак."
Његова репутација му је често служила као штит,или као покриће за неактивност.Волео је да води битке на трибинама.Проблем је био што је он и даље живео у 70-им,на његову несрећу,полиција није.Дани када се за ометање реда и мира плаћала само незнатна казна од 10 фунти давно су прошли.
На гостовањима репрезентације Хики је склапао пријатељства са другим навијачима,а када би са неким постао ортак никад се више са њим не би тукао на утакмицама код куће.Сећам се разочарења једног клинца из Челзија када је у Портсмауту видео Хикија како бежи.Али,не можеш да трајеш толико дуго као Хики ако са времена на време не подвијеш реп.Хики је,био врхунски организатор бусева за гостовања,имао је невероватан речник,дубок глас,често је носио авијатичарске наочаре,али није био зао ни покварен човек.Људи су волели да буду виђени у његовом друштву;ако ти се Хики јави аутоматски си добијао кредибилитет.У сваком клубу има познатих фаца,али је у хедхантерсима која је путовала свуда по свету био огроман број забавних ликова-ипак нико од њих није био таква звезда као Хики.Радио је као роуди за неког забављача и стриптизету.То је суморан свет једновечернијих наступа по задимљеним локалима.Једне вечери је у Јужном Лондону ушао у клуб пун Милволових Бушвекера.Успео је да се извуче на жваку.Живот под сталним ризиком је цена популарности на трибинама.
Велики проблем је представљало и то што су хулигани постали и медијски познате фаце,Хики је био нарочито непажљив.Пуштао је и алу и врану у свој бус.Ако имаш пара и волиш да пијеш,упадај.На седиштима су се возиле разне протуве:једини мотив је био-профит.Чак нису ни морали да знају да се туку,у бусу је увек било довољно спремних за фајт.
Глин из Ледерхеда је ишао на један од Хикијевих путева на север,на бензинској пумпи,на аутопуту М1,су их сачекали навијачи Вулвса.Хики и екипа су се некако одупрли,али је Глин остао сам.Ухватили су га,оборили на земљу и исекли мачетом преко кичме.Из локалне болнице је хитно пребачен на специјално одељење за повреде кичме,рекли су му да ће остати доживотно парализован.Неким чудом се потпуно опоравио после свега недељу дана.
Сви су стајали на Вест Стенду на Стамфорд Бриџу,било је полувреме,причало се о великој текми ѕа четири дана.Играло се са Вестхемом,људи из Челзија су правили тактику и покушавали да предвиде пут којим ће ICF доћи до стадиона.Са звучника се чула поп-музика,DJ је најављивао жеље и бендове.Одједном се зачуо DJ-ев глас:"Имам специјалну жељу од Била Гардена из Вестхема.Он поздравља Стивена Хикмота,Денија Харкинса..."DJ је навео имена свих познатих фаца из Челзија,порука се наставља:"Нисам био на Бриџу већ 12 месеци,надам се да ћете ми пружити топлу добродошлицу.Очекујем бољи пријем од прошлогодишњег који је био разочаравајући."Сви су се окретали и гледали запањено једни у друге.
Све што је мурија имала да уради било је да мотри на руљу по утакмицама и ствара досије о вођама и главним фацама.Посао им је олакшало смањивање броја навијача и општи став хулигана да су недодирљиви и неуништиви.Челзи и Хики су одабрани као главне мете због истицања на мечевима енглеске репрезентације по иностранству.Чуле су се и приче да их спонзорише НФ(Национални Фронт)да би ширили доктрину по целом свету.Да је то тачно ја бих то први знао.
Последњи пут сам седео и пио са Хикијем у четвртак предвече,на почетку сезоне 1986/87.Свратио сам у Црни Бик у Челзију,знао сам да ће тамп бити људи јер је Челзи касније те вечери играо са Лестером,а овај паб је био зборно место за гостовања.Упозорио сам Хикија да буде опрезан,сад после Хејсела,јер пандури и политичари траже жртву."Мурија нема појма где ће доћи до следеће туче!"викнуо је Хики на свој непоновљив начин.Биле су то последње чувене речи,јер су се нешто касније у пабу појавила двојица младих инспектора у цивилу и почели да иду на гостовања са Хикијем.Било им је лако јер је свако новопридошли одмах био прихватан у екипу.
Након хапшења,Хикијево суђење је било са предвидљим крајем јер је порота веровала у сваку реч сведочења двојице пандура.У почетку нико није веровао да мурија има случај,али је пронађен дневник који је водио Џинџер Тери,а који се поклапао са сведочењем двојице инспектора.Полиција је измислила да је Хики био поручник Џинџер Терија,ја то нисам тако видео,пре ће бити обрнуто.Мислим да су казне од 10 година,на које су осуђени,преоштре,нарочито кад се упореде са казнама за силоватеље.Они никад нису тукли жене и децу.Друштву су требали жртвени јарци.Британско правосуђе је још једном тријумфовало!
Штавише,сва каснија обарања оптужница против хулигана бацају сенку сумње на правичност суђења Хикмоту и Ласту."
Иначе пандури су упали и у куће и вршили заплене.А ево шта све о томе каже Ворд:
"Полиција је показала арсенал заплењеног оружја,насмејао сам се када сам видео имитацију средњевековног буздована на ланцу,који сам у Истамбулу хтео да откупим од Џинџер Терија.Полиција је изјавила да је то оружје хулигана.Какво просеравање!Хикијев хоби је био сакупљање имитација средњевековног оружја.Полицијска акција је названа "Операција чист гол",са њима је ишла ТВ екипа која је све снимала.Толико о претпоставци невиности док се не докаже кривица.То изгледа важи за све осим за фудбалске навијаче."

/////Челзи-Арсенал: ////////
Сезона 1973/74. већ последње четири године Арсенал је заузимао коп Шед,ни ова неће бити изузетак.
Арсеналови навијачи су се инфилтрирали међу Челзијеве,неколицина се окупила у средини Шеда.Непосредно пред почетни ударац избила је туча између две мање групе навијача,дошло је до ерупције насиља.На узвик "Арсенал!"остали Арсеналови навијачи су дотрчали у помоћ.Нестрпљиви ударци праћени махнитим повицима.Челзијевци су се повукли са средишњег дела трибине.Све је ишло по протколу:Челзијеви навијачи ће се удаљити док ми преузмемо Шед.Иако наложене,страхопоштовање према нашој дрскости и храбрости ће их држати даље од нас до краја утакмице када ћемо ми тријумфовално кренути кући са још једном рецком на дршци револвера.На несрећу Челзи је заборавио да прочита сценарио за ову сезону,њихови узастопни упорни напади су нас сабили у мали џеп усред Шеда.Без помоћи полиције,која нас је спасила постављајући заштитни кордон,не верујем да би ико преживео.Чак ни кордон није зауставио неке Челзијеве навијаче који су се буквално пели на полицајце да би дохватили своје непријатеље.Командир је схватио да би га хапшење једног Челзијевог навијача коштало два бобија мање у кордону,тако да су се напади некажњено настављали док су пандури стрпљиво чекали на појачање.Тог дана је дошао ред на гостујућу екипу да се повуче.
"Натерали смо вас на предају"певала је руља Челзија,на то се са Арсеналове стране чуло"Нема предаје"-иако се у стварности сваки Арсеналов навијач откинуо од страха и пожелео да није ту где је.Нико није марио за губитак образа које би донело стратешко повлачење.
Поново су Челзијеви навалили као талас,певајући сви као један"Ооо сви заједно,ооо,сви заједно!"Они који нису стајали у првој линији напада певали су "Откинућемо вам јебене главе!".Борба је постала још фанатичнија када је Челзи схватио да је Арсенал пред капитулацијом.Последњи Арсеналови навијачи су били пресрећни кад их је полиција извела са трибина много пре краја утакмице.Отад Арсенал више није долазио на Шед.Али,треба нагласити да Челзијеви навијачи,упркос њиховој репутацији,нису лоша екипа,за разлику од неких група које су заиста зликовачке.

