by Lupin
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"Procvetala bela lala,jebo Zare Parangala"

Medju grobare je dolazio neki Jozo iz Splita koji je navijao za Partizan , ali se druzio sa nekim momcima iz Torcide. Tako je na neku utakmicu u Beogradu poveo i Parangala , koji je bio medju vidjenijim Torcidasima. Ne mogu da se setim da li je dosao na fudbalski derbi, ili je kroz par dana bio kosarkaski derbi, ali to nije ni vazno za pricu.
Kada je Pampi provalio Parangala, krenuo je sa njim da prica i da pije. Parangalu se dopalo kako se ophode prema njemu u Beogradu i kako je bio klosar (ziveo od danas do sutra), prihvatio je predlog da ostane do sledece kosarkaske utakmice, a Jozo koji je do tada garantovao bezbednost, vratio se u Split.
Papmi je u to vreme imao bazu negde kod hotela Palas . Valjda je neko od grobara karao cerku, pa kad su videli da je keva blesava, onda su poceli i nju. Skoro da se Pampi tamo preselio.
Parangala su vodili ovamo, onamo, opijali ga , hranili i smestili da spava kod tih blesavih majke i cerke , jer su zivele same i imale su ogroman stan. Posle par dana, Parangal se toliko odomacio, da je grobarsko gostoprimstvo shvatio kao njihovu slabost. Poceo je u alkoholisanom stanju da ih vredja, proziva, i da im govori sta vi,... mi u Splitu. .Zaretu se nije bas dopao takav odnos i pozeleo je da mu pokaze ko je gazda u kuci. Odvukao je Parangala u kupatilo i naredio mu da skine gace. Ovaj se protivio, ali je Zaretov noz u ruci bio toliko ubedljiv, da je ovaj morao da popusti. **** je pokusao da udje u njega, ali nije mogao. Otisao je u kuhinju i iz frizidera uzeo paklicu putera, kako bi podmazao stvari. Sve je krenulo lakce, a Parangal je vikao:"Nemoj me ****...."
Tako su grobari na utakmicama poceli da pevaju :"Procvetala bela lala, jebo **** Parangala".
U Splitu niko nije verovao u to i tek kada je Parangal podneo krivicnu prijavu protiv Zareta, svima je bilo jasno da je prica istinita. Parangal je prestao da dolazi redovno na Torcidu, a pricalo se da su ga stariji Torcidasi pretukli.Znaju splicani tacno sta se dogodilo.
**** je odlezao za to delo u zatvoru.Kada ga je sudia pitao :"Zasto ste ga silovali?" **** je odgovorio :" On me je provocirao od prvog dana. Pokazivao mi je butine, torzo i pricao provokativno. Ja sam se toliko napalio na njega, da vise nisam mogao da izdrzim". Postoje izvestaji sa sudjenja.

lose je ovo zadnje pre preveliko je to pacenje i ludacko ponasanje
mislio sam na zadnji post..

Za ovo ostalo svaka cast 

Varšava:Zbog huligana blokiran grad
 
Svečano uručenje pehara pobedniku fudbalskog prvenstva Poljske otkazano je zbog divljanja navijača na ulicama Varšave posle završne utkamice takmičenja izmedju domaće Legije i Visle Krakov.

Pehar poljskom šampionu u nedelju je trebalo da bude uručen, ali fudbaleri Legije neće moći da radost zbog osvajanja prvoligaškog prvenstva podele sa navijačima iz straha za bezednost gradjana i njihove imovine, saopštile su gradske vlasti.

Neredi i sukobi sa policijom počeli su još tokom subotnje utakmice, kada je policija jedva sprečila oko 500 navijača da prodru na stadion.

Posle utakmice tvrdo navijačko jezgro huligana, kako ih u Poljskoj zovu "pseudonavijači", uputilo se ka starom gradskom jezgru i demoliralo nekoliko bašti restorana i kafea.

Policija ih je rasterala vodenim topovima, suzavcem i pendrecima. Prema poslednjim podacima varšavske policije povredjena su 54 policajca, od toga su 34 prevezena u bolnice, a 231 navijač je uhapšen. Medju njima je i 12 maloletnika.

Portparol varšavske policije Mariuš Skolovski je kazao da su bar tri četvrtine izgrednika bile pijane.


Izvor: B92-Sport

Evo jedne price Juznog Fronta:

Real Madrid - Partizan
(22.10.2003) - Liga sampiona/3.kolo 
 
 
Turneja Juznog Fronta po evropi.
Polazak 20.10.2003 u 16h - povratak 26.10.2003 oko 04:00h
Destinacija: Madrid

 Uh, mislim ko god da se latio ovog posla ( da opise nase putovanje ) vec na samom pocetku je shvatio da je to skoro pa nemoguc posao. Tako puno se izdesavalo stvari da je nemoguce setiti se svih. Pogotovu ako se uzme u obzir da smo vecinom puta bili skoro svi polupijani. Znaci, poceli smo da se skupljamo ispred baste restorana i na platou ispred severne tribine, vec negde oko 10h, jer je bilo prvobitno dogovoreno da ce se krenuti u 11, pa su mnogi hteli da budu prisutni na prozivci na vreme.
Naravno... tada vec pocinju da se dovlace OGROMNE kolicine piva i ostalih alkoholnih napitaka koje se trosilo nemilosrdno. Mnogi su vec posle prvih sat vremena poceli i da konzumiraju svoje rezerve hrane... tako da se do polaska i ostalo bez iste. Celo nase okupljanje i cekanje buseva propratila su i 2 inspektora sup-a BGD kao i da par agenata koji su stajali ispred turisticke agencije. Naravno u medjuvremenu kroz masu prolaze u svojim zatamljenim kolima: prvo Zeka pa onda i njegov drugar Bjeka... a kasnije i Dragisa Binic , hehehe !? Posle sat-dva masa vec postaje pomalo nervozna jer se kao prvo nepojavljuje nijedan bus ! a kao drugo proculo se da su neki odbijeni za vizu... i nastaje opsti haos u nagadjanju ko je ispao iz kombinacije za Madrid. Naknadno saznajemo da je odbijeno njih 5-oro ...do kraja nisam saznao ko je odbijen !? Negde pre 16 h konacno dobijamo pasose ispijamo poslednje zaliha piva i strpavamo se u bus... i sve je bilo spremno za polazak.

Naravno, na put se krenulo sa pesmom i mislim da se nije ni prestajalo do Djenove ... sem na granicnim prelazima. Krenuli smo zajedno ( bus 1 i bus 2 ) ali to je trajalo samo do Austrije ! Naravno kao i sto nam dolikuje... pijani grobari su vec posle predjenih citavih 50 km stali na pis pauzu i to je znacilo da pauzama nema kraja. Pauze su kasnije pravljene na skoro svakih 100-200 km ( izmedju ostalog i zato se kasnilo na tekmu ). Klackamo se lagano kroz nasu voljenu SRBIJU i negde pre ulaska "njihovu lepu" Vodja pokusava da smiri pijane ludake... ali mu to ne polazi za rukom. Tacnije, svi su zamoljeni da poskidaju svoja obelezja i da iskuliraju sam prolazak kroz hrvatsku. Hehehe, vodja je iskuliran maximalno i umesto njegove molbe kace se zastave na prozore i kao vrhunac svega na jednom prozoru se postavlja zastava sa likom Radovana Karadzica ! Sve to nije mirisalo na dobro... ali na srecu nije bilo nikog da nas isprovocira ( inace ne bi stigli do Madrida ni pod "B" ).

Znaci ulazimo u Hrvatsku, idemo preko Zagreba i sve prolazi bez inicidenata. Naravno hrvati nas cimaju i na ulazu, a pogotovu na izlazu iz "njhove lepe". Prvo svi predajemo pasose da bi ih oni sat vremena "detaljno" pregledali verovatno ne bi li nasli nekog ko se po njima ogresio u proslom ratu... Ne nalaze nikog sa njihovih spiskova, ali posto im valjda nije bilo dosta cimanja sve nas izvode napolje i smestaju iza rampe izmedju dve zute linije gde nam odredjuju cak i gde cemo da bacamo pikavce ! Dobro, prolazimo i njih i ulazimo u Sloveniju...

