Nagluvost - Gubitak sluha - oštećenje sluha - buka - problem sa sluhom - Dijagnoze ...      

Gubitak sluha prepoznaje se kao nemogućnost razumevanja govora. Osobama s ovakvim oštećenjem sluha pomažu aparati sa digitalnom tehnologijom koji izdvajaju govor od drugih zvukova i omogućavaju njegovo razumevanje bez pratećih šumova i buke

Uvo je krajnje osetljiv organ, budući da 80 odsto informacija dobijamo posredstvom čula sluha. Zvuk najpre prolazi kroz spoljašnje, zatim kroz srednje i na kraju ulazi u unutrašnje uvo. U njemu se brojnim metaboličkim procesima mehanički talas iz spoljašnje sredine pretvara u nervni impuls. Hemijski izmenjen zvuk nastavlja da putuje slušnim živcem i stiže do centara za analizu i vremenski sled koji su smešteni u kori velikog mozga. Zahvaljujući njima razumemo govor, prepoznajemo tonove i zvuke koji nas okružuju.

Međutim, za funkcije sluha je važno da se prethodno, još u detinjstvu, formiraju zvučne predstave pomoću kojih prepoznajemo zvuke i koje su osnova slušne memorije. U njima se skladište zvučne informacije važne za mišljenje, govor i formiranje apstraktnih i matematičkih pojmova. Upravo ove psihičke funkcije slabije se razvijaju kod dece s oštećenim sluhom. Nošenje slušnog aparata i dobra rehabilitacija omogućavaju da se i ta deca normalno psihički razvijaju i školuju.

Buka oštećuje sluh

Po rečima dr sci med. Branke Mikić, načelnice Odeljenja za audiološku rehabilitaciju u Institutu za otorinolaringologiju Kliničkog centra, sve je veći procenat odraslih koji tokom života gube sluh. Po podacima studije Evropske unije, 1998. godine oko 50 miliona stanovnika imalo je neki problem sa sluhom, a 2005. više od 58 miliona. Prema istim izvorima, svaki deseti stanovnik ima teškoće sa sluhom ili će ih imati. Ipak, čak 64 odsto osoba oštećenog sluha smatra da dovoljno čuje i da mu slušni aparat nije potreban. Zato se i kaže da onaj ko ne vidi dobro to i sam zna, ali kada ne čuje dobro - to mu drugi kažu.

Šta utiče na gubitak sluha u odraslom dobu?
Mnoga istraživanja su potvrdila da buka najviše oštećuje sluh, čak u 33,7 odsto slučajeva, starenje 28 odsto, infekcije i povrede 17 odsto, dok 4,4 odsto osoba ima urođeno oštećenje sluha. Za gubitak sluha odgovorne su i određene hemijske materije, pojedini lekovi, kao što su antidepresivi i diuretici. Dugotrajno povišen krvni pritisak takođe nepovoljno utiče na sluh.

Kad treba posumnjati na gubitak sluha?
Osobe koje ga gube imaju smanjenu sposobnost razlikovanja ljudskih glasova od drugih zvukova i buke. Jednostavno rečeno, čuju govor, ali ga ne razumeju. Takvim osobama se preporučuje lekarski pregled. Lekar će sa pacijentom porazgovarati o vremenu nastajanja gubitka sluha, pitaće ga da li ima šum u uvu i vrtoglavice, poremećaj ravnoteže i da li je uvo curilo. Osim toga, važno je da lekar pregleda glavu i vrat.

Dijagnoza oštećenog sluha postavlja se audiometrijom u takozvanoj tihoj sobi. Uređajima se mere frekvencije između 250 i 8000 herca, jačine od 0 do 120 decibela. Spoljašnje i srednje uvo obično daju blage do umerene gubitke sluha. Tu je najčešće reč o takozvanim proizvodnim ili mešovitim gubicima sluha. Tako, na primer, uvo zapušeno ušnom masti daje blagi gubitak sluha do 30 decibela i prouzrokuje šum u uvu. Upala srednjeg uva daje umeren gubitak sluha do 50, a hronična upala i do 80 decibela, što je već teška nagluvost.

Ponovno učenje slušanja

Svako oštećenje sluha slabi ili onemogućava društvenu komunikaciju i smatra se hendikepom. To nije bolest zbog koje se trpe bolovi, ali znatno utiče na kvalitet života, porodične i profesionalne odnose. Upravo zato, slušni aparati su nezamenljiva pomoć osobama sa gubitkom sluha. Ipak, nije dovoljno samo nabaviti slušni aparat. Da bi se ovo pomagalo optimalno koristilo, treba ponovo naučiti slušati, pratiti razgovor i razumeti govornu poruku. Sve to uči se na slušnoj rehabilitaciji koja traje oko dva meseca.

Budući da je čulo sluha izuzetno osetljiv organ i da je ponekad nemoguće sprečiti njegovo oštećenje, mnogi će u nekom periodu nositi slušni aparat. Sa razvojem veštačke inteligencije i digitalne tehnologije ovi aparati će biti još savršeniji, a cilj istraživača je da i osobe oštećenog sluha dobiju isti kvalitet zvuka kao i oni koji normalno čuju. Već sada novi aparati sa digitalnim procesorom mogu da izdvajaju frekvencije govora i potiskuju šumove i buku, a to je sposobnost koja je baš kod osoba sa gubitkom sluha znatno umanjena.

Vera Bošković