JASON MARRINER - DNEVNIK JEDNOG NAVIJACA

Covek koji je preko noci postao najozloglaseniji engleski navijac!

Pre skoro dve godine CKM je objavio tekst o navijacu londonskog Chelsea, Jasonu Marrineru, pripadniku ozloglasene huliganske grupe Headhunters.

Vatreni navijac upoznao je svog novog komsiju, izvesnog Donala MacIntyrea, ne znajuci da je novinar koji ce mu zarad karijere upropastiti zivot i poslati ga u zatvor na nekoliko godina. MacIntyre je mesecima snimao Marrinera skrivenom kamerom, a potom napravio dokumentarni film o "vodji ozloglasenih huligana" koji je 2000. prikazan na BBC-u, a godinu dana kasnije i na nasoj televiziji. Marriner je potom uhapsen, a sud mu je odredio zatvorsku kaznu od sest godina. Nakon odlezanih skoro cetiri godine, pusten je na slobodu. Dok je bio u zatvoru, Jason je napisao knjigu koja bi uskoro trebalo da se nadje u prodaji, a nedavno je dao i prve intervjue.

Zasto su Donal MacIntyre i BBC izabrali bas tebe?
J.M.: Moje ime im je dao momak koji je dugo vremena bio pandurski cinkaros. Ali, ne mogu da verujem da sam im bio toliko zanimljiv?! Sta sam ja to posebno uradio u zivotu? Kako stara izreka kaze: "Svako doceka svojih pet minuta", a ja sam doziveo da me deset miliona ljudi punih sat vremena gleda na drzavnoj televiziji - u udarnom terminu.

Koliko si bio aktivan na tribinama u to vreme?
J.M.: Redovno sam isao na utakmice Chelsea, ali punih sedam godina nisam imao nekakve veze sa tucama na stadionima. Povukao sam se iz svega toga, 37 mi je godina i to me vise ne "drzi". Imam pametnija posla u zivotu nego da organizujem tuce navijaca. Naravno, ne kazem da se nisam tukao, da nisam bio jedan od glavnih medju Headhuntersima, ali to je bilo davno. Bilo je to u vreme mog odrastanja, i ne stidim se tog porioda. Voleo bih da upoznam navijaca koji je 70-ih i 80-ih godina isao na utakmice a da se nijednom nije potukao.

Kako si se osecao kada ti je sud odredio sest godina zatvora? Sta si pomislio u tom trenutku?
J.M.: Kada se dogodilo sve to sranje, podigla se velika prasina. Bio sam siguran da cu dobiti deset godina, a kroz glavu mi je proletelo: "Dobro je, nije deset". Medjutim, skontao sam da sest jebenih godina treba da odlezim sa ubicama, silovateljima, kriminalcima...

Kako je bilo u zatvoru?
J.M.: Dosadno, monotono, puno kretena... Uspeo sam da se izborim sa svim problemima tako sto sam sve okretao na salu. Kad odes u zatvor, ceo sistem, okruzenje, cuvari... svi su tamo da ti jos vise zagorcaju boravak u tom cumezu. Cesto sam im se smejao u lice. Jednom me je cuvar pitao zasto se smejem... "Brate, radujem se sto cu za sest godina izaci odavde, a ti ces ostati ovde ceo radni vek!", odgovorio sam mu. Naravno, poludeo je.

OK, vratimo se navijackim pricama. Koju ces tucu sa protivnickim navijacima pamtiti za do kraja zivota?
J.M.: Tucu protiv Sheffield Uniteda na Camdenu. Doveli su odlicnu ekipu, a i mi smo bilo u zenitu snage. Kada si siguran u sebe i u svoje momke, ne zanima te da li je protivnicka ekipa jaka. Znali su da se okupljamo na Camdenu, pa su dosli nekoliko sati pre utakmice. Jedina njihova greska bila je to sto su usli u pab. Do zuba smo bili naoruzani raketama, motkama, suzavcima... Bilo je krvavo! O tom dogadjaju se previse pisalo i pricalo, bila je to jedna od najbrutalnijih navijackih tuca. Zbog toga bih pre pomenuo Briz 1995. Chelsea je igrao utakmicu u evropskom kupu - jedan drugar je nabavio kartu nekoliko nedelja pre tekme, a nije bila "zasticena". Taj crveni kartoncic brzo je falsifikovan, pa je nas 400 otputovalo u Belgiju sa tim laznjacima. Panduri su ukapirali da nas je doslo mnogo vise nego sto je Chelsea dobio ulaznica, pa su nas hvatali po grupama, vezivali nam ruke plasticnim trakama, odvozili maricama i ubacivali u neko skladiste ogradjeno viskom zicom. U jednom trenutku, u tom magacinu je bilo oko hiljadu ljudi. Sedeli smo vezanih ruku, bespomocni, kao ratni zarobljenici. Nekoliko momaka je uspelo da prosvercuje nozeve pa smo se posle izvesnog vremena oslobodili vezova. Krenula je pesma, guranje, penjanje na zicu, provaljivanje kapije... Sve je prokljucalo. Panduri su izvukli pendreke, ali niko nije obracao paznju na to. Krenuli smo na njih golim rukama. Bio je to jedan od najzescih navijacih sukoba sa policijom - pregazili smo ih, bezali su glavom bez obzira. Na kraju smo uspeli da izadjemo na ulicu. "Slusajte, ukoliko se drzimo zajedno, bicemo im na oku. Bolje je da se razbijemo u manje grupe", obratio sam se momcima. Bilo je nezaboravno, kao u filmu "The Great Escape".

Koji protivnicki navijaci su bili najludji?
J.M.: Poljaci. Ljudi iz istocnoevropskih zemalja su ludi. Oni su petnaestak godina iza nas, ali uvek zele nas skalp posto smo "uveli" nasilje na fudbalske stadione. Engleska je 1993. igrala u Poznanju. Secam se, spavao sam u hotelskoj sobi kada je uleteo jedan moj prijatelj: "Dole su, dole su!", povikao je. "Ko bre? Ko je dole?", upitao sam ga, jos uvek pospan. "Poljaci. Ima ih nekoliko stotina. Znaju da smo ovde. Cekaju nas", odgovorio je. "Jebote, nemoguce. Pa tek je pola devet ujutro", pomislio sam, ustao iz kreveta i pogledao kroz prozor. Imao sam sta da vidim - oko 150 Poljaka je stajalo ispred hotela. "OK, ustajmo iz kreveta i ajmo dole na jutarnju gimnastiku!" Za nekoliko minuta smo se svi razbudili, sisli dole, pokupili momke koji su bili u baru i na dorucku, izasli napolje i razjurili pijane Poljake. Naravno, citavog dana je bilo nereda.