Slovenci naravno kopiraju hrvate i sve to ponavljaju, ali posto se inace spremaju za ulazak u EU malo ozbiljnije prevrcu bus i tu nastaje prvi VELIKI problem:
Prilikom pretresa prvog busa nalaze torbu punu "prskalica" ( na samom ulazu - nesakrivenu ) - oduzimaju je... dovode pojacanje ( njih 5-6 ) i krece opsti pretres busa.
Pretresajuci bus nalaze nekoliko komada "seckalica" ( opet puna torba ) i kao vrhunac svega nalaze "mrtvog coveka" naravno oni su ga tako prijavili!
U bus ulazi vozac i provaljuju zajedno da je u pitanju jedan od onih 5 koji su bili odbijeni za vizu ! Slovenci "ne prave" nikakave probleme, ali cisto da bi skinuli sa sebe brigu - vracaju nas u hrvatsku da ostavimo lika i da se vratimo. Drugi bus prolazi pregled i staje na ulazu da ceka prvi bus. Za to vreme prvi bus se vraca u Hrvatsku i hrvatska policija odlucuje kako ce da resi problem. Resenje problema je bilo: Ili svi nazad ili da se nastavi put za Madrid ali bez lika koji nema vizu. Odlucuje se da se lik vrati busom u Zagreb i da se ostavi tamo sve sa punom torbom "prskalica” - oko 60 kom. kao i sa "bockalicama". Lik izlazi u Zagrebu... i dalje mi nije poznato sta se sa njim desavalo. Nastavljamo dalje put kroz Sloveniju - preko LJubljane - i krecemo prema izlazu na severu za Austriju. E tu tek nastaje drugi veliki PROBLEM.
Slucajno ili ne, faxom iz Beograda stizu dozvole za putovanje ( odredjenim putevima ) ali stize samo jedna dozvola ! Tacnije stigla je i za nas ali za neke druge puteve tj. za drugi granicni prelaz. Imali smo dve solucije: 1. da probamo da udjemo prvo u Italiju pa u Austriju pa opet u Italiju ( morali smo da imamo pecat austrijske carine )... ili 2. da se zaputimo za Maribor i preko tog prelaza udjemo u Austriju... sto je znacilo oko 450-500 km cimanja u prazno ! Odlucijemo se za drugu soluciju i pozdravljamo se sa drugarima iz prvog busa. Svi su bili u neverici i svi su zeleli da cuju od naseg pregovaraca "ZASTO je moralo tako"...

Posle kraceg stajanja na ulazu u Austriju, Vodja seda za volan busa i pokusava da ga otme ! Naravno Bosanac nije imao predstavu kako se pali bus a ni kako se pokrece... posle krace instrukcije sa moje strane uspeva da ga upali... ubacuje ga u brzinu i bus se gasi. Naravno ostaje u brzini gde majstori uvidjaju da nam nema mrdanja odavde dok se nepopravi menjac. Uspevamo nekako da ga izbacimo iz brzine,palimo bus I krecemo dalje. ...eh da... zaboravih da kazem da se jos u BGDu iznajmljuju 4 video kasete na 6 dana i kupuje se CD sa grobarskim pesmama. Pesme se pustaju do "panja" sire se salovi i peva se iz sveg glasa ceo put. ( prilikom povratka sam se pitao - odakle vise ljudima snage da piju toliko i da pevaju ).

 U Austriji stajemo na jednu pumpu gde nam je prvo trebalo sat vremena da skontamo kako se narucuje... da bi na kraju posle uspesnog narucivanja shvatili da austrijanci sluze poluzivo meso i da im je porcija ( meso, hleb, salata i pomfrit ) celih 16 eura. Znaci moralo je i zivo da se pojede. Izrevoltirani time odatle pa sve do povratka na svakoj stanici ( pumpi ili restoranu ) se nemilosrdno "pozajmljivalo". Napustamo Austriju i krecemo dalje... negde u Italiji svracamo u prvi Italijanski market gde bukvalno ulazimo svi... a kupujemo... hehehe

Negde posle Djenove se budim i tada prvi put shvatam da necemo stici.
Dao sam sve od sebe ( ko je bio zna da sam utrnuo )... povecava se tenzija i strah medju ostalima i postajemo ubedjeni da necemo stici... ali islo se dalje. Vec premoreni odavno od ljuljanja i sedenja... pocinjemo sa provokacijama nasih vozaca ( Suki i Sale ). Prvo ih teramo da voze vezanih ociju ( postoji video snimak ) a kasnije i pored blokade bosh pumpe na 105 teramo vozaca da na svakom pravcu izvuce 110... tu priskace Koja i nudi Sukiju parfem po izboru ako stisne na 115 !
Vozac se zaukava i navlaci na 121 !... od parfema na kraju nije bilo nista ( dobro je da nije i batine dobio u sred Madrida !!! ).
Ulazimo u spaniju i prolazimo ispod jednog mosta koj je oznacavao putanju grinica... naravno opet triumfalno - uz pesmu ! Nedugo posle primecujemo da je u jedno dobrom delu Spanije na svakom brdu postavljen po jedan BIK od metalne konstrukcije. Vodja se zarice da ce u povratku uz pomoc svih nas da ga SRUSI ! Zbog promene plana puta u povratku od toga nije bilo nista ! Steta ! Lagano se priblizavamo Madridu i pocinjemo da se naoruzavamo "prskalicama", flasama i ostalim prirucnim sredstvima !

Ulazimo u Madrid i posle kraceg vozanja po gradu uspevamo da nadjemo stadion. Cimamo se malo u krug i nalazimo mesto za parkiranje odakle nas murija posle 5 minuta pomera na 5 metera do gostujuce tribine. Panduri se lagano gomilaju i spremaju se da nas sprovedu na stadion na kome su vec bili agenti i ostali navijaci i  ljubitelji PFCa. Kada smo prozreli njihove namere na brzinu se razbijamo u "trojke" i rastrcavamo se po gradu i dogovaramo se za mesto sastanka. Imali smo svega sat vremena za gluvarenje i nabavljanje rekvizita. Sasvim slucajno skoro svi se opet srecemo na ulicama Madrida i haramo po gradu i opsedamo mnogobrojne ulicne prodavce salova i ostalih sranja. Inace spanci su zesci cigani, prljavi su i sve im je cist KIC !
Jednostrani sal im je oko 10 eura a dvostrani oko 20 ! Stadion im je zaista OGROMAN i na pojedine tribine se ide LIFTOM ! Nalazi se u samom centru grada i nismo ni pod razno mogli da vidimo nijednog navijaca a kamoli hooligana. Ljudi jednostavno dolaze na tekme iz drugih gradova i to sve sa akt tasnama i u odelima. Kako sam skapirao 90% Madrida navija za Atletiko Madrid i mrze fensere koji dolaze da gledaju Zidana, Bekama, Figa i ostale manekene.

Eh, posle malo duzeg zadrzavanja u jednoj ulici ( nekog smo cekali da nadje sobu - niko ne zna koga )... 5 minuta pre pocetka tekme ulazimo na stadion. Na ulazu lagano TOTALNI pretres gde je bilo skoro nemoguce bilo sta uneti. Sve zastave se raspakuju gde od svih jedino nedozvoljavaju da se unese zastava "Aliens" ! Ulazi se unutra,kace se zastave i lagano se krece sa navijanjem. Inace spanska murija je bila zesce neprijateljski raspolozena i bilo je skoro nemoguce bilo sta se sa njima dogovoriti. Znaci prvo te povuku za rukav i gurnu te na tribinu i sledeci im je potez "pendrek". Nekako uspevam da stupim u kontakt sa jednim pandurom koji mi nekako objasnjava da ne mogu da sidjem 10tak redova nize da napravim koji snimak-fotku nego mi dozvoljava da se spustim samo DVA reda nize, i uspeo sam da ga skontam da mi je dao svega 30 sekundi za slikanje ! Morao sam u trenutku da resim sta cu - palim kameru i SNIMAM 30 sekundi laganog navijanja. Od fotki sam digao ruke... nisam ni imao vremena i bio sam u losem polozaju u odnosu na svetlo. Ni manje ni vise posle tih 30 sekundi pandur me upucuje na tribinu gde gasim kameru i dajem sve od sebe da grmimo sto bolje.  Zavrsava se prvo poluvreme i kao po dogovru prva ekipa JFa i prva Agenata napustaju tribinu i odlaze ispod tribine u hol.

