IN < - Најџел Фараџ: ЕУ је смртна замка за мале народе Ексклуз - >LO
(1/1) :: Odgovori!
Најџел Фараџ, председник Независне партије у Великој Британији и посланик у Европском парламенту, у интервјуу за Геополитику
Faradz
Данашњи проблем је у томе што је највећи број утицајних законодавстава доспео у замку пројекта по којем се креира неопходно недемократска светска влада. Ово значи да политичари више не представљају саставни део својих земаља, нити саставни део свог народа, него извршавају вољу моћних клика у Комисији ЕУ и агенцијама УН које нико није бирао, нити за њих гласао на изборима.
Разговор водила: Биљана Ђоровић
Саговорник Геополитике је Најџел Фараџ (Nigel Farage), чувени евроскептик који готово сваким својим говором (нигелипиком) у Европском парламенту стиче нове поштоваоце широм света, који поред загарантоване забаве имају и могућност да се увере у моћ критичког мишљења и суђења као последње бране од баналности зла која нас сваким даном претвара у послушнике и „ђаволове адвокате“ зла. Не оклевајући да прецизно опише „царево ново одело“, овај посланик Независне партије у Великој Британији, UK Independence Party (UKIP), указао је шта значи бити бескомпромисан критичар европске и светске политике која је под притиском банкстера претворила човечанство у хуманитарни отпад, политику у бешчашће, а државе у простор за неограничену експлоатацију и контролу.
Постали сте легендарна личност у целом свету: Ви сте неко ко не пристаје на компромис, некорумпирани борац против слепих бирократских и технократских ставова европских парламентараца, и самог пројекта ЕУ, који видите као катастрофалан. Ваша популарност у Србији је огромна међу људима који су сачували способност критичког мишљења: постови Ваших говора у европском парламенту могу се видети на фејсбуку, твитеру, сајтовима... И коментари су веома позитивни: људи су одушевљени Вашим интелектом, храброшћу и духовитошћу. Ви сте једини који је на практичним и поучним примерима указао на недостатак логике и ограничен ментални капацитет вођа еврозоне. Шта је разлог због кога сте једини европски парламентарац који се усудио да каже да је цар го? Шта се десило са политиком и политичарима у нашем постмодерном свету? Да ли мислите да би политика могла да оживи свој дух у складу са Аристотеловим појмом политике као бриге за полис (πόλις)?
- Свакако, хвала Вам! Али, ја нисам једини. Да почнем са тим да дванаест мојих колега из Независне партије такође имају своје место и говоре јасно и гласно као и ја, у псеудопарламенту ЕУ. Данашњи проблем је у томе што је највећи број утицајних законодавстава доспео у замку пројекта по којем се креира неопходно недемократска светска влада. Ово значи да политичари више не представљају саставни део својих земаља, нити саставни део свог народа, него извршавају вољу моћних клика у Комисији ЕУ и агенцијама УН које нико није бирао, нити за њих гласао на изборима. Тиме што су се одрекли своје одговорности, они ништа друго не чине осим што се богате на рачун грађана који плаћају порезе. Ето због чега се тако често понављају скандали парламентарне корупције.
Наравно, политика може да оживи! И она ће оживети! „Није могуће варати баш све људе, све време“, и веома брзо расте број људи који постају свесни да су њихова демократска права еродирана од стране корумпираних, актуелних партија. Евентуално, а можда и врло ускоро, десиће се да ће патриотске, демократске партије освојити национално законодавство и да ће се плима одлучно окренути против наднационализма.
У ширем кругу јавности постали сте веома популарни обраћањем господину Херману ван Ромпоју веома директно. Да ли је Ваше обраћање господину Ромпоју само ствар личне природе, или Ви такође желите да покажете да постоји проблем политичког легитимитета унутар вођства ЕУ?
- Немам никаквог личног интереса што се тиче господина Ромпоја. Он само симболизује неизабране неентитете чији мегаломански снови сада доминирају нашим политичким и економским пословима, и чине то, као што сте рекли, без и трунке демократског легитимитета.
Ви сте такође били веома јасни у вези у вези са новим договором о фискалној дисциплини, који је прихватило двадесет шест земаља ЕУ, када сте говорили о представницима ЕУ који се укрцавају на Титаник и крећу у сусрет економској и демократској катастрофи... Молим Вас, реците нам зашто мислите да ће ЕУ имати судбину Титаника, као и зашто Велика Британија није прихватила овај нови захтев?