Kako je nastalo ime Headhunters, i da li je ekipa jos uvek aktivna?
J.M.: Bilo je to pocetkom 80-ih, kada je bilo moderno da svaka navijacka ekipa ima naziv. Stvarno nemam pojma ko je Chelsea nazvao Headhunters. Da budem iskren, mislim da nijedan navijac Chelsea nece reci: "Ja sam Headhunter", vec: "Ja sam Chelsea". Taj naziv se procuo zahvaljujuci medijima. Na drugi deo pitanja ne bih mogao precizno da odgovorim posto sam skoro cetiri godine proveo u zatvoru. Znam da se na proslogodisnjoj utakmici protiv Leedsa okupila odlicna ekipa. I navijaci Leedsa su dosli u zavidnom broju - bilo je svasta. Svaka navijacka ekipa u Engleskoj je aktivna. Neki manje, neki vise, ali to ce uvek biti tako.

Kojih pet protivnickih navijackih grupa najvise postujes?
J.M.: Tottenham i West Ham su tokom 80-ih bili veoma jaki i organizovani, kao i Millwall. Oni ce uvek imati dobru reputaciju. Pre nekoliko godina, kada su igrali protiv Birminghama, nacionalna televizija je prikazala snimak coveka od skoro 60 godina kako se zalece i nogom udara policijskog konja, a potom i Millwallovog klinca od 14 godina koji baca ciglu na pandure. Za takve stvari stvarno treba biti lud. Millwall je uvek imao takvih likova. Sa severa bih izdvojio Middlesbrough i Wolverhampton. Naravno, ovo je pet ekipa sa kojima je Chelsea imao najvise obracuna, i koje sam video na delu.

Koliko pratis modu? Sta volis da kupis od odece, a sta nikada ne bi obukao?
J.M.: Kao klinac voleo sam da imam trendi majicu, jaknu ili patike. Laze onaj ko kaze da ga moda ne zanima, samo sto je svako u nekom svom fazonu. Danas najvise kupujem Bossovu, Pradinu i Armanijevu garderobu, ali najdraze su mi stare Levi's farke, koledzice, Fred Perry majice i Harringtonka. Ta moda me podseca na lepa, stara vremena. Tada sam nosio i Lacostine stvari, Lyle and Scott, Fila... Fajerku ili kombat jaknu nikad nisam voleo. Moj dobar prijatelj sa Chelsea Hicky (Steven Hickmott, jedan od najvatrenijih i najludjih vodja Chelsea Headhuntersa) ni danas ne skida tu jaknu. Kada ga vidim u njoj i starim martinama, uhvatim se za glavu. Covek je definitivno ostao u osamdesetim.

Kog igraca/trenera nikada nisi voleo?
J.M.: Najomrazeniji igrac?! Maradona, naravno. Bio je veliki igrac, to niko ne moze da ospori, ali mislim da je veliko govno. Dao nam je gol rukom, i time Argentincima doneo titulu. Sudija to nije video. Naravno, greske se desavaju... sve je to fudbal. Ali, zar je moguce da nikad nije rekao: "OK, prevario sam ih, ispao sam djubre, igrao sam rukom, ali sta da radim, niko nije video i mi smo pobedili"?! Kada je rec o trenerima, ne volim Jacka Charltona. On je Englez i igrao je za raprenzetaciju u zlatnom timu iz 1966. Bio je idol jedne generacije, voleli su ga i stari i mladi. I onda, odjednom, postane selektor Republike Irske. Uzas! Novinari mu postavljaju pitanja, a on odgovara: "Mi ovo, mi ono". Ej, kako bre "mi", valjda "oni". Pa je l' on Englez ili jebeni Irac? Treba ga obesiti zbog toga sto je izdao zemlju!

Ispricaj nam anegdotu sa nekog gostovanja.
J.M.: U Sunderlandu smo igrali Kup lige. Secam se, utakmica se igrala uvece, cini mi se da je bila sreda. Nas je gore, na jebeni Kup lige, otislo deset hiljada. Od Londona ima dosta da se klacka do Sunderlanda. Kada igramo tamo, obicno se svi okupimo u Gatesheadu u kojem pijemo do pred pocetak meca. Gateshead je blizu Sunderlanda. Svi smo se dobro napili jos u putu. Kada smo stigli u Gateshead, Odds, jedan od momaka iz ekipe, bio je toliko pijan da je izlazeci iz busa ispao i razbio glavu. Podigli smo ga i vratili u autobus. Ubrzo je zaspao. Dva sata smo pili u Gatesheadu, a potom sa ostalim Chelseavim navijacima krenuli metroom ka stadionu Sunderlanda. Bili smo mladi, ludi, zeljni frke, a Sunderland je bio idealan sparing partner. Te veceri je bilo nereda i na stadionu i u gradu. Chelsea je izgubio 2:0. Po zavrsetku utakmice, vratili smo se u Gateshead, usli u bus i krenuli ka Londonu. Na polovini puta Odds se probudio: "Jas, je l' sve OK?", upitao me je. "Naravno", odgovorio sam. "Trebalo bi uskoro da stignemo gore, zar ne?" "Jebote, jedva smo izvukli zive glave, krvi je bilo na sve strane, tukli smo se puna cetiri sata, izgubili utakmicu, policija je uhapsila 132 navijaca, a ti me pitas da li stizemo?", odgovorio sam mu. Naravno, nista mu nije bilo jasno.

Sta mislis o danasnjim stadionima, sa stolicama? Da li fudbal i dalje pripada navijacima?
J.M.: Vecina stadiona lepo izgleda, ali sta se to dogodilo?! Ceo zivot idem na utakmice i sada neko treba da mi zabrani da pusim na tribini. Nema vise stare atmosfere, rivalstva, mrznje... A bez toga - fudbal je nula. Nema tradicije! Hocu da odem na utakmicu, da sedim na mokroj betonskoj tribini, zezam se sa drugarima, navijam, skacem. Pre nego sto sam otisao u zatvor i dobio zabranu ulaska na stadione, na jednoj utakmici mi prilazi redar i moli me da sednem na svoje mesto. "Slusaj, drugar, platio sam 1.200 funi godisnju propusnicu za Chelsea - ako hocu da dubim na glavi, dubicu!", odgovorio sam mu nimalo prijatnim tonom. Na sadionima vise nema radnicke klase. Zamenili su ih usminkani majmuni, turisti sa fotoaparatima, manekeni...

U tvojoj optuznici se navodi da si bio povezan sa rasistickim i desnicarskim organizacijama. Da li je to tacno i koliko je rasizam prisutan na stadionima?
J.M.: Nisam rasista. Druzim se sa crncima. Ljudi koji me znaju nisu mogli da veruju da su me optuzili za rasizam. Muka mi je kada cujem sranja poput poistovecivanja Combat 18 sa Chelseavim navijacima. To je najveca glupost! Znam momke sa Chelsea koji su bili, mozda su jos uvek, pripadnici Combat 18, ali to su pojedinci. Fudbalski zvanicnici koji seru kako je engleski fudbal zatrovan rasizmom su idioti koji bi trebalo da skoknu do istocne Evrope i vide desno orjentisane skinheade na tribinama, istaknute zastave i obelezja sa rasistickim oznakama... Tek tad bi mogli da pricaju o rasizmu u Engleskoj. Vise puta sam bio u istocnoj Evropi kada je Chelsea igrao tamo i uverio sam se u to. Jos jedna stvar koja me nervira je himna. Pogledajte ragbi! Ragbisti uvek ponosno pevaju himnu, imam utisak da hoce da nadglasaju ceo stadion. I navijaci je uvek pevaju sa ponosom. A sta reci o fudbalerima? Foliranti, ne znaju jebene reci. Oni ne pevaju himnu. To je neverovatno, ponizavajuce. Uvek kazem - budi ponosan na to ko si i odakle si.