Nisam bio tamo ( neko je morao da ostane da cuva zastave - izmedju ostalog i svoju ) ali kako sam skapirao desilo se ... skoro pa nista.
 Tacnije Agenti su pukli 110% ! Indirektno su nas MOLILI da se vratimo na JUG da opet zajedno navijamo... toliko su se neki od agenata ufurali u ujedinjenje, da je cak i postojao predlog da se odmah odradi jedna zajednicka akcija. Da se svi zajedno zaletimo na muriju i da ih iskidamo ( bilo nas je vise - zajedno ). Naravno od toga se odustalo jer, izmedju ostalog, nasem PARTIZANU je ostalo jos jedno poluvreme. Znaci vodile su se glupe i otrcane price... tipa " koji vam je-dokle da se delimo", “dokle vise ovako”... “ko je kriv za ovo stanje”... itd. Bilo je cak I nekih predloga za izlazak na crtu sa njihovom “mladjom“ ekipom, ali su oni odbili taj predlog. Sve u svemu bilo ih je koliko hoces I nista pametno se nisu dogovorili, osim... Osim sto se celo drugo poluvreme navijalo ZAJEDNO - ali kako sam kasnije saznao od naseg Vodje ... citiram "DOGOVORA DA SE ZAJEDNO NAVIJA NIJE BILO !" Jednostavno Boske se vratio na tribinu, poveo pesmu a agenti pod vodjstvom Cvije ispratili nasu pesmu... i zatim opalili jos jednu - oni sa nama - mi jos jednu - oni sa nama... Znaci pevalo se zajedno s tim da su oni zapocinjali svaku 3-4 pesmu... i oni su nasu svaku podrzali ( pa cak i himnu ) a mi nihove ne bas sve ! Jednostavno BILO SMO I GLASOVNO I BROJCANO JACI !

Kada smo dobili znak da mozemo da napustimo tribinu odjednom se cula lomljava i velika buka ispod nas.
Posto su tada vec neki nasi bili krenuli ka izlazu... pomislili smo da je doslo do peglanja sa agentima, vecina nas ubrzava hod i zalecemo se ka hodniku. Posle par sekundi, neko je video da se ne peglaju nasi ( JF ), nego da je doslo da obracuna izmedju agenata i murije. Jedan od nasih zaustavlja masu povicima i svi ostajemo na tom nivou, dok su se nivo ispod nas agenti peglali sa murijom. Do tuce je doslo ( kao sam ja saznao ) zbog njihovog zadrzavanja u 2. delu. Koga su cekali do Beograda nismo mogli da saznamo. Jedan od pandura vuce za rukav Zareta, koji ga pljuje u facu i tu nastaje lom. Tuca je trajala vrlo kratko, ali je bila ozbiljna gde par agenata izvlaci deblji kraj + par momaka iz obezbedjenja koji su posli sa njima dobijaju greskom batine, jedan od njih teske ! Par minuta posle toga izlazimo sa stadiona ( vecina agenata se vec razbezala po gradu ) i spremamo se da udjemo u bus.... Ali trada nastaje poslednji I najveci SOK ! Ulazimo u bus u saznajemo da smo totalno opljackani ! Nas par je ostalo komplet bez stvari ,dok je vecina ostala smao bez nekih sitnica. Znaci bus nam je bio pokraden ciganski. Stvari su bile razbacane po celom busu i sve su bile ispreturane. Nestajale su gluposti ,ali i vredni predmeti. Ljudi padaju u ocaj ,dok jedan od aliensa pokusava da se zaleti na muriju.
Incident se nekako izbegava ali nas murija upozorava da imamo 10 minuta da napustimo ulicu ( otvara se parking za saobracaj )... ili ce poceti da peglaju ! Vlasnik autobusa i mi dolazimo do ideje i resenja da zamenimo buseve i da sa busom od prve ekipe krenemo nazad ( svi iz prvog busa su ostali da noce u Madridu ). Uzimamo njihov bus i palimo. Pocinjemo da sumnjamo ko nas je orobio... i vecina pocinje da tipuje na agente ( nekoliko nih je bilo ispred kad smo saznali i lagano su se smeskali ). Tek tada neki povezuju zasto su oni prvi napustili stadion i zasto je mozda izbila tuca !? Kasnije saznajemo da su mnoge stvari nadjene razbacane po ulici... ali je tada vec bilo kasno ! Premoreni od svega i besni zbog pljacke odlucujemo da zaboravimo i nastavimo put BGDa. Ko god da nam je to smestio... i sami smo krivi za to. Nismo smeli dozvoliti vozacima da i oni gledaju tekmu i da ostave buseve ! S' druge strane... ispred stadiona je bilo toliko murije da je bilo smesno ostaviti nekog da cuva bus.
Bilo kako bilo... mnogi su osteceni za pozamasne sume. Znaci sedamo u bus i krecemo put ANDORE.

Nastavak izvestaja je skoro nemoguc...jer se od Andore pa nadalje desavalo sve I svasta ( naravno pozitivno ) ali... i to cemo da postavimo jednog dana !
Valja samo jos dodati da smo jedva stigli, da nije bilo jednog lika koji je iz svog dzepa izvukao pare – platio putarine I naftu – mislim da BI SE SVI VRATILI PESAKA !

Eto tako nekako je izgledao put JFa do Madrida i navijanje na tribini.

ah ta mladost
svaka cast, ovu pricu ne cuh par godina 

@theserdaweking
sjajna prica, pricali mi ortaci koji su isli na gostovanje

@TheSerdaweKing

Nije losa prica, ali brate tema se zove "Najekstremniji navijaci,najjace grupe,huligani,incidenti..." , a ne "Dragi moj dnevnice" ili "Bilo jednom na ekskurziji"


evo jos jednog nastavka knjige "MI SMO CUVENI FUDBALSKI HULIGANI!"

ŠPANIJA 1982.

