Na Avali juče počela izgradnja novog tornja koji je srušen u NATO bombardovanju
Toranj je DNK Beograda
Izgradnja novog tornja je naš najbolji odgovor onima koji su ga porušili - rekao Đorđe Bobić. Iako će naizgled biti isti, novi toranj biće stabilniji jer će u gradnji biti primenjena moderna statika

U avgustu 2008. godine, ponovo će, u svojoj punoj veličini i snazi zasijati, novi-stari simbol prestonice i nezaobilazan deo bića svakog Beograđanina. Na Avali je juče počela izgradnja novog tornja, a svečani početak pozdravile su sirene bagera, dizalica i kamiona. Novi toranj će vizuelno biti isti kao stari koji je porušen za vreme NATO bombardovanja 29. aprila 1999. godine.

On će biti rađen po projektu CIP-a, a najavljeni rok za završetak izgradnje je 20 meseci. U njegovu izgradnju će biti uloženo 808 miliona dinara, a sredstva za izgradnju obezbedila je i Vlada Srbije. Visina novog simbola Beograda će iznositi nešto više od 202 metra. Iako će naizgled biti isti kao njegov prethodnik, novi toranj će biti daleko stabilniji jer će u gradnji biti primenjena moderna statika. O stabilnosti novog zdanja govori i podatak da će biti otporan na potrese jačine više od devet stepeni Merkalijeve skale.

- Bombardovanje nam je oduzelo mnogo toga, a sa rušenjem tornja nestao je jedan bitan kreativni deo naših života. Izgradnja novog je naš najbolji odgovor onima koji su ga porušili - rekao je Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
      
ROĐEN 1961. GODINE

Nekadašnji toranj na Avali bio je visok 202 metra. Proradio je posle petogodišnje izgradnje koja je počela 1961. godine. Toranj su osmislili arhitekte Uglješa Bogdanović i Slobodan Janjić kao i konstruktor akademik Milan Krstić. Stotinak građevinara radilo je i zimi i leti ugradivši više od 4.000 tona armiranog betona u ovo zdanje. Vrhunac posla bilo je postavljanje antene dugačke 60 metara, a teške oko 25 tona. Godine 1965. toranj dobija konačan izgled, postavljene su televizijske i radio antene. Naizgled mršav, na tri noge koje su se oslanjale na temeljne blokove ukopane u stenu, odolevao je zubu vremena i naletima košave. Od svog otvaranja do dana rušenja 1999. godine bio je najviša struktura na Balkanu i zaštitni znak Beograda.      

Početak radova proglasio je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić koji je uputio pozdrav i podršku republičke vlade koja je učestvovala u finansiranju projekta.
- Raščišćavanje ruševina i pripremanje terena za predstojeće radove bio je naš prvi zadatak koji smo uspešno obavili. Toranj na Avali je bio prepoznatljiv simbol koji nas je uvek spremno pozdravljao pri dolasku u Beograd i obaveštavao nas da smo na pravom mestu. Radujem se podizanju novog obeležja Beograda koji će nastaviti da krasi neko buduće vreme - rekao je Velimir Ilić.

Ugovor o izgradnji tornja potpisali su 11. decembra direktori sektora izgradnje preduzeća "Ratko Mitrović" Dušan Basara i Republičke direkcije za građevinsko zemljište Milan Tomić, kao i Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a. U akciji za izgradnju, koju su pre tri godine počeli RTS i Udruženje novinara Srbije, prikupljeno je više od milion evra, a deo novca izdvojen je i iz gradskog budžeta.

- U sakupljanju novčanih sredstava učestvovali su brojni umetnici, zatim beogradske škole kao i žitelji Beograda. Brzina kojom je novac pristizao, ponekad i po hiljadu evra dnevno, pokazala je koliko ovaj prestižni simbol znači Beograđanima - rekao je Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije koji je takođe prisustvovao ovoj svečanosti.

Prisutnima se obratio i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić koji je takođe pozdravio početak izgradnje novog telekomunikacionog tornja.
- Danas oživljavamo ono što nismo ni dopustili da u našim srcima umre. Verujem da u Beogradu ne postoji građanin u kome ne tinja želja da ponovo vidi toranj - rekao je Tijanić.
M. Čolić

Izvor: Glas Javnosti