Koliko godina ti je zabranjen ulazak na stadione?
J.M.: Do sada je najduza zabrana bila 10 godina - ja sam dobio 20. Kada su me pustili iz zatvora, smanjili su mi kaznu na osam godina. To znaci da svaki put kada Chelsea ili reprenzetacija igraju preko, moram da odnesem pasos u policiju pet dana pre utakmice. Na dan prvenstvene utakmice Chelsea takodje moram da se prijavim u najblizoj stanici i potpisem neke papire. Po izlasku iz zatvora, kada sam se prvi put pojavio u policijskoj stanici, jedan pandur je bio odusevljen sto me vidi: "Je l' to cuveni Jason Marriner? Ti pratis Chelsea, zar ne?" "Ne pratim nikoga, majmune, imam zabranu!", odgovorio sam mu. Voleo bih da mogu da se zalim drustvu za ljudska prava, ali njih boli ona stvar za navijace. Jedino sto mi je krivo jeste to sto nas svi tretiraju kao stoku. Gore nego pedofile, seksualne manijake, razbojnike...

Za svaku veliku huligansku ekipu bili su zaduzeni odredjeni policajci.
J.M.: Svi ti panduri su dvostruke licnosti. Ne tako davno, okupili smo se u jednom pabu i cekali protivnicke navijaca. Bilo je to uoci Bozica. U pab su usla dva lika, prisla nasem stolu i ostavila cestitku sa natpisom "Svim Headhuntersima srecan Bozic, zeli policijaska stanica Fulham!" To je bio njihov odgovor na nase razglednice ("Voleli bismo da ste sa nama", "Lepo je odmoriti se od vas"...) koje smo im slali iz mesta u inostranstvu gde je igrao Chelsea ili reprenzetacija. Uoci utakmice protiv Leedsa, kada sam izasao iz zatvora, sedeo sam u pabu sa drugarima - iznenada mi je prisao pandura u civilu. Bio je nov. "Pozdrav, Jason, sta ima, znas li sta se sprema danas?", upitao me je cinicno. "To bih ja trebalo tebe da pitam, to je tvoj posao. Ti si u ovoj prici a ne ja", odgovorio sam mu.

Kada bi sreo Donala MacIntyrea, sta bi mu rekao?
J.M.: Nista. Samo bih se nasmejao. Ne mora da se pribojava susreta sa mnom. Ljudi mi cesto kazu: "Kladim se da bi ga ubio kada bi ga video?!", a ja im odgovorim da me MacIntyre uopste ne zanima. Ne razmisljam o njemu. Koga zabole za njega? Ako je ponosan na ono sto je uradio, njemu na cast.

uff ja sam ostao bez teksta ..
brawo:))

ee mogao bi da nesto vise napises o koreografijama,pesmama nasih i drugih navijackih grupa..
npr.razlike izmedju italijana i engleza i tako to...to ti dosta bolje znas sto je za ocigled..
pozz...

IRRIDUCIBILI LAZIO

Tokom osamdesetih zapocinje prica ove rimske grupe, u vreme kada su manje i mladje navijacke podgrupe tezile dostici vec ranije osnovane maticne ultra grupe. Jedna od takvih talijanski grupa, svakako su Irriducibili koji su osnovani na stadionu Olimpico 18. 10. 1987. godine tokom utakmice Lazio-Parma u serie B, kada zauzimaju centralni deo severne tribine,
http://www.padronidiroma.it/images3/foto536.jpg
http://www.padronidiroma.it/images2/foto443.jpg
koji je do tada drzala podgrupa Viking.
http://www.padronidiroma.it/images5/foto1004.jpg
http://www.padronidiroma.it/images10/foto2062.jpg

Iako malobrojni i mladi clanovi ubrzo objedinjuju i ostale zapazene navijace sa severa. Naziv Irridicibili ( nepokolebljivi ) doista je bio originalan, buduci su njime zeleli iskazati nekompromisni stav prema ostalim grupama koje kruže oko S.S. Lazia. Ova grupa smatra kako su njihovi predhodnici Eagles Supporters,
http://www.padronidiroma.it/images3/foto540.jpg
http://www.padronidiroma.it/images3/foto523.jpg
prepolovili tribinu na tatine sinove i ostale, pa su tako Irridicibili odlucili putovati vozovima za razliku od E.S. koji su favorizovali autobuse za gostovanja. Ubrzo maskota grupe i ujedno logo postaje "Mr. Enrich" http://digilander.libero.it/alessiodezi/irriducibili.jpeg crtana karikatura s polucilindrom na glavi, a koji naglasava bunt i agresivnost, upravo onaj nacin na koji su se isti hteli eksponirati u ultra svetu.
Svoj pocetak Irridicibili ne opisuju u velikom sjaju, no reci ce da su tek kasnije uhvatili zamah. Pocelo je sve uz nekoliko platnenih zastava obojenih u nebesko plavu boju, izradjuju prve salove u engleskom stilu s zasivenim prisivcima. U to vreme odnosi s Eagles Supporters http://www.padronidiroma.it/images2/foto464.jpg se dosta zaostravaju, pa je tako na utakmici protiv Barlette http://www.tifonet.it/fotousr2/6441_21122002145540.JPG
http://www.tifonet.it/fotousr2/6441_21122002154608.JPG
došlo do fizickog sukoba, koji je uzrokovan oduzimanjem mesta na ogradi za udarne transparente.
Grupa time ojacava, buduci iz E.S. prelaze u Irrudicibille, pa tvrde da ih je od 100 na domaćim utakmicama,90 redovno putovala na gostovanja. Protiv Brescie po prvi puta organiziraju koreografiju na Olimpicu, da bi s tom praksom nastavili i protiv Parme, da bi urnebesno proslavili ulazak u Serie A protiv Taranta. Na prvu utakmici protiv Milana u Milanu nisu ni stigli buduci ih je policija vratila u Rim, a protiv Holandije im nije dopusten ulazak na stadion. Protiv Verone unose bubnjeve, nedugo zatim izdaju vec i svoje prve novine. Kada im je klub ponudio besplatne autobuse protiv Juventusa, jedini su ih oni i platili, ne zeleci tako postati poltronima predsednika kluba.
Pre utakmice s Atalantom policija ulazi medju ovu grupu pa dolazi do prve vece tuce s organima reda.
Zabrane dolazaka na stadion za izgrednike, ujedinjuje E.S. i Irridicibile http://www.padronidiroma.it/images13/foto2781.jpg
http://www.padronidiroma.it/images12/foto2434.jpg ,pa tako zajednički organizuju koreografiju s natpisom posvecenom borbi protiv zakona o navijačima. Usled losih izdanja Lazia, Irridicibili su odlucili bojkotovati navijanje uopste, da bi se kasnije ogranicili samo na prvo poluvreme na svim utakmicama. U tim svojim uverenjima bili su toliko odlucni da cak na gradskom derbiju protiv vecnih rivala Rome nisu organizirali koreografiju vec samo poruku na ogradi. U sezoni 95/96 kada je ova grupa uspela osporiti odlazak legendarnog igrača Lazia Beppea Signoria, vidjene su u njihovom izvodjenju najjače koreografije, nikada do tada izvedene u Italiji, od hiljade nebesko plavih rukavica protiv Juvea, pa "Ave Lazio" protiv Milana, Rome...
Te godine Lazio je usao u Kup Uefa. 100 gol Signoria Irridicibili slave na nacin sto su medju sobom na tribini izlozili 100 slika toga legendarnog igraca Lazia. http://www.tifonet.it/fotousr2/2842_1072003160644.jpg
1997. slave svoju 10. godisnjicu, i te sezone predstavljaju se uz cetiri koreografije; od velikog carskog (rimskim ) orla , velikom "setalicom" s fudbalskom loptom, do koreografije protiv zabrane posecivanja utakmica " mi smo jos jaci od ravnodustnosti.." U Napoliju, gradu gde inace Laziali vode sukobe s policijom, zaustavljen je posebni navijacki voz od strane policije na povratku u Rim, gde ih isti maltretiraju vise od dva sata, nakon cega je provedena istraga, koja je naravno pala u zaborav.
Laziali tvrde kako se ne moze traziti pravda od onih koji te inace progone.
Iste godine Lazio je izborio finale italijanskoga kupa, pa odlaze u Milano protiv Milana. Gube 1-0 a utakmica zavrsava jurisem Irruducibila na policiju.
Na uzvratnoj utakmici izvesena je velika zastava " Lazio moja domovina " http://www.tifonet.it/fotousr2/1574_3052001115627.jpg uz kartone u trikoloru( italijanska zastava ). Zahvaljujuci Nesti, Lazio osvaja svoj drugi nacionalni kup. Novu sezonu otvaraju velikom koreografijom pod naslovom " kraljevstvo koje treba obraniti, imperij kojeg treba osvojiti" .
2000. godine nakon napornog rada i za vreme Bozica, 9. februara proslavljaju 100-tu godisnjicu postojanja SS Lazia. Iste godine, protiv Barija,ova grupa istice natpis " počast tigru Arkanu" (Onore alla Arkan Tigre ) http://www.ultrasworld.com/pics/arkan1.jpg
Sami ce reci da je to sve kasnije ispolitizovano od strane policije, novinara…
Nakon toga policija postaje jos zesca, pa posle utakmice s Udineseom dolazi do nereda. U Firenzu su putovali specijalnim vozom, a policija je nastojala smanjiti u sto vecem broju ,broj putnika, no neuspesno.Nakon toga policija postaje jo zesca, pa posle utakmice s Udineseom dolazi do nereda. na putu do stadiona, Irriducibili se sukobljavaju s redarima, a navodno su u sukobima s C.A.V ( Collettivo Autonomo Viola), koji su izvukli deblji kraj i pobegli. Na povratku u Rim, policija ih provocira i opet dolazi do tuce, uz vise povredjenih. Svoju pricu o istoriji zavrsavaju opisom sukoba s policijom ispred fudbalskog saveza, podstaknuti kradjom sudija u Parmi, zbog cega je Juventus drzao razmak od dva boda na tabeli. Sukobi su poceli kada su se Laziali pojavili s transparentom " spareggio o guerra" http://www.irriducibili.com/storia_img/pag8_12.jpg . Sukobi su poceli nakon sto je baceno jaje na zgradu saveza, usled cega dolazi do blokade prometa, suzavci... Prvobitna zamisao da se blokira "Giro d'Italia" ipak nije provedena u delo, vec su samo istakli protestnu poruku vidljivu svima. Jutro pre Lazio-Reggina organizuju pogreb, gde su simbolicno pokopali fudbal...