Na startu nove sezone, 1981/82. igrali smo u Blekburnu. Bila je to vecernja utakmica, pa sam zbog posla stigao na knap. Cela banda je otišla još u prepodnevnim casovima, tako da smo Stiv Stot i ja bili jedini navijaci u brzom vozu. On je imao šesnaest godina, i cesto je išao sa mnom. Kada smo stigli u Blekburn, na stanici je bila ekipa od tridesetak domacih fanova. Skontali su nas cim smo izašli iz voza na peron. Krenuli su ka nama. Nije nam preostalo ništa drugo nego da bežimo. Trcali smo u pravcu stadiona, koji je od stanice udaljen tri kilometra, koliko su nas noge nosile, ali ni oni nisu pomišljali da odustanu. Uleteli smo u prvi pab, u kojem je sedela grupa od pet, šest matorih rokera. '' Ljudi, pomagajte, juri nas Blekburnova banda, odrace nas! '' rekli smo u glas. Prišao nam je jedan bradati drkadžija i zapalio me svom snagom po sred usta, da sam odleteo preko stola. '' Odjebite jajare! '' odgovorio je. Izašli smo napolje i nastavili da trcimo ka stadionu. Naši gonioci su malo zastali misleci da su nas izgubili, ali kada su nas ponovo ugledali nastavili su poteru za nama. Srecom stadion je bio sve bliži, pa je i policije bilo sve više. Uspeli smo da im pobegnemo i dokopamo se Darven End tribine, koja je bila puna Oldamovih navijaca. Kada su me ugledali Pol, Denis i Edi, upitali su me šta se dogodilo, pošto mi je usna krvarila. Ispricao sam im. Sacekali smo poluvreme i odlucili da se malo promuvamo po stadionu, ne bi li nekog prepoznali. Nije bilo potrebe da se mucimo. Ugledao sam ekipu iz paba u dnu naše tribine, i poveo prijatelje ka njima. Kada me je onaj '' moj '' bradonja ugledao, bio je šokiran. '' Da li me se secaš majmune bradati? '', upitao sam ga. Od straha nije prozborio ni rec. Šutnuo sam ga pravo u glavu, a potom smo svi skocili na njih i dobro ih izmlatili.
Pocetkom 1982. godine igrali smo protiv Celzija. Kao i obicno doputovalo ih je nekoliko hiljada. Pre utakmice, obe ekipe su bile u Baunderi klubu. Zajedno smo pili i pevali nacionalne i anti IRA pesme. Nije bilo nikakve frke. Ušli smo na Cedi End i zauzeli mesto ispod ulaza, pored semafora. Odjednom sam primetio sumnjive likove. Pokušao sam da ih provalim po akcentu. Definitivno nisu bili Kokni. Kada su nam se približili povikao sam: '' Siti! '', i poveo momke ka njima. Njih stotinak je zastalo. '' Nismo došli zbog vas, vec zbog Celzija! '', odgovorio je jedan od njih. Zastali smo za trenutak, a onda se zaleteli na njih. Mrzeli smo prvo Mancester, pa tek onda London. Cela tribina je skocila. Edi je tukao Buldoga, dok se Marfi rvao sa Bifom, koji su u to vreme bili vodece face na Sitiju. Uništili smo ih. Celzi je sve to samo posmatrao sa bocne tribine. Neki su nam cak pružali podršku. Uspeli smo da ih isteramo sa Cedija. '' Ako ispadnemo iz lige, sledece sezone ste najebali, rasturicemo vam ceo stadion! '', povikali su neki od njih. Siti je dogodine ispunio dato obecanje. Posle utakmice došlo je do fajta izmedu Celzija i ekipe iz Mancestera, koji su Kokni lako rešili u svoju korist.
Na Uskrs 1982. definitivno sam odlucio da putujem u Španiju na Svetsko prvenstvo, koje je pocinjalo u junu. Kupio sam kartu za brod, od Plimuta do Santandera, u jednom pravcu. Isto su ucinili Toni Grivs i Šejn Kleg. Nisam imao uštedevine. Smatrao sam da ce mi lova u meduvremenu od negde kanuti, tako da nisam puno razmišljao o tome. Cale je obecao da ce mi pozajmiti kintu, ako se ne snadem, ali on nije znao kada tacno putujem pa je baš tih dana otišao sa prijateljem na vikendicu da mu nešto pomogne.
Nisam mogao da verujem. Dva dana uoci putovanja, ja sam bio bez žute banke u džepu. Razmišljao sam da odustanem od svega, ali je emisija o najezdi engleskih navijaca na Španiju, samo još više uticala na mene. Jednostavno sam morao da odem na to prvenstvo. Dan pred put sam proveo u društvu devojke Linde, koja je izvadila sav novac koji je imala i dala mi ga. Citavih funtu i po! Pošto sad ona nije imala više kinte, bila je prinudena da pešaci do kuce, do Mancestera. To je bio naš poslednji susret. Više je nikada nisam video.
Našao sam se sa Šejnom i Tonijem, ciji nas je cale odbacio kolima do Birca. Imali smo još dvadesetak sati fore da stignemo do Plimuta. Znali su da sam na put krenuo sa svega jednom i po funtom, ali sam im stavio doznanja da ne ocekujem da me finansiraju. Stigli smo do Birmingema, da bi nam potom stao neki tip sa Rols Rojsom. Odvezao nas je do Londona i poželeo nam sretan put. Usput nam je obezbedio prevoz do Plimuta sa nekim kamperima, ciji je bio clan. Stigli smo u Plimut to vece. Grad je bio prepun navijaca iz cele zemlje. Brod je polazio tek ujutru u osam sati. Imali smo celu noc pred nama. Prvi na koje smo naleteli bili su navijaci Boltona. Bilo ih je trideset. Neke smo prepoznali iz brojnih tuca. Provalili su i oni nas, ali nije bilo nikakve prozivke, pošto smo svi bili zajedno tu zbog Engleske. Na kraju smo svi završili u jednom soul klubu, gde su nas oni pocastili picem. Nešto iza ponoci, izašli smo napolje i otišli do dokova, gde smo docekali zoru. Bili smo umorni i neispavani, ali kada smo, u šest sati, ugledali puno pristanište navijaca povratila nam se snaga. Ukrcali smo se na brod '' Pride Of Bilbao. '' Izgledali smo kao vojska koja ide u rat. Svega par nedelja ranije hiljade britanskih vojnika je baš iz luke u Plimutu i Sautemptonu, isplovilo ka Folklandskim ostrvima. Realno je bilo za ocekivati da ce atmosfera u Španiji biti vrlo napeta, zbog toga što je Argentina bila španska kolonija. Ceo brod je bio okicen zastavama. Na jednoj je pisalo '' Butbojsi Margaret Tacer. '' Patriotizam je dostigao vrhunac. Osecao sam se ponosno što sam Britanac. Atmosfera na brodu je bila fenomenalna. Celu noc se pilo i pevalo. Ekipe su se medusobno nadvikivale. More je bilo nemirno, što je uticalo na mnoge navijace da popadaju po celoj palubi. Šejn, Toni i ja smo predvece sišli u kazino, koji je bio pun Celzijevih i Boltonovih fanova. Stajali su razdvojeni, i u svakoj drugoj prilici tuca bi se ocekivala svakog momenta, ali su se oni sjajno provodili pevajuci navijacke pesme. Iz obe ekipe je potom izašao najpijaniji lik, koji je morao da peva zadatu pesmu, kao na karaoke žurkama. Nakon pola sata, i ja sam se prikljucio zabavi. Odlucio sam da odpevam anti-Bolton pesmu, pošto je dve trecine prisutnih cinio upravo Bolton. Umesto batina, ispracen sam aplauzima, iako je bilo i par prekih pogleda. U meduvremenu, Toni se oprobao na džek potu i dobio cetrdeset funti. Dao mi je desetku, kojoj sam se obradovao kao nikad ranije, pošto mi je u džepu ostalo poslednjih trideset penija. Kada smo se ujutru probudili, otišli smo u restoran na dorucak. Veliki Bobi Mur je bio tamo.
Ljudi su mu prilazili da ga pozdrave, a on se strpljivo rukovao i caskao sa svima.
Stigli smo u Santander u utorak, u osam ujutru. Razdvojili smo se kako bi lakše ustopirali do Bilbaoa, koji je udaljen nekih tridesetak kilometara, i dogovorili se da se nademo u prvom baru na glavnoj železnickoj stanici. Nakon svega deset minuta, stala su mi kola u kojim su bili navijaci Vest Hema, njih cetvorica. Odvezli su me direktno do stanice. Ušao sam u bar koji je bio prepun Engleza. Izmedu ostalih, tu je bila i grupa od petnaest Oldamovaca, koji su doputovali vozom. Dvojica navijaca Portsmuta, Najdžel i Tomi, su me ponudili picem. Caskali smo neko vreme, a potom promenili lokal, pošto se Šejn i Toni još uvek nisu pojavili. Svuda na svetu važi pravilo da kada popiješ pice, platiš pre nego što odeš. To engleski navijaci nisu poštovali. Mi smo takode promenili par kafana i popili nekoliko pica, a potom se spustili do plaže. Odeš, kao fol do toaleta, a onda zapališ napolje kroz prozor. Proveo sam sa Pompejima dva dana. Obe veceri smo spavali na plaži gde je nocila gomila Engleza.
Prvu utakmicu Engleska je igrala sa Francuskom. Ujutru, na dan tekme otišli smo do stadiona da probamo da nademo karte. Tapkaroši su bili na svakom koraku. Našao sam se na pravom mestu, u pravo vreme, pošto je baš u momentu kada smo naišli, jedan Englez patosirao prvog tapkaroša i oteo mu sve karte iz ruku. Podelio ih je engleskim navijacima koji su mu bili najbliži. Tako sam i ja došao do svoje ulaznice... kakav posao! Taj dan je bio najtopliji u mom životu. Kada sam ušao na stadion, koji je izgledao fenomenalno, prvo sam otišao do toaleta da se nalijem vodom. Istaknuto upozorenje da voda nije za pice nikoga nije sputavalo da je ne pije. Zauzeo sam mesto iznad jedne šipke. Oko mene je bilo i Engleza i Francuza. Atmosfera je bila velicanstvena. Kada je orkestar poceo da svira francusku himnu, pola stadiona je zapevalo. Naježio sam se. Himna im je predivna. U tom momentu sam poželeo da umesto '' God Save The Queen '' zasvira '' Land Of Hope And Glory '', koja je mnogo napaljivija i lepša, i koju su svi navijaci više voleli. Stadion je bio krcat. Par minuta pre pocetka meca trojica engleskih navijaca, koji su sedeli dva reda iznad mene, zamolili su me da okacim njihovu zastavu preko šipke na koju sam bio naslonjen, što sam ja rado ucinio. U znak zahvalnosti dali su mi kartu za utakmicu protiv Kuvajta, koja im je bila višak pošto jedan njihov prijatelj nije došao. To je definitivno bio moj sretan dan. Samo što je tekma pocela Brajan Robson je postigao najbrži gol u istoriji Svetskog