Nadmorska visina i Everest

Postoji li apsolutno tačna visina Everesta?

Nivo mora je zamišljena stalna tačka jednako udaljena od vrha malo većeg kamena na dnu mora (nije dobro da bude pesak). Pravi show počinje tak odavde. Recimo da se ta tačka zove T.

Za zemlju kažu da je geoidalnog oblika (geoid bi bio neko zamišljeno idealno telo), odnosno torusno-elipsoidnog oblika.

Njena kora pulsira po vertikali (po pravi koja ide od centra, sic!) složenom frekventnom funkcijom (istovremeni titraji po vremenu i intenzitetu) i valja se po tangenti (horizontali, odnosno kružnici) sinusnom krivom. Toliko o kori na kojoj je Everest.

Zemlja rotira (tako su nam rekli) oko ose rotacije čija je središnja tačka S3 rezultanta geometrijskog središta S2 i magnetnog središta S1 zemlje. Ta tačka rotaciono vibrira kao žica na gitari, čime osa rotacije obrazuje (svojom sopstvenom rotacijom) nepravilnu koničnu površinu.

Vrh Everesta (V) i tačke T i S3 ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep, one su, bar za nas, u haotičnom stanju.

Gledajući filosofski, ne samo sto ne postoji apsolutno tačna visina Everesta, nego ne postoji ni relativna (promenjiva) visina, pa čak uopšte ne postoji visina Everesta. To je lako objasniti ne postojanjem sadašnjosti (koja je čista iluzija) između prošlosti i budućnosti, ako pretpostavimo da je njih moguće definisati.

Da ne filozofiramo previše, visina planine izražena je u metrima, metar je jedinica kojom se meri rastojanje... pitanje: visina Everesta je 88xx metara i to je rastojanje od vrha Everesta do čega?

Ako je odgovor: nivoa mora, onda je postoji konstatacija da se nivo mora menja i da naučnici očekuju da će zbog globalnog porasta temperature za par desetina godina nivo mora porasti za više od jednog metra i tako potopiti..., mislim da je jasno šta se želi reći.

Za određivanje visine se koristi, u takvim slučajevima merenje vertikalnog ugla, tako da se iz tangensa vertikalnog ugla i dužine do posmatranog objekta sračuna "visina".

Međutim ovo je čista teorija koja nema nikakve veze sa praksom, a i kao teorija je problematična. Nismo u stanju da izračunamo ni horizontalu (osnovu trougla) ni vertikalu (visinu) ni ugao posmatranja, pa tako ni hipotenuzu. Ovakvom "tangensnom" metodom uz samo jedno merenje, greška varira od 10-50 metara, što uopšte nije beznačajno.

Danas se merenja vrše uz pomoć refleksnih ogledala, flat antena i tačkastih radio-izvora gde je tačnost merenja na nivou od jednog santimetra (ovo važi za satelitska merenja, a postoje i tačnije metode koje nemaju praktičnog značaja).

Da bi se dobila veća "visina" Everesta, bilo bi dobro početi merenje sa obale Mrtvog mora koje je u depresiji u odnosu na Sredozemno more za 392 metra (razlika visina nivoa mora). Kad sam se već upustio u ovo, da dodam još neke podatke. Mrtvo more je duboko 356 m, dno mu je 148 m ispod sredozemnog, salinitet oko 25%.

Razlika između Crnog mora i Mramornog je oko 2 m (po neproverenim podacima). Kroz Bosfor istovremeno prolaze dve morske struje različitih smerova, koji se ponekad zamene. Slučaj i kod Gibraltara. Kaspijsko more je na minus 28 metara. Što se tiče razlike nivoa, verujem da je svima poznat slučaj Panamskog kanala.

Panamski kanal prolazi kroz slatkovodna jezera u kopnu. Atlantski okean i Karipsko more, nisu naravno na istim kotama, ali su dotična jezera iznad oba okeana. Zbog toga silne prevodnice i gore-doliranje brodova, treba ih dosta dići pa opet spustiti. U svemu tome visinska razlika između okeana je je u praksi minorna.

Svakako da je apsurdno zaključiti da je razlika u nivoima zbir svih spuštanja i dizanja brodova. Razlika nastaje pojavom inertnosti koja se javlja usled rotacije zemlje, usled čega je Tihi okean niži od Atlanskog na spomenutom području. Golfska i druge struje oslobađaju višak vodene mase. U svakom slučaju, visinska razlika između Tihog i Atlantskog okeana je nesporna, takva kavka je - bilo to 2 ili 20 metara.

Nadmorska visina je termin koji polako prestaje da se koristi. Kod određivanja položaja u upotrebi je koordinatni sistem je elipsoid koji je u potpunosti matematičko telo. Elipsoid je dobijen iz prosečne visine mirnih mora i okeana oslobođenih uticaja plime oseke, struja temperature itd.

Elipsoid je dobijen tako da je suma kvadrata odstupanja takve površi (geoida) od elipsoida minimalna. Tako da se sadašnja visina može smatrati kao odstojanje posmatrane tačke u odnosu na elipsoid po normali na taj elipsoid. Svakako da postoji odstupanje po vertikalnoj liniji.

Iako ovaj tekst nije pisan za polupismenu srednjoškolsku populaciju, da ipak postavim pitanje u tom duhu: Pa dobro, koliko je visok Everest?

Nađoh podatak da je visina Mt.Everesta poslednji put revidirana 1999. od strane američkog tima, utvrđena na 8850m sa tačnošću +/- 2m (?).

Pored pomenutog efekta podvlačenja Indije pod tibetanski plato što je i izdiglo Himalaje i izdiže ih danas oko 1cm/godišnje (usput, za 10 miliona godina ceo Pakistan će nestati i podvući se pod Himalaje!) pominju se i uticaji debljine snežnih nanosa, promena gravitacije (?)...

Dakle, nije baš toliko precizno izmeren koliko bi se očekivalo mada ima na vrhu stalno postavljen GPS. Valjda su indijski (britanski) stručnjaci negde oko 1850. proglasili Everest za najvišu tačku sveta ali su sve sumnje otklonjene tek pre 10tak godina... itd, itd, ima puno toga zanimljivog da se nađe u Enkarti, Britanici, na Internetu... Usput, još jednom sam se iznenadio koliko je Enkarta dobro urađena, po ovom pitanju je oduvala Britaniku. Ne samo da ima puno više multimedije (slike kampova, puteva za uspon, otpadaka iza alpinista , 360 stepeni pogleda iz više tačaka pa i sa samog vrha, originalni dnevnik prvog osvajača Hillary-a...) nego je i bogatija činjenicama i podacima.

Sinoć sam celo veče kopao po tom materijalu izazvan filmom o osvajanju K2 (drugi vrh sveta, kasnije osvojen i opasniji, dok na Everest sada idu i turisti uz stručne vodiče .

Originalni tekst domatrios uz malu pomoć svojih prijatelja.

Nisam bas siguran ali vec dva puta su se zeznuli u vezi tacne visine. Nije bas lako da se odradi a ima i toga da se taj kraj jos uvek pomera.