Vise o navijacima Lazia na ovim linkovima-
http://www.irriducibili.com/
http://www.nonmollaremai.net/
http://www.tifonet.it/fabryirridux/
http://www.padronidiroma.it/
http://www.lazioultras.it/
http://www.aromasololazio.it/
http://www.lazioebasta.it/

Curva de Napoli:
Tokom sezone 72/73 Curva B je pocela da sakuplja mlade ljute na tribini sa ciljem da budu organizovaniji . Tifozi iz kvarta Sanita i Fuorigotta (Tu se i nalazi Stadion San Paola) su se tad zvali "Ultras"
Jos u sezoni 72/73 atmosvera u San Paol`u je bila sve drugo nego dobra
bila je jos puno drugih manjih grupa koje su u isto vreme pevale totalno drugacije pesme u veoma kratkom roku je bilo odluceno da se 2 najvece grupe Ultras iz Curvae B i Commando iz Curve A ujedine Commando i Ultra Curca B je bio definitivno ovim cinom rodjen!!! Glavni clanovi grupe nisu vise trazili od novih clanova borbu za svoj deo grada vec je samo NAPOLI od tad bio u prvom planu Tako je organizacija sve vise i vise rasla Krajem 70 na tribinu B su dosle i druge grupe kao na primer South Boys ili Napoli alta Tensione Ba svu nesrecu grupa se zbog jednog tragicnog slucaja nije mogla vise razvijati Desilo se to... jednog Tada vec derbija s` puno naboja izmedju Lacija i Rome kada je Bincenco Papareli inace navij Lacija pogodjen s` Juzne tribine raketom i tada tragicno preminuo od tada je pojam ULTRA bio zabranjen na svim italijanskim stadionima...
Tako se grupa par godina svala Sostonori Azzurri
posto se ime "CUCB" tek od sezone 81/82 moglo opet oficijalno koristiti . U ranijim 80`im godinama je navijanje u Napulju bilo najbolje tada su cak i od medija dobijali komplimente!
U sezoni 84/85 dolazak MARADONE je napravio ULTRASE u Napolju kao jedne od najcenjenijeh u svetu jako brzo je doslo do prijateljstva izmedju Pibe d`oro`-a i CUCB-a Dijego im je cak i bubnjeve kupio da bi se atmosvera na tribini podigla na veci nivo!!
Tada se Curva B sastojala od sledecih grupa Blue Lions Blue Tiger Fedelissimi
kao i Regazzi della A.
Godine Maradone 84-91:
Za CUCB su godine kada je Maradona igrao u Napoliju bile daleko najbolje uopste Ceo Napulj i siromasni i bogati svi su voleli Maradonu sto se normalno moglo i osetiti po celom gradu Napulj je prosto "disao" za Maradonu najbilji primer svega toga je 10 maj 1987 kada su se celim stadionom viorile plave zastavice . Tada je CUCB od FIFA dobio nagradu za najbolju atmosferu na celom svetu Pesme su Pesme su se pevale slozno i glasno i cesto bi se desilo da istu pesmu peva cak i svih 80 000 LJUDI PEVALO SE ZA NAPOLI!!
Najpoznatije pesme tih dana su bile Rogorrego
i Oh mamma mamma Po ceo dan su se mogle cuti te pesme i po ulicama Napulja. Njihove pesme su bile toliko dobre du su ih druge grupe neprestano kopirale U ovo vreme je bilo puno motiva za slavlje SSC Napoli je 2x osvojio scudeto 1x Kup i 1x Kup Uefa u poznatoj utakmici protiv Bordo`a iz francuske.
Tadasnji predsednik francusa je sve Napolitance nazvao banditima i lopovima pa je u inat svim preko 1000 napolitanaca otislo u francusku gde je doslo do par tuca s` Ultras Marinnes i njih to je bio razlog zasto se nijedan Francuz nije pojavio u Napolju na revans utakmicu.
Prijatelji i Neprijatelji:
CUCB ima samo sa GRADINATA NORD iz Genove jedino pravo prijateljstvo a to traje preko 15 godina!!
Tokom 80`ih je postojalo prijateljstvo s` navijacima Milana kao i s` navijacima Rome (CUCS) Prekid prijateljstva izmedju navijaca Milana se desio 87/88 za vreme jedne vrlo bitne utakmice DIJEGO je pre utakmice izjavio da ne zeli da vidi niti jednu CRVENU zastavu na stadionu. Na terenu milan je pobedio i tu dolazi do prvih tuca izmedju
CUCB-a i Rossoneri-a od tada se ova dva tabora Mrze!!
Prijateljstvo izmedju Rominista je prekinuto jer su mladji ULTRASI iz Napulja vise DESNO orijentisani. Rimljanima nije ni odgovaralo kako su CUCB bili organizovani i tako je prijateljsto u sezoni 90/91 jednostavno bilo izbrisano! jedan od vodja Napolitanaca koji se zove Pallumela i dan danas kontaktira s` navijacima Milan`a i Rome. Neprijatelji milana ima kao Mrava najveca mrznja je izmedju
Brigate Verone, Lacijalima
Boys San Inter, Kao i Wild Kaos Navijacima Bergama Normalno ne vole ni Juventine.
Normalno kada gostuju u gradove tamosnjih navijaca onih ih docekaju s` nekim od sledecih porukama
DobroDosli u Italiju kao i Besuv daj nam jos jedan Pompej
Sadame Pucaj na navijace Napoljua
Vi ste kao Afrikanci oboleli od Kuge