prvenstva i doveo nas u vodstvo. Totalno smo odlepili. Uh, kakav pocetak! Utakmica je bila odlicna. Engleska je na kraju pobedila sa 3-1. Oborili smo simpaticne Francuze na pleca. Voleo sam njihovu igru. Posebno me je oduševljavao taj srednji red na celu sa genijem Platinijem, kome su pomagali omaleni Žires i tamnoputi Tigana. Nakon pobede svi smo pohrlili u centar grada na slavlje. Bilbao se nalazi na severu Španije i veoma je separatisticki raspoložen. Gradani su nas veoma srdacno primili. U meduvremenu sam se našao sa Šejnom i Tonijem, koji su predložili da narednih nekoliko dana provedemo u malom turistickom mestu, Laredu. Ono je udaljeno od Bilbaa svega desetak kilometara i predstavlja neku vrstu predgrada. Laredo je takode bilo prepuno Engleza, a i grupa Latiksa je tu našla svoje utocište. Kol Šou i Džimi Rigli su nas primili prvu noc, da bi sutradan nabasao na svog ujaka Gerija Vokera, koji je došao sa svojom ekipom, popularni Barnli Reds. Geri je bio jedan od strastvenih navijaca Mancester Junajteda. Jedan od onih koji znaju šta koji igrac doruckuje, kako se kome zove kucni ljubimac, i slicna sranja. Geri me je pozvao da provedem kod njega nekoliko noci, što sam rado prihvatio. Najveci problem mi je bila klopa. Par dana nisam ništa jeo, mislio sam da cu crci od gladi. Otišao sam do plaže u nameri da pokušam da se ogrebem za neku klopu. Seo sam pored dve Amerikanke, koje su bile u hipi fazonu. Razvezli smo pricu. Primile su se žešce, ali je meni u glavi bila samo hrana. Nakon polusatnog caskanja pitale su me da li sam za '' Haš '', na šta sam ja kao iz topa odgovorio: ''Naravno. '' Kada su rekle haš, u momentu sam pomislio da je to tatar haš, lenkširski obrok od mesa, ali sam odmah skontao da je u pitanju bila droga. Ipak, krenuo sam sa njima do apartmana. Sedeo sam sa jednom u sobi, dok je druga nešto ceprkala po kuhinji. '' Koliko haša želiš? '', proderala se iz kuhinje. '' Pun tanjir, sa crvenim kupusom ako može!? '', odgovorio sam. U tom momentu su obe skocile na noge i ljutito me isterale napolje. Izašao sam ocajan na ulicu. Mislio sam da cu se onesvestiti od gladi. Seo sam ispred jednog restorana sa terasom. Debeli Švaba je sedeo za prvim stolom do izlaza. Konobar mu je doneo biftek i tanjir pun krompira. Zurio sam u njega i oblizivao usne, kao nenormalan. Švaba je uzeo prvo parce mesa, ali se zagrcnuo. Poceo je da kašlje, a potom je ustao i otišao u restoran do šanka da traži vode. U istom momentu sam skocio i našao se pred njegovim tanjirom. Zario sam celu glavu u njega. Švaba se vratio i u momentu se zbunio kada me je video. Stajao je par minuta misleci da cu pobeci, ali se ja nisam obazirao. Trudio sam se da pojedem što više. Šcepao me je s' leda i bukvalno izbacio preko stola na ulicu. Nisam mario, bio sam zadovoljan pošto sam konacno nešto stavio u usta.
Vratili smo se u Bilbao na utakmicu sa Kuvajtom. Naleteo sam usput na par prijatelja iz Vernet ekipe. Vilis, Stju Lejn i Džon Gal. Vilis me je posebno voleo, a bio mi je i dužnik. Jednom prilikom sam na sudu lažno svedocio u njegovu korist i tako ga spasao sigurnog zatvora. '' Konacno Karl da ti se odužim '' rekao je kada smo se sreli. Proveo sam ostatak vremena sa njima. Klopa, pice, spavanje,ulaznica za tekmu sa Cesima, prevoz do kuce, sve mi je bilo obezbedeno. Nije moglo bolje da mi uleti. Izabrali smo jedan veliki bar u centru Bilbaoa kao bazu. Gazda je bio sjajan lik. Rezervisao je jedan veliki sto samo za nas, dok god smo bili tu. Bar je stalno bio pun engleskih navijaca. Jedne veceri nabasali su Ralf i Peti iz Šou Goubiz ekipe. Sedeli smo i smejali se pricajuci prazne price. Dobacivali smo nekim ribama koje su sedele za susednim stolom, na šta su se one samo kikotale. Iznenada se na vratima pojavila visoka, zgodna cnkinja. Imala je na sebi beli kožni mantil i bila je okicena zlatom. Preletela je pogledom po baru. Kada se okrenula ka našem stolu, namignuo sam joj više iz fazona, na šta je ona mahnula rukom i pozvala me k sebi. Bio sam iznenaden, cak i malo uplašen. Šapnula mi je na lošem engleskom da bi volela da je posetim u njenoj hotelskoj sobi kroz jedan sat. Pružila mi je vizit kartu i izašla iz bara. Bio sam šokiran. Narednih sat vremena Vilis, Džon, Stju i ja smo sedeli u potpunoj tišini, a potom sam ja ustao i otišao da pronadem hotel sa vizitke. Bio je to sigurno najekskluzivniji hotel u Bilbau. Zakucao sam na njena vrata. Otvorila ih je i pozvala me da udem. Imala je na sebi samo providnu tanku haljinu. Otišli smo pravo u krevet. Preuzela je potpunu kontrolu nada mnom. Zažmurio sam i prepustio joj se. Niceg se ne secam. Znam samo da sam uživao. Pošto smo završili, obukao sam se i vratio nazad u bar. Još uvek nisam mogao da dodem sebi. Kakvo erotsko iskustvo! Dok sam sve prepricavao prijateljima, samo su se držali za glavu i coktali. Ni oni nisu mogli da veruju kakvo sam srecno dubre ispao.
Nocni život u Bilbau je bio fenomenalan. Ulice su vrvele od mladih ljudi. Jedna dugacka ulica u starom gradu je bila puna prostitutki. Stajale su na svakom koraku, i nisu bile skrnave poput vecine engleskih kurvi. Ovde je bilo pravih manekenki. Da covek ne poveruje da su radile na ulici za sitne pare, za svega milion pezeta, ili pet funti. Vilis mi je jedno vece dao neku kintu da imam za pice, ali sam ja odlucio da ih pametnije potrošim. Prošetao sam ulicom tri puta, dok su me prostitutke bukvalno vukle za ruku i na vrlo lošem engleskom govorile '' Inglezi, fuki, fuki! '' i slicna sranja. Odabrao sam jednu nisku, zgodnu crnku. Imala je na sebi satenski šorts i najminimalniji top koji je jedva prekrivao nešto više od njenih bradavica. Dao sam joj kintu. Zgrabila me je za ruku i povukla niz ulicu. Došli smo do jedne kuce ispred koje su bili parkirani taksisti. Svi su gledali u nas i glasno se smejali. Nisam ukapirao zašto nam se smeju, u momentu sam pomislio da paranoišem. Popeli smo se na sprat i prošli kroz dugacak, mracni hodnik pun soba. Konacno smo pronašli jednu praznu. Vec narednog momenta smo bili u zagrljaju na podu. Opkoracila me je i skinula mi svu odecu. Strasno smo se ljubili, a potom je ona prešla u akciju. Skliznuo sam rukom pod njen šorts, i u momentu se sledio. Umesto ženskog, riba je imala muški polni organ. Kakav šok! Odgurnuo sam je sa sebe, skocio na noge, pokupio stvari i zapalio iz sobe. Oblacio sam se u trku. Sjurio sam se niz stepenice i izleteo pravo na ulicu. Taksisti su se ovaj put još glasnije smejali. Bilo mi je jasno zašto. O Bože kako sam se osecao sjebano. Našao sam se sa prijateljima i sve im ispricao. Nisu bili iznenadeni pošto su znali da je devedeset posto prostituki u Bilbau bilo transvestiti. Nisam mogao da verujem. Ulice su bile pune Engleza, i svakih par minuta mogao si da vidiš kako neko odlazi sa prostitutkom. Nije valjda da je neko mogao da se pojebe sa transvestitom!? Celu noc me je oblivao hladan znoj. Dugo nisam mogao da zaspim. Narednih deset godina cu imati strah od prvog spavanja sa novom devojkom.
Sledece veceri sam se osecao mnogo bolje. Nas petnaestak je otišlo do starog grada, gde se održavao tradicionalni karneval. Brzo smo se napili i uklopili u veselu atmosferu. Jedan momak je bio u centru pažnje. Igrao je, go do pola, ogrnut Junion Džekom, na kojem je pisalo Halifaks Taun. Prišli smo mu da se upoznamao i pozovemo ga na pice, ali smo tada skontali da je on ustvari lokalni Baskijac koji je maznuo tu zastavu. Ðubre! Vilis je krenuo na njega, ali se tu u momentu stvorila grupa od tridesetak lokalaca sa noževima u rukama. Skontali smo da nam je pametnije da zapalimo nego da navucemo bes celog grada. Krenuli su za nama, ali smo spas pronašli u '' našem '' baru. To je bio ujedno i jedini incident i loše iskustvo koje sam imao tokom boravka u Španiji.
Dve veceri kasnije, ponovo smo se uputili ka baru. Kada smo došli, bio je krcat. Svi su gledali TV. '' Malvinas, Malvinas, Argentina se predala! '' vikali su Baskijci i grlili se od srece zato što je omražena Argentina, španskog govornog podrucja, pala u ruke Engleza. Nismo mogli da verujemo. U roku od pola sata ulice su bile pune engleskih navijaca koji su slavili. Pridružilo nam se pola Bilbaoa. Kupali smo se u fontanama. Gazde lokala su nas castili picem. Kakva noc, puna emocija! '' Dobili smo rat, dobili smo rat! '', orilo se ulicama grada. Bio sam izuzetno ponosan dok su sve TV stanice prikazivale gvozdenu lejdi Margaret Tacer kako objavljuje vest o pobedi Engleske. Policija na ulicama Bilbaoa je takode bila fenomenalna. Ništa nam nisu branili. Pustili su nas da slavimo do kasno u noc. U ranim jutarnjim satima, Vilis i ja, obojica dobro pijani, smo skinuli sa jarbola baskijsku zastavu i poneli je kao suvenir.
Poslednju utakmicu u takmicenju po grupama, Engleska je igrala sa Cehoslovackom. Pobedili smo i plasirali se u drugi krug, ali se na žalost tu naš boravak u Španiji završavao, pošto smo ostali bez love. Proveli smo se sjajno. Bio sam presrecan što sam okusio cari najveceg fudbalskog takmicenja na svetu. Sedamnaest dana sam proveo u Baskiji, a krenuo sam sa svega funtom i po u džepu. Pa nije li to umetnost? Do kraja života cu biti zahvalan ljudima koji su mi pomogli da se dobro provedem. Stju Lejn nas je dovezao do kuce. Putovali smo kroz Francusku, da bi nakon dva dana došli u Oldam.

