Nadvojvoda Karlo od Austrije
 
Pobednički nadvojvoda Karlo od Austrije za vreme bitke kod Ašperna (21. maj-22. maj 1809.)

Nadvojvoda Karlo od Austrije, vojvoda od Tešena (nem.: Erzherzog Karl von Österreich, Herzog von Teschen, takođe poznat i kao Karl von Österreich-Teschen) (5. septembar 1771, Firenca–30. april 1847. Beč) bio je sin cara Leopolda II (1747.-1792.). Bio je mlađi brat cara Franje II. Iako je bio epileptičar, postao je čuveni vojskovođa i reformator austrijske vojske. Bio je prvi vojskovođa, koji je pobedio Napoleona u ravnopravnoj bici.

Mladost i rana karijera

Njegov otac austrijski car Leopold II je dozvolio da Karlo odrasta kod tetke Marije Kristine od Austrije i njenoga muža Alberta od Saksa-Tešena. Tetka nije imala vlastite dece. Mladost je proveo u Toskani, Beču i Austrijskoj Nizozemskoj, gde je i započeo vojnu karijeru u ratu protiv revolucionarne Francuske. Komandovao je brigadom u bici kod Džemapa, a tokom 1793. istakao se u bici kod Aldenhovena i bici kod Nervindena. Tada je 1793. postao namesnik u Belgiji i dobio je visoki čin. Učestvovao je i u bici kod Flera. Na Rajni je služio 1795, a 1796. poverena mu je glavna komanda nad austrijskim snagama na Rajni. Njegovo vođenje operacija 1796. protiv francuske vojske pod komandom Žana Žurdana i Žana Moroa pokazalo je da je jedan od najvećih generala u Evropi. Pobedio je Žurdana u bitkama kod Amberga i Vircburga i proterao ga preko Rajne. Zatim se preusmerio na Moroovu armiju, koju je pobedio i istisnuo iz Nemačke.

Napoleonski ratovi

Poslali su ga 1797. u Italiju da uhapsi pobedničkoga generala Napoleona Bonapartu, ali tada je Karlo komandovao povlačenjem Austrijanaca. Ponovo je 1799. učestvovao u borbama protiv Žurdana, koga je pobedio kod Osteraha i Štokaša. Uspešan je bio pri invaziji Švajcarske, kada je pobedio Andrea Masenu u Prvoj bici kod Ciriha. Posle toga se vratio u Nemačku i potisnuo je Francuze preko Rajne.

Pošto je bio bolestan, otišao je u Češku na odmor, ali ponovo je pozvan da bi se suprostavio Moroovom nadiranju prema Beču. Usledila je bitka kod Hoenlindena, pa je posle toga potpisano primirje u Štejeru. Karlova popularnost je bila tako velika da je skupština u Regensburgu 1802. odlučila da mu podigne spomenik i da mu dade titulu spasioca zemlje. Karlo je odbio ukazanu mu počast.

Za vreme rata 1805. nadvojvoda Karlo je komandovao onim što je trebala biti glavna vojska na italijanskom frontu. Međutim događaji su diktirali da Nemačka postane glavno poprište rata. Nadvojvoda Karlo je uspeo da pobedi Andrea Mesenu u bici kod Kaldijera, ali ta pobeda je neutralizovana teškim porazima austrijske vojske na Dunavu. Napoleon je nadvojvodi Karlu ponudio tron nakon bitke kod Austerlica. Taj potez je izazvao sumnju kod Karlovoga brata cara Franje II. Car Franjo II ga je imenovao 1806. glavnokomandujućim austrijske vojske i šefom ratnoga saveta. Dopustio je Karlu da sprovodi reformu, ali uz pomoć vojnog saveta nadgledao je aktivnosti nadvojvode Karla. Karlo je 1806. izdao novi vodič za armiju i za taktiku jedinica. Glavno taktičko unapređenje je bio koncept "mase", protukonjičke formacije koja bi zatvorila razmak između redova. Austrijski komandanti su to retko koristili, osim kad bi ih nadzirao nadvojvoda. Austrijski generali nisu želili da isprobaju nove stvari. Postao je feldmaršal austrijske vojske. Njegov prestiž je proizlazio iz činjenice da je bio jedini general, koji je uspevao da pobeđuje Francuze. Započeo je sa reformama, kojima je zamenio zastarele metode 18. veka. Prihvatio je francusku ratnu organizaciju i taktiku, Takvu bitno ojačalu armiju Napoleon je 1809. uspeo da pobedi tek nakon duge i očajne borbe. Početni uspesi austrijske vojske bili su neutralizovani porazima kod Landšuta i bitkom kod Ekmila. Međutim nakon evakuacije Beča nadvojvoda Karlo je pobedio u bici kod Ašperna. Postao je poznat po pobedi nad Napoleonom u bici sa brojčano podjednakim armijama. Posle toga su Austrijanci izgubili bitku kod Vagrama. Napoleon je u te dve bitke pretrpio preko 50.000 žrtava. na kraju kampanje nadvojvoda Karlo je predao sve svoje dužnosti.

Ocena njegovih dostignuća

U svojim strateškim radovima nalagao je da se bude oprezan, ali u praksi je sve to primenjivao onako kako je sutuacija to nalagala. U isto vreme je bio sposoban da sprovede najsmelije ofanzivne strategije, a u isto vreme je posedovao taktičke veštine, bilo da sprovodi široke taktičke zaokrete, kao kod Vircburga i Ciriha, ili masovno kao kod Ašperna i Vagrama. Njegov pohod iz 1796. smatra se da je izveden gotovo bez grešaka. Njegov poraz iz 1809. delomično je nastao i zbog brojne nadmoćnosti Francuza i njihovih saveznika, a delom i zbog uslova njegove nove reorganizovane vojske. Kritici je otvoreno šestonedeljna neaktivnost nakon bitke kod Ašperna. Kao vojni pisac značajan je za razvoj vojnih veština. Oprez i značaj strateških tačaka su glavne značajke njegovoga sistema. Mnogo puta je ponavljao da se ništa ne smije staviti na kocku, dok armija nije potpuno sigurna. To pravilo on sam nije sprovodio tokom briljantnoga pohoda 1796. Strateške tačke su po njemu, ne poraz neprijateljske vojske, nego određuju sudbinu vlastite zemlje. To isto nije sprovodio 1809. Teorija i praksa su mu se bitno razlikovali.

Izvor: Wikipedia