Jedan od odgovora CUCB na zadnji transparent je postao i poznat po Italiji ITALIJANI KAO VI? ONDA CEMO RADIJE BITI KAO AFRIKANCI ili kao ona protiv Milana MILANO JE VELIKI KAO STRES A HLADAN KAO MAGLA. CUCB je cesto napdan Rasistickim porukama ali nikad nije odgovorio istim!!
Uz sve te rivale dolaze jos omrzeni navijaci Salerno, Lece i Bari , Ne retko dolazi do nededa na ovim utakmicama.
Na tribini B se nalazi CUCB South Boy i Fedeyan od 1979 tribina A se sastoji pretezno od opasnih grupa (hooligan i casula style) Blue Tiger , Gruppo Wanted , Vecchi Lions, La Masseria, Mastiffs i Teste Matte.
Zadnja grupa je pod strogim nadzorom policije zbog dilovanjem droga!!!
Retko je tesko doci do materijala grupe jer je pretezno namenjem samo za clanove. Sto se tice akcija na utakmicama postoji velika nesloznost izmedju tribina A i tribine B dok je Curva B vise za koreografije Curva A vise koristi pirotehniku i slede vise engleski stil navijanja!!
U zadnjih par godina se moze primetiti poseban rivalitet izmedju ove dve tribine Curva B kritikuje Curvu A da je totalno komercijalizovana i da se nikada ne zeli tuci za NAPOLI Pored toga se prica da je jedan od vodja
Gennaro Montuori posle velike tuce 98/99 s` policijom dao puno ime i prezime puno ljudi s` tribine A policiji , jedna jako velika optuzba. Od tada skoro svaku utakmicu dolazi do tuce izmedju ove dve tribine Grupe Fedayn su napravile jedan sastanak sa vodjama Curva A i Curva B tu su odlucili da se vise ne biju medjusobno vec da idu zajedno protiv Drugih.
Uslov je bio da CUCB ostavi Curvu A na miru posle toga su zajedno pravili neke akcije protiv Lacijala u Rimu i Rominista u Napolju tom prilikom je bilo odsta izbodenih.
Na jesen 2003 je bio derbi protiv Avelina ta dva grada su udaljena samo 30 km jedni od drugog oko 15 000 Napolitanaca je otislo na to gostovanje a samo 10 000 je platilo karte Puno njih je pred pocetak utakmice pokusalo na silu da udje na stadion bez ulaznica.
Pokusaj policije da smiri strasti Navijaca ispostavilo se kao velika greska
Incidenti su buknuli za tili cas izmedju Napolitanaca i Policije medju navijacima koji su usli na stadion bio je i Sergio Ercolano koji je pao kroz Pleksigas s` oko 20 metara visine Posle te nezgode su navijaci Napulja nesrnuli na policiju a glavni razlog je bio taj sto nisu na vreme hteli da pomognu dvadesetogodisnjem mladicu. Posle dosta napora je policija tek uspela da da udalji navijace od klubskih prostorija.
Utakmica se na kraju nije odigrala A napoli je kaznjen s` 5 utakmica neigranja kod kuce pa je svoje utakmice morao igrati u Campobasso-u Sergio je preminuo 2 dana posle nesrece

Korteo je jedan od najizraženijih oblika vizuelnog i praktičnog djelovanja navijačkog pokreta.Između ostalih buntovničkih i militantnih elemenata vamparlamentarnih grupa šezdesetih godina, navijači su nasljedili i protestnu povorku kao vid poistovećivanja i razlikovanja od drugih.

U to vrijeme političkih sukoba i terorizma, gradske ulice i trgovi su bili glavno mjesto događanja studentskih pobuna, vođenih «željom za revolucijom».Korteo oduševljava, zavodi, podstiče jaka osjećanja, osjećanja zajedništva.Svi zajedno ka jednom opštem cilju.Korteo učvršćuje jedinstvo grupe, čini da se osjetiš učesnikom zajedničkog podviga, učvršćuje osjećaj pripadnosti sopstvenom gradu i svojoj grupi.Ogromna kolona navijača, koja se kreće u ritmu pjesama, vijorenja, zastava i skandiranja.

Postoji složena klasifikacija kortea na: demonstriranje u povorci koje ima politička obilježja, ili je usmjereno na zaštitu životne sredine, ili izražava neko neslaganje, ili može biti studentska protestna šetnja.Sedamdesetih godina su prve navijačke povorke bile obelježene jakim osjećajem zajedništva, nisu bile previše vesele, i posjedovale su izbjestan studentski duh.Slika takvih kortea iz sedamdesetih više ne postoji, u prvom redu su bile vođe kao pokretačka snaga grupe, ispred njih ogroman transparent i borbene pjesme koje najavljuju dolazak plotuna.Bilo je tu i stisnutih pesnica, rimskih pozdrava, crvenih zastava ili parola ispisanih runskim pismom.U mnogim gradovima je postojao običaj šetnje kroz grad os sjedišta kluba ili glavnog trga pa sve do stadiona.Oni najmlađi
možda su samo na fotografijama vidjeli povorke navijača Verone, Đenoe, Granate sa mrtvačkim krstovima kao znakom da će nekoga «sahraniti».Običaj navijačkog kortea u sopstvenom gradu još uvijek se zadržao u mnogim zemljama.