80-te, zlatno doba navijanja

..a sad ova pozorista, bljak

Jos malo od Lupina

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Split je bez konkurencije bio ispred Zagreba u bivsoj zajednickoj ligi i bila bi nepravda i uporedjivati ih. Kretati se bez policijske pratnje Splitom , za beogradske navijace je bila velika stvar, a kretati se Zagrebom bila je najnormalnija stvar. Purgeri su ostvarivali kontakt, samo kada ih je bilo mnogo vise u grupi. Kada su grupe bile priblizno jednake, onda se sve svodilo na bacanje kamenja. BAUER i BAST ako su isli u to vreme na utakmice kao aktivni ucesnici , onda pamte kako je Kvaka nokautirao policajca na beogradskoj zeleznickoj stanici ili tuce u WC-u na stadionu JNA sa ciganima u poluvremenu, kada je Sarma nokautirao Cigu. Ali to su veoma retki primeri i svaki aktivan beogradski navijac je imao malo tuca na ruke sa purgerima , jer su uglavnom bezali. U to vreme su cak puno hrabriji bili i vinkovcani i osjecani. Sa njima je ostvareno mnogo vise kontakt tuca, jer su pruzali otpor za razliku od purgera.
Dinamo iz Vinkovaca je usao u prvu ligu u sezoni 82/83. Prvo su cigani igrali u Vinkovcima. Prvi vozom su otisla cetvorica navijaca i to : Vlada Cetnik, Peca Bolesnik, Zelja i neki Zeljin prijatelj. Sa njima na stadionu si bili jos samo navijaci Zvezde iz Mirkovaca. Posle utakmice Zelja i njegov prijatelj su dobili dobre batine.
Ostatak ekipe je krenuo kasnijim vozom. Ali na njihovu nesrecu, desila se velika zeleznicka nesreca i bilo je neizvesno da li se moze stici u Vinkovce do pocetka utakmice. Zato je mnogo navijaca odustalo od puta i vratilo se kuci. Ipak, ekipa od 150 ljudi je stigla 5 minuta pre kraja utakmice i trceci se uputila ka stadionu. Ipak su stigli kada se zavrsila utakmica i onako besni krenuli su nazad ka stanici lomeci stakla na radnjama i kucama. Putem su se sreli sa nekoliko manjih vinkovackih ekipa , ali je najzesce bilo kasnije na stanici kada su se okupili svi vinkovcani. Doslo je do "projektilskog" rata koji je trajao 10ak minuta dok milicija nije sprecila i pri tome su polomljena sva stakla na zeleznickoj stanici . Inace Vinkovci su poznati da su lokalni navijaci ( i mangupi) sacekivali redovno navijace beogradskih klubova i cesto je dolazilo do manjih ili vecih nereda. To vazi i za cigane i grobare iz Bosne i Hrvatske kada su dolazili u Beograd na vazne utakmice.
Vinkovci su bili vazan zeleznicki cvor u bivsoj drzavi, a vinkovcani su bili najvaznija purgeska sekcija kada nisu bodrili svoj lokalni klub !
Posle cigana, red je dosao na grobare da idu prvi put u Vinkovce. To je bila jedna od najzescih utakmica po neredima, ali se malo zna o njoj.
Grobara je doslo oko 200 i stigli su negde oko podne. Lagano su krenuli ka stadionu i niko ih nije pratio jer u to vreme policija jos uvek nije vodila racuna o gostujucim navijacima.
Sve je bilo relativno mirno, ali se osecala velika netrpeljivost prema beogradskim navijacima. Nekoliko puta su trazili vodu iz okolnih kuca, ali su uvek dobijali negativan odgovor. To je stvorilo veliki bes kod grobara i poceli su da sikaniraju i vredjaju lokalno stanovnistvo. Poceli su i sa pevanjem nacionalnih pesama, sto je bio redak slucaj u to vreme. Tako su dosli do mosta na reci Bosut i prema njima je krenula gomila kamenja i flasa sa terase lokalnog hotela, gde su se nalazili domaci navijaci. Grobari su se lagano pomerili ka mostu, kako ne bi bili meta za vinkovacke navijace. Inace medju vinkovcanima su bili ono sto se kaze ceo grad , a ne samo navijaci. U manjem mestu je lakse mobilisati mladez za takav sukob.
Onda su vinkovcani krenuli ka grobarima , a grobarski dogovor je bio da lagano trce ka stadionu i onda se iznenada okrenu i krenu u kontra napad. Tako je i bilo. Vinkovcani su mislili da grobari beze, ali su se dobro iznenadili kada su ih grobari pojurili. Tada se dogodio onaj cuveni Pampijev udarac sekirom. Pampi je bio medju poslednjima u grobarskoj koloni, sto znaci da je bio prvi u kontranapadu. Naleteo je na najblizeg vinkovcanina i udario ga je sekirom u stomak i to onim ostrim delom. Ovome je krv prekrila garderobu, a ostali hrvati kada su to videli, sokirani su pobegli nazad preko mosta. Inace, Pampi je cesto nosio sekiru sa sobom, ali je do tada samo udarao tupim delom , sto je od prilike kao udarac stangle.
Posle utakmice, Trlaja je odredio istu taktiku : lagano trcanje ka stanici, pa okret i kontranapad. Tako se i dogodilo nekoliko puta. Inace , domacini su celim putem sa svih strana gadjali grobare raznim predmetima, a ovi su samo odgovarali ponekad kada bi im do ruku dosao neki kamen. Najzesci je bio posledni grobarski juris m jer je Misa Tumbas (Baskuz) zaostao i vinkovcani su krenuli da ga gaze. Prvi mu je u pomoc poleteo Muca , a ostali grobari za njim . Doslo je do masovnog pesnicanja ( nikada slicno u Zagrebu ), a vinkovcani su bili primorani na kraju da se povuku.
Iste godine , grobari su imali slicnu tucu u Osijeku , ispod jednog nadvoznjaka (postoje i novinski clanci o tome ). Nekim slucajem, stotinak grobara je naletelo na slicnu osijecku ekipu i doslo je do prave tuce rukama i to bez stangli , ili kamenja i flasa. Tuca je trajala skoro dva minuta (sto je jako puno, a to znaju oni koji ucestvuju u tucama kao akteri ) i na kraju su osijecani sve u svemu izvukli deblji hraj , iako su se mnogo dobro drzali. Nikada kasnije se nisu tako hrabro poneli.
Sve u svemu, Split je ubedljivo bio najopasniji grad za navijace beogradskih klubova, a Torcida najbolja NA TRIBINAMA od svih hrvata !

