Najbolji diplomata – ćuti
D. RADEKA, 15.03.2009 20:53:51

U DIPLOMATSKIM krugovima prepričava se vic o tome ko je dobar a ko loš diplomata. Loš je onaj koji mnogo priča a malo zna, bolji od njega je onaj koji mnogo zna i mnogo priča, a još bolji koji mnogo zna a malo priča. Najbolji je onaj koji ništa ne zna i ništa ne priča!
Polemike da li je srpski vicekonzul dobro razumeo reči američkog sudije koji mu je saopštavao odluku o Miladinu Kovačeviću još jednom su aktuelizovale temu: kako Srbija regrutuje ambasadore? Mora li on "pod obavezno" da zna jezik zemlje domaćina ili makar neki svetski?
- Presudno je da li je ta osoba pogodna da zastupa interese zemlje - kažu nam u MSP. - Podrazumeva se odgovarajuća stručna sprema i izuzetno se vodi računa, ako se u zemlji domaćinu govori neki od svetskih jezika, da ga budući ambasador zna. Znači, u Francusku, Italiju ili Nemačku ne može se bez znanja tih jezika.
Ne treba, međutim, očekivati da neko ko je službenik u Helsinkiju ili Lisabonu mora da zna finski ili portugalski, jer ga većina iz ostatka diplomatskog kora u tim zemljama ne govori. Zato je tu engleski, koji se danas smatra jezikom diplomatije, što je nekada bio francuski, a pre njega latinski.
- Na sastanke na kojima mi je bio važan svaki zarez, ponekad sam vodio i prevodioca, iako sam pre polaska u Budimpeštu znao mađarski - priča nam svoje iskustvo Dejan Janča, nekadašnji ambasador u Mađarskoj, a danas predavač na Diplomatskoj akademiji.
Janča kaže da je u Budimpešti čak postojao klub ambasadora koji su znali jezik domaćina. Bilo ih je petnaestak, od oko 70 akreditovanih u tom momentu. U Beogradu danas ima oko petoro najviših predstavnika stranih zemlja koji znaju srpski.
Nekadašnji ambasador u Zagrebu Milan Simurdić priča nam da mu je razumevanje jezika u ovom poslu bila dragocena prednost. Kaže, čak, da to čini 50 odsto posla završenim!
Jezik, razume se, nije glavna preporuka. Kod kandidata koji nisu profesionalne diplomate gleda se koliko su se dokazali u nekim društvenim sferama. Praksa je pokazala da u diplomatiju dospevaju i lekari, profesori, književnici... U MSP tvrde da se kod takvih kadrova, bez obzira na profesiju
iz koje dolaze, procenjuje da li svojim radom, znanjem i vezama mogu da doprinesu svojoj državi.
Broj političkih ambasadora, koje neminovno ima svaka zemlja, prema najavama iz MSP, smanjivaće se u korist profesionalnih diplomata. Prema rečima profesora Janče, 90 odsto ambasadora u svetu su profesionalne diplomate, a 10 odsto ih je iz drugih sfera.
Svi kandidati prolaze i kroz kadrovsku komisiju vlade, gde ima "određenih usaglašavanja" kada se ponuđena imena i biografije pročitaju. Ono na šta mora da računa svako ko zagazi u diplomatske vode jeste da će iz nje brzo izaći ako svojim ponašanjem ili nesprovođenjem instrukcija MSP "iskoči" iz politike Vlade. Onog momenta kada neko uđe u proceduru, prihvatio je i određena pravila. On je predstavnik države, a ne neke grupacije.
I zato onda ne čudi što se izrodio vic s početka, koliko god bio apsurdan. Makar da je poliglota, ambasador je najbolji kad ćuti!

OBUKA I BONTON
KADA dobije agreman, ambasador kreće na višemesečne pripreme. Razgovara s ministrima, direktorima vodećih domaćih firmi, predstavnicima Privredne komore, prikuplja informacije značajne za saradnju sa zemljom u koju ide. Ako nije profesionalni diplomata, uporedo prolazi i trening u MSP: obilazi direkcije i sektore, uči konzularne poslove, čita depeše iz zemlje u koju ide, razgovara s ljudima koji su pre njega tamo službovali. Upoznaje sistem zaštite informacija, uči kako da vodi razgovor, diplomatski bonton... Na kraju, piše prikaz odnosa sa konkretnom državom i brani ga pred komisijom.

JEREMIĆ U VATIKANU
MINISTAR spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boraviće u ponedeljak u jednodnevnoj poseti Vatikanu, tokom koje će se sastati sa sekretarom Svete stolice za spoljne poslove monsinjorom Pijetrom Parolinom, prefektom Kongregacije za istočne crkve kardinalom Leonardom Sandrijem i predsednikom Papskog saveta za unapređenje jedinstva među hrišćanima Valterom Kasperom.
Ministar Jeremić sastaje se s predstavnicima Svete stolice povodom pete godišnjice martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, u kome je uništeno 35 pravoslavnih svetinja.

Izvor: Novosti

Negdje sam čitao ili slušao da u Americi izbor ambasadora predstavlja maratonsku trku, samo u par zemalja oni su političkoj liniji u drugima to su sasvim obični ljudi.

Pošto običan puk nema uticaja na to niti mi imena amasadora nešto znače, ali mi se jako svidjelo imenovanje Ljiljane Smajlović za ambasadora u Kanadi.