Osamdesetih godina korteo postaje način da se napravi čitav jedan spektakl i tako zabavi i privuče što više ljudi na stadion.Povećava se broj zastava i barjaka koji se nose u toku šetnje, improvizuju se koreografije šalovima, pale se baklje i dimne bombe kako bi se isprovocirala i ometala policija.Ključni prekoret, koji će vidno izmjeniti fizionomiju kortea predstavljalo je postavljanje sigurnosnih ograda na stadione i pooštravanje mjera bezbjednosti kao posljedica neprestanog porasta fudbalskog vandalizma.Ova radikalna promjena potpuno će izbrisati korteo gostujujuće ekipe koji odgovara klišeima stvorenim sedamdesetih i osamdesetih godina.Sistematsko uvođenje policijske pratnje, specijalnih jedinica, dovođenje policijskih pasa, helikoptera, oduzima navijačkom koreto ovaj prvobitni smisao, i on postaje obična šetnja, povremeno isprekidana ironičnim ispadima tipičnim za navijačku kulturu.Pojavljuju se navijači preobučeni u žene, sa perikama na glavi, iscrtanih lica, sa plastičnim naduvanim igračkama.Najnovija moda sa kraja osamdesetih i početka devedesetih nalaže nosenje rudarskih šljemova, što zbog kolorita,
što zbog zajebancije, što kao zaštita od kiše kamenica.Navijačka povorka bez pratnje policije je danas povlastica koju imaju samo malobrojni, a i to se više može okarakterisati nesposobnošću i nepripremljenošću organa reda, neko ispadima samih navijačkih grupa.Sve je rasprostranjenija teorija po kojoj je izumiranje pravog kortea i gostovanja bez policijske pratnje označilo razgraničavanje između navijačkih grupa sa tradicijom i pojave navijanja kao prolazne mode.Danas smo već svi navikli da viđamo kolonu navijača opkoljenu odredima policajaca u punoj ratnoj opremi, sa šljemovima, štitovima, pendrecima i automatskim puškama.Danas navijači «uživaju» usluge prevoza i ljekarske pomoći, sa dočekom na stanici, obezbjeđenjem same povorke, odvođenjem i smještajem na stadion.Od ove pojave korteo se brani tako što svoje snage usmjerava na pjesmu, šalu i šarenilo zastava i šalova.Navijači Lacija u svom sjedištu imaju mural koji predstavlja korteo u San Benedetu del Trontu, jedan od poslednjih sa transparentom na početku kolone.Uspomena na jedno davno prošlo vrijeme.
Ultras Granata(Torino)
http://www.tifonet.it//fotousr2/1664_30052001131013.jpg
Brigate Autonome(Livorno)
http://www.tifonet.it//fotousr2/1706_25052001093118.jpg
Brigate Gialoblu(Verona)
http://www.tifonet.it//fotousr2/1706_17062001211104.jpggostovanje u Rimu, sezona 86/87
Romanisti
http://www.tifonet.it//fotousr2/1680_30062001140314.jpg
Interisti(Boys San, Irriducibili, Viking, Ultras i drugi)
http://www.tifonet.it//fotousr2/1667_17092002163536.jpg
korteo ROSSONERRA

Verona - MILAN 88/89:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/88-89_verona-milan_corteo.jpg
Coppa Italia..Atalanta - MILAN 89/90:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/89-90_atalanta-milan_ci_corteo.jpg
Genoa - MILAN 89/90:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/89-90_genoa-milan_corteo.jpg
Atalanta - Milan 89/90:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/89-90_atalanta-milan_corteo.jpg
Malines - MILAN 89/90:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/89-90_malines-milan_corteo.jpg
Cesena - MILAN 89/90:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/89-90_cesena-milan_corteo.jpg
Atalanta - MILAN 90/91:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/90-91_atalanta-milan_corteo.jpg
Cremonese - MILAN 94/95:
http://www.fdl.it/image/foto/cortei/94-95_cremonese-milan_corteo.jpg

ULTRAS TITO CUCCHIARONI


Istorija grupe "Ultras Tito Cucchiaroni" pocinje 1968/69 kada je jos ova grupa jos delovala pod starim nazivom " Ultras Sant' Alberto". Ista grupa okupljala je momke iz kvarta Sestri Ponente koji dan danas pune stadion, no uglavnom kao obicni navijaci. Tito Cucchiaroni bio je poznati argentinski nogometaš, koji se je 60' godina afirmirao u redovima Sampdorie pri cemu je ovaj klub iz Genove osvojio 4. mjesto u talijanskom prvenstvu. Danas opravdavaju takav naziv skupine, radi renomea, kojega uzivaju u drustvu, posebno kada se govori o organizaciji gostovanja, sto im daje prednost kod npr. iznajmljivanja autobusa. Ultras u svojem nazivu objašnjavaju kao termin koji su medju prvima poceli furati, pa tako napominju da je jos davno na Trgu Pobede netko potpisao Ultras ispod parole protiv svojih gradskih rivala navijaca Genoe; " Ujedinjeni cemo do krvi prebiti crveno-plave!".Pocetak njihovog navijanja cinio je grupu od stotinjak momaka koji su bili naoruzani samo bubnjevima i zastavama, a u to vreme nisu jos koristili pirotehniku. Na gostovanja su uglavnom putovali autobusima, dok za nerede tvrde kako se tada moglo "zdravo posaketati" i kako su ona vremena bila puno lezernija nego sto je to slucaj danas. UTC nam tumace kako je tada bilo puno lakse putovati, obzirom da su cene bile nize i kako je svako ko je hteo mogao priustiti da prati Sampdoriju. Vremena su to bila kada je na prvom mestu bila Sampdoria, a tek posle ono sto zovemo Ultras. Tadasnji UTC bio je pod vodstvom ekipe od 12 clanova, medju kojima 4 devojke sa sedistem u Sampierdareni ( kvart po kojem je i klub dobio ime ).Medju sobom nisu hteli dopustiti ulazak politike, a njihov klub navijaca bio je otvoren za sve koji su zeleli doprineti nedeljnom pracenju najdrazijim im momaka. Za ostale ultra' skupine nastale na njihovom jugu Hell' Angles, The Mads, Bulldog .., po njihovom, reci ce da nikada nisu dosegnule njihov navijacki uspon buduci da su samo po njima, nosili transparente kao "podnaslove"! UTC su vrlo ponosni sto je Genova prvi grad gde je nastala zenska ultra grupa, poznatije jos kao Ultras Girls od 1979/80. godine. Te iste devojke pomogle su im izraditi sve vece zastave na tribini i to samo u sobi velicine 4X3 metara. Za te iste velike barjake tvrde da su njihova originalna ideja koju su danas vise manje svi kopirali, ukljucujuci i Geonane. Sve sto su sami izradili finansirali su iz svojih dzepova odlazeci u Como nabavljati materijal,sto zameraju ostalima koji su svoje rekvizite proizvodili iz sponzorskih fondova.
UTC ne pripadaju Savezu klubova Blucerchiati ( slobodan prevod plavkastih )vec su samostalna grupa,kojoj svi podilaze .Ne zele biti finansirani od strane fudbalskog kluba, iako su im troskovi znatno veci od ostalih grupa. To opravdavaju cinjenicom, da sve sto rade moraju placati skuplje, buduci njihove cetiri boje ( plava, bela, crvena i crna ) uvek kostaju vise nego drugima dve! Uvek nastoje biti sto jeftiniji pa cak i davati besplatno svoje suvenire, samo da povecaju brojnost svog clanstva i izvan pokrajine Ligurie,jer znaju da brojnost Juventina, Interista ili Milanista nikada nece biti dosegnuta. O nasilju imaju negativno misljenje, medjutim opravdavaju ga cinjenicom ukoliko putujes u Torino ili Milano, a oni te tamo razbiju, u Genovi je normalno da im vratis milo za drago. Posebno ukoliko Milanisti prolaze gradom i bacaju predmete na ljude, mora se delovati protiv istih. Zbog slicnih dogadjaja UTC objasnjavaju da je otici na gostovanje izgubilo onu staru draz, jer biti izmedju kordona policije, bojati se nozeva i kamena u glavu nije vise ono zbog cega su oni nekada navijaci putovali. Iz svojih redova tvrde da su izbacili delikvente i provokatore, koji su napadali i oceve koji su u rukama nosili sinove samo zato jer su oko vrata svezali salove Genoe ili Milana.
Dobre odnose gaje s Veronezima, sa skupinom Brigate iz Atalante dok s grupom Wild Kaos (mada su se oni rapsali nakon luzerskog fajta protiv Supportersa) stvari i nisu tako dobre. Kao prijatelje cene jos i Boyse iz Parme, Cagliaritane,kao i momke iz La Spezie. U Udinama, Cremoni i Empoliju uvek su rado vidjeni isto kao i u Terniju. Nikakve odnose uopste ne zele gajiti samo s Juventinima. Isti se vole pohvaliti kako su medju prvima koji su uspotavili bratstvo sa stranim grupama medju kojima su Commadno Ultra' 84 O.M.
Svojim najvecim neuspehom smatraju kako njihov klub ne igra vecu ulogu u Evropi, no svejedno njihov imidz daleko je poznat medju svim nacijama navijaca, posebno njihovi barjaci.
Takodje, zao im je sto od 1000 navijaca Sampdorije na gostovanjima samo njih 500 dolazi u njihovoj organizaciji...