- Титаник је већ почео да тоне: ЕУ је банкротирала, и то као резултат спровођења политике коју овај договор жели још више да појача. Лидери ЕУ делују као да су несвесни овога, али примећују да њихове шеме уништавају суверенитет и демократију, и из овог истог разлога они сматрају ову политику добром. „До врага са економским разматрањима“, добија се утисак да кажу, „све што је заиста важно јесу униформност и централизација!“ Природно, они кажу „стандардизација“ уместо „униформност“, и „интеграција“ уместо „централизација“, али ово је суштина онога што мисле и раде. Британија је била у праву када је одбацила овај договор, али постоје многи начини на које ЕУ може да уплете Британију у последице овакве своје политике. Десетине финансијских директива и регулација, на које господин Камерон не би могао да стави вето (чак и када би то хтео) су се поређале како би креирале исте такве проблеме у Британији, проблеме који би могли настати због услова овог договора.
ЕУ је нова и до сада историјски непозната заједница на европском континенту, која је, несумњиво, дала највећи допринос узајамном поверењу између европских народа, после тешког двадесетог века и два светска рата. Наравно да су се показали и недостаци. Како бисте Ви реформисали ЕУ, шта би могла да буде алтернатива бриселској Европи?
- Не слажем се са тим да је Европа учинила било шта за мир и стабилност. НАТО одржава мир, не ЕУ, и то ће бити тако све док НАТО и ЕУ сарађују у инвазијама на земље које су пружиле отпор преузимању њихових економија од стране мултинационалних комерцијалних подржавалаца наднационализма. Такође, ЕУ се не може реформисати. Европска унија је структурно и функционално недемократска и антидемократска, и поводи се суманутом жељом за освајањима на глобалном нивоу. Европска унија мора бити укинута. Волео бих да видим реформисани Савет Европе (без Суда за људска права, без резолуција које обавезују), који би био слободна асоцијација демократских, суверених народа из целе Европе, а не само ЕУ-27. Ако ми заиста имамо заједничке „европске вредности“ као што то ЕУ тврди, онда би Унија могла да функционише на овај начин.
Недавно сте изјавили да је Европа постала Орвелова полицијска држава: курс који ће кулминирати „насиљем и екстремизмом“. Да ли видите везу између смера којим се Европа креће и недавне измене легислативе у САД којом се практично ликвидира република САД, укључујући и радикално укидање слобода и права загарантованих Повељом о правима?
- Свакако, без икакве сумње. Присутан снажан подстицај према наднационализму долази у главном из САД. Савет спољних односа (у даљем тексту: CFR, Council on Foreign Relations), састављен од стотину највећих светских корпорација, и то претежно америчких, финансирао је Monnet, Spinelli, Spaak и управљао њима и осталим, са циљем да се успостави „европски пројекат“. CFR има још већи утицај на администрацију САД и усмерава САД према истој језивој судбини коју ЕУ припрема и за нас. То су Орвелова „Oceania“ и „Eurasia“ − за вас, а и „Eastasia“ добија свој облик као „Асоцијација југоисточних азијских народа“ − Џорџ Орвел нас оставља без даха актуелношћу својих антиутопијских пројекција.
Како оцењујете ситуацију у Великој Британији, која је вековима важила за европску Атину, земљу која је била пример владавине права и демократије? Да ли постоји економска криза у Великој Британији, као и криза мултикултуралног модела? Шта је основна идеја политичког ангажмана UKIP-а? Какве одговоре Ваша партија нуди бирачима Велике Британије у овим кризним временима?
- Да, У Великој Британији постоји финансијска криза − не толико наглашена као криза у еврозони − зато што се тегобна присутност ЕУ рефлектује на нас на много другачијих начина него што је покорност према Европској централној банци. Један део тог процеса је и поплава неодговарајуће имиграције. Деструкција нашег законског система је други део. 75% трошкова имплементације целог законодавства Велике Британије је изведено из ЕУ генерисаних закона, које би UKIP укинуо и тиме уштедео 100 милијарди фунти годишње, директно, стимулишући трговину и пореске приходе да производе много више. Ми бисмо обновили енглеско право и суверенитет изборног тела, увели обавезујуће референдуме на било коју промену коју захтева 5% гласача, као што бисмо урадили и многе друге ствари (које ЕУ не би дозволила), како би се обновио национални идентитет и самопоштовање. Ми имамо циљ да унапредимо Британију на свим нивоима, дајући јој могућност да се сама унапреди, уместо што доноси богатство елити ЕУ и издајничким агентима у крупном бизнису и Влади Европске уније, што је сада случај.
