Колико сте ви американизирани, то је страшно! 

Има ли каква поука из неког српског филма ? 

Edi Barzun. Edi Barzun.
Pazio sam ga kroz dva razvoda. Lečenje zavisnosti od kokaina i trudnu recepcionarku. Božije stvorenje, a? Naročito Božije stvorenje? Upozorio sam ga, Kevine. Stalno sam ga upozoravao. Gledao sam ga kako skakuće sa jedne stvari na drugu. Kao jebena igračka na navijanje. Kao 100 kilograma... samouslužne pohlepe na točkovima.
Sledeći milenijum je iza ugla. Edi Barzun... Dobro ga pogledaj...on je primer za sledeći milenijum.
Ti ljudi... nije tajna odakle dolaze.
Izoštriš ljudski apetit sve do tačke kad počne razdvajati atome snagom svoje gramzivosti. Gradiš ego veličine katedrale. Spojiš optičkim vlaknima svet sa svakim snažnim nagonom.
Namastiš i najdosadnije snove sa dolarsko zelenim... pozlaćenim fantazijama sve dok svako ljudsko biće ne postane car... postane sam svoj Bog.
I gde možeš odatle da kreneš?
(Pogrešan put!)
Dok mi trčkaramo... od jednog posla do drugog...
...ko pazi na planetu?
Vazduh se zagađuje, voda se kiseli... čak i pčelinji med poprima metalni ukus radioaktivnosti... i sve nadolazi, brže i brže. Nema vremena za razmišljanje, za pripreme. Svi kupuju i prodaju budućnost... a budućnosti nema. Pobeže nam voz, momče. Imamo milijardu Edija Barzuna koji trče u budućnost. Svaki od njih se priprema da sjebe bivšu Božiju planetu... i opere ruke... dok se približavaju svojim nevinim... kibernetičkim računarima......ne bi li sabrali svoje sate za naplatu.I onda shvatiš. Moraš sam da platiš sopstveni put, Edi.
Prekasno je za nagodbe.
Stomak ti je prepun... kurac ti je mlitav...oči su ti zakrvavljene i vičeš tražeći pomoć. I, pogodi? Nema nikoga! Potpuno si sam, Edi.
Ti si posebno Božije stvorenje.

Možda je istina. Možda se Bog previše kockao. Možda nas je sve izneverio.