njihov oficijelni sajt- http://www.ultrastito.it/index.php
ostali linkovi- http://www.ultrasanfruttuoso.com/intro.html
http://www.armatablucerchiata.com/
http://www.federclubs.it/

CURVA SUD ROMA

Pisati o navijacima Rome kao jednoj skupini nije zahvalno kao niti nazvati ih jedinstvenim imenom. Najbolje je pisati i govoriti o Curvi Sud...
Do 1977. godine na Curvi Sud ( južna tribina-okuka ) nalazile su se brojne grupe i grupice, koje su sacinjavali navijaci iz raznih cetvrti, medusnobno razlicite. Iste grupe djelovale su i srcano bodrile, no nisu bili koordinirane. No 9. sijecnja 1977. godine na utakmici protiv Sampdorie, slijedeci primjer prvih ultras grupa ( Ultras Granata-Torino ) sve grupe s juga; ,Guerriglieri della Curva Sud, Pantere, Boys, Fossa dei Lupi ) , odlucuju se ujediniti u sada vec legendarnu grupu pod zajednickim naziv Commando Ultra' Curva Sud. Ta skupina koja je na gosotvanja nosila skraceni transparent Ultra'Roma, www.http://members.xoom.virgilio.it/_XOOM/asromaultras/tessera2.JPG bila je u pravom smislu rijeci ultra' skupina koja je imala moto" na srcem na jug, s palicom na sjever". Voda im je bio izvjesni Geppo Od 1977-1987. grupa je konstantno prisutna na gosotovanjima i glasna kod kuce. Nisu održavali apsolutno nikakve odnose s AS Romom, ali kao i ostali naglašavaju kako je tada bio sasvim drugi nogomet. 1987. nastaju prve nesuglasice medu C.U.C,S. obzirom da su svi u pocetku zajedno protivili kupovini igraca Manfrediona, nogometaša koji se je otvoreno deklarirao Lazialistom i samim time bio nepoželjan za Romaniste. No ipak predsjednik AS Rome Viola kupuje nepocudnog igraca, pa se nakon toga dio C.U.C.S.a odvaja, tako da se ova grupa raspada na dvije frakcije, na osnivace koji se prozivaju G.A.M ( gruppo anti-Manfredonio ) što je u biti ništa drugo nego povijesni dio C.U.C.S.-a, dok ostala manjina zauzima mjesto na tribini pod nazivom " Vecchio CUCS". Ova posljednja grupa zadržava postojanost i organizacijusku sposobnost medu ultrasima. Njihovo mišljenje bilo je da je Manfredoni, mrzili li ga ili ne, ipak postao Romanista, te kako nije korisno za momcad neprestano ga prozivati i izviždati. Ipak CUCS G.A.M. su htjeli ostati vjerni svojoj ideji "Manfredonia boia, non ti ameremo mai" ( slobodan prijevod Manfredio krvnice, nikada te necemo voljeti"). Pravi problemi nastaju 3. rujna 1987. godine kada su na kup utakmici Roma-Genoa na stadionu Flaminio, CUCS-GAM izvjesili transparent s porukom " nedostojnice, skini si taj dres". To je bio dovoljan povod drugoj frakciji da zapocne žestoku tucnjavu, a sjevali su i noževi. Pripadnik GAM-a koji je najviše izviždao Manfrediona, dobio je najviše batina, a poruka je rascjepana na komade. www.http://members.xoom.virgilio.it/asromaultras/caino.html
Prema autoru povijesti CUCS-a to je u biti bio trenutak kada je suvremeni nogomet zavladao u Iatliji, i kada je sve postalo moguce. ( op.a. smatra se da igraci koji su iz dviju suparnickih momcadi nikada ne smiju preci u protivnicki klub). Pomalo se navijaci vracaju svojim podgrupama pa tako zapažamo Fedayn, koji su odvijek bili malo izolirani. No od 70' tih bili su spremni podržati svaku akciju, pa su i postali popularni po svojem sloganu " uništiti sve što nije žuto-crveno". No nakon 1987. nekako navijaju za svoj racun.Grupa Boys istice svoj novi transparent , dok se CUCS GAM i Vecchi CUCS prepucavaju oko registracije i zaštite originalnog naziva grupe. CUCS GAM i dalje ne navijaju dok je u igri Manfredoina, pa ih tako Vecchio CUCS tretira kao "prognanike".
Iako isti igrac mora prestati igrati nogomet zbog srcanih tegoba, na neke to ne utjece, pa tako najradikalnije krilo iz CUCS GAM-a izdvaja iz maticne grupe i formira se " Surpotna frakcija", koja izbjegava svaki kontakt s ostalim grupama na jugu pod izlikom da su ostali izdali ultraške idale. . U meduvremenu na jugu se infiltrirala politika. Pa tako za razliku od 70' kada je "curva" bila crvena, sve više se pomice u desno. To sve zajedno rezultira osnivanjem brojnih podgrupa koje se zasnivaju prvenstveno na politickoj a ne navijackoj osnovi. Stari ultraši u takvom svijetu, koji se drže još starih nacela navijacke scene postaju nepodobni. Tako danas možemo vidjeti i keltske križeve medu navijacima Rome, što je prije bilo nemoguce.
1993/94 zbio se je jedan pozitivan pomak za "dobrit Rome" kada su pojednici iz GAM Roma odlucili ujediniti se s Vecchio CUCS, iako sve ukazuje da stara slava i vremena prošlost. 1999/2000 ipak se nešto pocelo mijenjati, a sam autor kaže kako se stvari krecu svojim tokom, što znaci da bi bilo najbolje pocekati još neko vrijeme pa tek onda napisati redak više.
U tom kontekstu valja istaci letak koji je podijeljen 1999.godine na utakmici protiv Intera, kada grupa koja sebe naziva "novorodenima" a koja je nastala na dnu tribine od raznih skupina poziva na ponovno ujedinjenje Romanistra.
Njihova "evolucija" još traje .....U posljednje tri sezone, Ultrasi Rome uspjeli su oživjeti indititet skupine novim pjesmama i velikim kooreografijama, pa cak i bez bubnjeva koje su koristili do 1999.godine.


Više o istima na ; http://www.asromaultras.it/
. http://www.asrultras.it/
http://irishclan.topcities.com/
http://www.tradizionedistinzione.it/
http://www.boysroma.it/
http://asrclan.interfree.it/