Evo ti prica iz prve ruke na primeru cigana kao poslednje gostovanje bez pratnje policije i sledece godine prva policijska pratnja cigana u Zagrebu .
Poslednji put , cigani su bili u Zagrebu bez policijske pratnje u prolece 1986. (sezona 85/86). Samo da naglasim da sam pitao aktere da li mogu da im napisem nadimke s obzirom da je velika vremenska distanca i svi su mi odobrili.
U Zagrebu u to vreme jos uvek nisu postojale organizovane grupe (ideja BBB je tek kasnije zaceta tog leta i to u Splitu , nemoj ja da pisem o tome, bolje neka pisu sami BBB ) i jedino sto je moglo da lici na nesto organizovano je bio mali transparent "TIFOZI ZAGREB" koji se pojavljivao na utakmicama Cibone. U Beogradu su mislili da bi to mogao da bude oficijelni transparent i Zelja, Tima i El Loco su se dogovorili da otputuju dan ranije u Zagreb (pre utakmice Dinamo - C. Zvezda) kako bi prisustvovali kosarkaskoj utakmici Cibona- Zadar i pokusali posle utakmice da otmu transparent. Inace transparent nema veze sa nikakvim grupama i nosio ga je neki smesni tip koji je vise voleo kosarku nego sto je bio ultra navijac, kako su drugim slucajem beogradjani utvrdili kada su ga pratili i zbog toga mu nisu ni uzeli transparent.
Tima, Zelja i El Loco su se dogovorili da se nadju popodne na Trgu Republike (kako se tada zvao ) tacno kod sata. Mnogo je smesno bilo kako se pojavio Zelja. Imao je puno problema sa policijom zbog svojih navijackih aktivnosti i kako se ne bi roditelji sekirali, rekao im je da ide u posetu familiji u Drvar. Zato su ga oni obukli u odelo i kravatu kako se ne bi sramotio pred familijom. Zamislite situaciju, Zelja u odelu i kravati , ali toliko pijan da ne moze da stoji i zato ceka naslonjen na satu. Timi i El Locu nije bilo sve jedno da idu sa njim ulicom, jer je u takvom stanju predstavljao pad u najavi. Ponasao se krajnje bahato, dobacivao i vredjao grupe mladica, itd... Tima je zbog toga odlucio da se vrati u svoju bazu , jer je bilo evidentno da nema nista od akcije. El Loco je odveo Zelju nesto da pojede misleci da ce ga hrana bar malo otrezniti. Seli su u neku obliznju piceriju, ali za sank ispred koga se pravi pizza , jer je samo tu bilo slobodnih mesta. Cim bi se pica-majstor odaljio od sanka, Zelja je koristio priliku da se ispjuje gostima u pizze koje su se pripremale.
Kako ni vecera nije urodila plodom u otreznjenju, El Loco je hteo da odvede Zelju na spavanje kuci kod jednog poznatog zagrebackog cigana. Zelja nije hteo ni da cuje za to i insistirao je da spava na zeleznickoj stanici kao pravi huligan. Posle dugog ubedjivanja , El Loco ga je odveo na glavni kolodvor i smestio u salu cekaonice da prespava, a on je pozurio u halu da isprati mesto gde ce zavrsiti pomenuti transparent , kako bi ga sutra dan sacekali ispred kuce.
Ranim jutarnjim vozom , iz Beograda je stigla ekipa pedesetak navijaca. Pomenuta trojka ih je sacekala na peronu i neredi su poceli istog trenutka kada su prvi navijaci iskoracili iz voza. Prva zrtva je bio zeleznicki radnik (oni koji voze kolica sa paketima) koga je jos uvek mamurni Zelja nokautirao. Onda je grupa prosla kroz prolaz i krenula ka glavnom ulazum a Zelja je zapoceo novi incident : poceo je da pali novine na kiosku , jer kako kaze nije zeleo da ljudi citaju komunisticku hrvatsku propagandu. Ostali su ga jedva odvukli i svi zajedno su se spustili i prolaz pored glavnog ulaza gde je bio otvoren dragstor. Scenario mnogo puta vidjen, svi ulaze unutra, kradu pice i jedino Zelju i Simonu hvataju, jer je Zelja bio pijan i nespretan , a Simona nije hteo da ga ostavi. Tuca sa radnicima iz prodavnice, a najgore je prosla kasirka (koja je sve i zapocela ) kada je Zelja nokautirao. Tada se pojavljuje policija i hapsi pomenutu dvojicu. Na visesatno insistiranje ostalih navijaca da puste dvojicu drugova i da ce skupiti pare i nadoknaditi stetu, policija pusta Simonu, ali Zelju zadrzavaju u pritvoru i kasnije podizu krivicnu prijavu protiv njega.
Ostali krecu polako ka stadionu i u svojoj euforiji kod jedne fontane (iako nije bilo toplo ) Toma iz Sarajeva se zalece i skace u vodu na kolena. Za njim to ponavlja i "Vinca" i onda obojica izlaze iz fontane i pocinju da hodaju po krovovima automobila i nogama da lome sofersajbne. Pola ostale ekipe pocinje da lomi okolne izloge , a ostatak se distancira jer zeli da dodje do stadiona i prisustvuje utakmici. Tu je doslo do krace svadje i Tima revoltiran odlazi sa torbom u kojoj su bili transparenti "ULTRAS" i "RED DEVILS" i velika srpska zastava i fotoaparat u nepoznatom pravcu i zato ne postoje foto dokazi o prisustvu cigana na ovoj utakmici .
Policija je alarmirana i pocinje potragu za navijacima iz Beograda koji su se rastrkali u manje grupe. Uhapseno je 15ak navijaca, a ostali su se tek ponovo sastali na stadionu.
Prvi susret izmedju cigana i purgera toga dana se dogodio 2-3 sata pre utakmice kod one kafanice na platou iza juzne tribine. Grupa od 6-7 cigana u kojoj su bili Stane, Simona, El Loco, Bugarin,... u kafani nailazi na ekipu purgera koja sedi i ciji je broj podjednak ciganima. Purgeri su prepoznatljivi po svojim teksas jaknama i momku koga su ranije videli zajedno sa Torcidom u Beogradu (nije Icho, ovaj je visok , plavokos i mrsav, bio je i u tucu godinu dana kasnije izmedju purgera i cigana u "Ruskom Caru " - tadasnjem "Zagreb"-u kada je uhapsen, a takodje se vidi kako ucestvuje u tuci na jugu na poslednjoj neodigranoj utakmici Dinamo-C. Zvezda). Cigani su iskulirali purgere jer su pre toga imali dosta problema, ali nije jasno zasto ih purgeri nisu napali.
Na stadionu, cigana je bilo 40ak iz Beograda + 50ak ostalih, uglavnom iz Karlovca. Cigani su bili na istoku stajanje i nije bilo ni jednog policajca oko njih. U poluvremenu, doslo je do carki i cigani su napali purgere i publiku koja je bila uz njih . Posebno se istakao Suca , koji je nogom u glavu udario vec pomenutog aktivnog purgera i to je bio znak svim dinamovcima da pocnu da beze ka severu. Tada se pojavila policija.
Nekoliko minuta pre kraja , cigani su se dogovorili i svi beogradjani + 10ak karlovcana su izleteli sa stadiona ( purgerska ekipa je vec dosla na tribinu blizu njih, ali se u to vreme jos uvek nije tuklo po tribinama, svi su preferirali ulicu ) i dosli do obliznje gradjevine gde su pokupili razne daske. Onda su krenuli nazad ka ulazu na stadion i poceli da lome automobile i glave svakoga koga su zatekli. Odjednom se cula policijska sirena. U Beogradu je taj zvuk znacio da dolaze marice i jos u pokretu milicioneri istrcavaju i hapse svakog na koga posumnjaju da je ucestvovao u neredima. Zato su svi pobacali daske , ali na njihovu nesrecu, galamu je napravio samo jedan policajac na motoru koji je slucajno tu prolazio. Purgeri koji su do tada bezali, iskoristili su situaciju i pokupili bacene daske sa ulice i sa njima poceli da jure predjasnje vlasnike. Od beogradjana je najgore prosao grobar Oki koji je pobegao u slepo dvoriste. Za njim je uletelo desetak purgera i jedan mu je rekao : " Klekni da te ne bi tukli !". Oki je kleknuo, a purger ga je udario nogom u glavu. Kasnije je Oki onako pretucen dosao bez cipele u voz za Beograd.
Ostatak cigana je bezao oko 500 metara od purgera. Poslednji je bio Kale koji nije ispustio svoje oruzije i koji je drzao odstupnicu najsporijima. Onda su stigli do jednog parka gde su stajale gomile kamenih kocki. Pokupili su kamene kocke i krenuli u kontranapad. Sada su purgeri poceli da beze i bacaju daske. Cigani su ponovo pokupili daske i jurili zagrepcane, ali vise nisu mogli da ih stignu.
Tako je izgledala poslednja utakmica Dinama i C. Zvezde kada milicija jos uvek nije pratila gostujuce navijace. Od poznatih cigana u toj ekipi su jos bili Krle, Sicko, Kadika, Zonja, .... inace bilo ih je tako malo , jer je Zvezda nekoliko dana pre toga izgubila u kupu 4:0 od Dinama u Zagrebu.
Samo da napomenem, da beogradski navijaci nikada nisu imali utisak u Zagrebu da je policija tu uz njih kako bi ih sacuvala od domacih na vijaca, VEC KAKO BI IH DRZALI KONTROLISANO KAKO NE BI PRAVILI PROBLEME PO Zagrebu.