Србија и Велика Британија су биле савезнице у два светска рата. У српском друштву увек је постојала утицајна англофилна струја, не само у политици, него и у култури. У задњих двадесет година Британија је против Срба, подржава муслимане из Босне, а сада и Албанце са Косова. Много људи има тешкоће да овако нешто разуме. Како Ви доживљавате проблем Балкана и како коментаришете релације Запада са Србијом?
- Британске предрасуде против Срба, у корист муслиманских побуњеника, резултат су делом наднационалне политике по налогу наших издајничких Влада ЕУ и (подједнако хипокритичне) Владе САД. Ова политика била је промовисана од стране Би-Би-Сија и других политички подобних медија, у склопу неодговорне кампање демонизације; али тешко је оправдати све акције Срба као одбрану нације. Муслимани су били вековима настањени на Косову и у Босни. Намера да се над њима доминира или да се они раселе је била ужасно преамбициозна и дала је наднационалистима само изговор који им је био потребан да интервенишу. Веома ми је жао због свега овога. Питање које ме мучи је шта би сада могло да се уради како би се лимитирала штета овог катастрофалног периода и осигурали, колико је то могуће, независност, морал и територијални интегритет Србије.
Водећим политичарима у Србији нуди се улазак у ЕУ ако се одрекну од Косова. Шта Ви мислите о константној уцени Србије и шта је Ваш савет Србима по овом питању − да ли је улазак у ЕУ вредан одрицања од Косова и Метохије (старе српске територије и духовног језгра српског народа)?
- Свакако не! ЕУ је смртна замка за мале, периферне европске народе, као што сам то и објаснио. Ништа не оправдава да се буде апсорбован од ЕУ. Са друге стране, Косово је сада својим великом делом без Срба. По мом мишљењу, Косово не може бити у целини део Србије, али део који је још увек насељен Србима може бити припојен Србији, под условом да Београд тиме услови апликацију за приступање ЕУ – апликацију, коју, након што поново добије део Косова, Србија не би ни поднела.
Постоје различита објашњења глобалне економске кризе која је погодила свет. Шта Ви видите као разлог за ову економску кризу, и шта мислите да би требало учинити како бисмо успоставили политичку и економску стабилност у свету у којем живимо?
- Ова криза се увећавала током дугог периода раскалашности Владе, али била је подстакнута околностима у којима су добре финансијске регулације укинуте и успостављене лоше финансијске регулације, на инсистирање Владе САД, које су захтевале да институције штедње и зајма (под паролом изградње друштва) дају високоризичне зајмове клијентима, без осигурања зајма. Ово је резултирало великим бројем токсичних дугова, који су били упаковани и у прерушеној форми продати финансијским институцијама широм света. Застрашујући резултати овог процеса делом су прикрили европску кризу која се развијала у исто време, захваљујући политици расипничког трошења од стране европске владе, која је такође са своје стране била омогућена зајмовима по неодговарајуће ниским каматним стопама. Све ово се могло предвидети од стране ауторитета, а вероватно је и било предвиђено. Оно што Американци треба да ураде јесте да укину (приватно поседовану) Банку Федералних резерви, и да уместо ње издају, као што је то учинио Кенеди, новац који штампа држава. Оно што би европски народи требало да ураде јесте да укину како евро, тако и Европску унију, и да издају валуте које одговарају њиховим сопственим економијама.
Како видите улогу Русије у Европи и улогу њеног лидера, Владимира Путина, који је веома много критикован у западним медијима?
- Руски медији су међу најбољим изворима информација о ЕУ, зато што су медији у ЕУ одвратно пристрасни и непоуздани; али оно што ме брине су пораст и увећавање квазидемократске моћи федералних власти и у САД и у Русији − на исти начин на који ме брине пораст централизоване, антидемократске моћи у Бриселу. Руске, америчке и аустралијске локалне политичке структуре су обеснажене од стране федералних влада похлепних на власт. Као и у Западној и Централној Европи, под огавном ЕУ, овај тренд се мора радикално вратити уназад, па чак и да се задрже одређени облици федерализма, под условом да тражење заједничког језика обезбеђује демократичност.
Геополитика бр.48, јануар 2011.