sezona 86/87 Dinamo - Crvena Zvezda (utakmica koje je odlucivala prvaka , pri samom kraju prvenstva )

Zagebacka policija poucena iskustvom od prethodne godine, kada je napravljena velika materijalna steta ( za to vreme ) na ulicama Zagreba vezana za utakmicu Dinamo- Crvena Zvezda , posvecuje vise paznje gostujucim navijacima. Ovog puta , cigani su veoma masovni, medju najmasovnijim gostovanjima u Zagrebu.
Ranim jutarnjim vozom dolazi velika ekipa cigana, ali niko iz Beograda , jer su se grupe dogovorile da krenu u nedelju ujutru umesto u subotu uvece , a ostali to nisu znali. Ta velika grupa ide ka stadionu peske i putem pravi razne glupe probleme ( npr. na pijaci pokupili paradajz i gadjali seljake , i slicne gluposti ).
Petorica ULTRAS-a su dosli dan ranije i malo su ispisivali grafite po Zagrebu. Cekali su glavnu ekipu iz Beograda u parku ispred zeleznicke stanice. Tada se pojavljuje 4 purgera od kojih jedan ima staku (fals , kako bi je koristio u tuci ) i prolaze pored ULTRAS-a koji ih prepoznaju, iako nisu imali nista od plavo-belih obelezija. Zalecu se na njih i najhrabriji purger uzima staku od svog kolege i staje u gard. To traje 2 - 3 sekunde dok se goloruki ultras-i organizuju da napadnu naoruzanog purgera iz vise pravaca, ali se u tom trenutku niotkuda stvorio Toma iz Sarajeva sa velikom lancom i naterao purgere u beg. Iz Beograda je dosla velika i jaka ekipa (oko 800 ljudi ) u podne i nikome pre utakmice nije ni palo na pamet da ih mrko pogleda.
Na stadion su usli mnogo pre otvaranja kapija i zbog sunca su stajali u onom tunelu ispod istocne tribine. U jednom trenutku je dosao Dugi (verovatno najhrabriji purger svih vremena ) do ograde izmedju severa i istoka (van stadiona , stajao na ulici )i raspitivao se da li je tu Peca Panker ( ili ti Peca Bolesnik ) i slicne gluposti, ali mu je zelja bila da demonstrira svoju hrabrost. Nekoliko koraka iza je stajao Kalimero , a svi ostali purgeri mnogo, mnogo dalje.
Posle utakmice, policija je pratila ogromnu cigansku grupu ka zeleznickoj stanici. Iz sporednih ulica , pojavljivale su se manje grupe purgera koje su dobacivale i pretile. Manje grupe cigana su nekoliko puta uspele da se iskradu policiskoj pratnji i krenu ka galamzijama, koji su brzo bezali.
Jedini manji sukob izmedju ekipa se dogodio ispred glavne zeleznicke stanice. Kada su cigani stiglidostanice, nekoliko grupa se iskralo od policijske kontrole i krenulo okolo u potragu za purgerima.
Grupa od desetak momaka sa Zonjom na celu je stajala isperd samog ulaza u stanicu i uocila je preko puta u parku slicnu purgersku grupu . Krenuli su jedni ka drugima i sukob se desio tacno na tramvajskim sinama. Prvi ciganin je nokautirao purgerskog predvodnika koji je na sebi imao britansku majicu, a tada su ostali purgeri pobegli, a policija koja se nalazila u blizini uhapsila tog cigana.
Eto samo neke od pricica kako beogradjani nikad nisu isli sami bez policijske pratnje kroz Zagreb !

after, da li imas kontakta sa lupinom

Овде ћу написати пар прича из књиге Колина Ворда`Залетање`.Иначе Колин је бивши члан прве екипе Арсенала и нижеразредног Ледерхеда,дотични је живео у крају где су углавном били Челзијеви навијачи.Одатле потичу многа његова познанства са момцима из прве екипе хантерса пре свега са Стивеном Хикмотом,често је посећивао бриџ и шед.Следеће приче су о Челзију:
"Ziga-Oi!
Ziga-Oi!
Ziga,Ziga,Ziga,Ziga-Oi!,Oi,!Oi!
Била је чувена песма на стадионима 60-тих и 70-тих.Сваки пут кад чујем ову или песму "Ликвидатор"коју изводи Хери Џ. и OI Stars сетим се Шеда и Челзија,хиљаде људи који тапшу у ритму старе реге ствари.Челзијеви навијачи су најоптимистичнији од свих које знам.Такође организују одлична гостовања и учествују у доста инцидената током сезоне.На тај начин су створили своју репутацију.На гостовања махом иду млађи навијачи,тако да кад нешто крене наопако сви улећу у гужву.У сезони 1974/75.Челзи је испао у другу лигу.Одлучујућа утакмица је одиграна на Вајт Харт Лејну са Спурсима.И Челзију и Спурсима је требала победа тако да је рат трајо целу утакмицу како на терену тако и на трибинама.Челзи је изгубио на терену али што је још горе изгубио је и на трибинама.Тај дан за Челзи је био најцрњи дан њихове историје на трибинама.Репутација је веома важна,осрамоћени Челзи је морао да поврати углед у другој лиги.До повратка у прву лигу навијачи Челзија су добили забрану одласка на гостовања.У Бриџу је тад било модерна носити мајицу са натписом"Нема забрана за Челчзи фана"(You can`t ban Chelsea fan).
Штагод друго да је хулиган,он је сигурно"лојалан навијач".Челзијеви навијачи су долазили и улазили на стадион у чопорима.Сећам се једне вечери када су на вестима пустили репортажу са Челзијевог гостовања(незаборавите да су имали забрану),показали су гол који је постигао Челзи,а онда пребацили камеру на трибине где су око 2000 Челзијевих навијача дивљали од среће.Како полиција ,чији је посао чување јавног реда и мира,да дозволи да 2000 навијача преплаве центар града?Не,пандури су урадили једину логичну ствар:пустили су навијаче тамо где могу да их контролишу,а после текме их спровели до штајге и стрпали на воз,кући.Добар начин да се отарасиш беде.
Лутон Таун је рупа од стадиона,неприкладан за нивијаче.Те сезоне је Лутон дошао на идеју да запосли обезбеђење које би одржавало ред и сарађивало са полицијом.Они су требали да смирују горопадне и избацују проблематичне навијаче.Такође су морали да носе розе јакне,јер је то,наводно неутална боја која никог неће провоцирати.Полиција,која обично нервира руљу,би стајала дискретно у позадини-тако су планирали.Момак који ово смислио мора да има чело два прста.Обезбеђење је добило надимак "Пинк Пантери",а систем је функционисао перфектно док се Челзи није појавио у граду.Пинк Пахтери су стартовали Челзијевог навијача који је био избачен са стадиона.Хулигани поштују пандурску униформу,већиниа људи размишља:ако је пандур океј,онда је све у реду.Али,Пинк Пантери нису могли да прођу.Челзијеви навијачи су испиздели,почеле су туче и стално истрчавање на терен.При повратку на штајгу је дошло до масовне деструкције центра града.Радње су биле опљачкане а воз запаљен.
Наредне сезоне је Челзи поново гостовао у Лутону,навијачи су поновили свој програм.Прича се да је са њима ишао и неки тип који не воли фудбал али је фетиштиста,пали се на разбијање излога,сигурно се добро провео.
Ментоли се често пришљамче навијачима,због забаве.