Nađite meru i obradujte svoje mališane za Novu godinu
Ne preterujte s poklonima

Iz godine u godinu traže sve skuplje poklone - i dobijaju ih. Da li vam to kvari novogodišnje raspoloženje?


Mobilni telefon, roleri, plejstejšn... Deca za Novu godinu dobijaju mnoštvo poklona. Francuski statističari su izračunali da su tamošnji roditelji prošle godine za novogodišnje poklone potrošili 190 evra po detetu. Da li preterujemo? Kako pronaći pravu meru? Na ova i još neka pitanja odgovara dečji psiholog An Gatasel, autorka knjige „Ljubav, dete, posao... kako isplivati iz svega toga?“

Otkud toliki pokloni ispod jelke?

- Moderno društvo pokušava da nas ubedi da su nam za sreću potrebni DVD, diskmen, najnoviji model mobilnog telefona, farmerki... Adolescenti koji bez razmišljanja prihvataju tu ideju žele sve, i to odmah. U tom uzrastu oni pokušavaju da glume odrasle. Sanjaju o najnovijoj video-igrici i patikama koje nose njihovi drugari. Daće sve od sebe da ostave utisak na društvo.

A roditelji, šta je njihov motiv?

- Za njih je stavljanje gomile poklona pod jelku način da sa detetom obnove dijalog, koji je u tom periodu često u krizi. Osim toga, tako pokušavaju da nadoknade vreme koje ne provode sa svojom decom. Deca razvedenih roditelja koji su osnovali nove porodice često „imaju pravo“ na duplu porciju. Ako se mama usprotivi kupovini mobilnog telefona, tata će pristati i obratno. Ali, roditelji se zavaravaju ako misle da će im pokloni pomoći da uspostave komunikaciju sa adolescentom! Ni najveći i najskuplji poklon ne može da zameni vreme koje oni provode (ili bi trebalo da provode) sa njim. Predmet nikad ne može da zameni harmonične porodične odnose.

Koliko je to opasno?

- Postoji opasnost da dete na kraju počne da meri ljubav brojem poklona koje dobija. Ali, ti pokloni mogu i da ga opterećuju. Roditelji očekuju da dete bude samostalno i nezavisno, a istovremeno mu poklonom pokazuju da ipak zavisi od njih. I još nešto: dete može da pomisli da se pokloni podrazumevaju i, pošto mu sve pada s neba, biće mu teško da spozna pravu vrednost stvari.

Ali, tome je tako teško odoleti...

- Adolescenti umeju roditeljima da nađu žicu. „Ja jedini u razredu nemam...“ Roditelji tada osećaju protivrečne želje. S jedne strane, hteli bi da obraduju dete, dok s druge strane, oni žele da povuku granicu i pokažu detetu da postoji i reč ne. I njima samima to ne teško pada pošto imaju utisak da sami sebe nečega lišavaju, ali moraju da shvate da je to jedini način da deca nauče da vrednuju stvari kako treba.


Kako naći pravu meru?

- Možda je najbolje da ponovo uvedete dobri stari spisak za Deda Mraza. Adolescent će u spisak uneti svoje želje i sam će odrediti prioritete. U prvi mah će poželeti da ima sve što mu padne na pamet. Ali, da li mu je konzola zaista potrebna, s obzirom na to da više voli da ide kod druga da se igra nego da sedi kod kuće? Time što se odriče nečega, dete shvata da pravu vrednost neke stvari ne određuje njena cena, već njena „afektivna vrednost“. I tako će naučiti da se raduje poklonu koji zaista želi.

CDC/GB

Ponudite mu nešto novo, drugačije...

Umesto nekog predmeta, koji će vrlo brzo izaći iz mode, možete da mu predložite da se upiše na neki kurs ili da počne da se bavi sportom. Ponudite mu neko kraće putovanje, recimo, da ide na skijanje. Takav poklon će sigurno dugo pamtiti.

Izvor: Blic

Decica danas imaju sve....ocev od igracaka ciji se broj meri stotinama ako ne hiljadama do kompjutera i kojekakvih proizvoda moderne tehnologije....Mnogi misle da je jako tesko zadovoljiti danasnju decu nekim sitnim poklonom, nekom jeftinom stvari koju svako moze da im priusti...e tu ljudi grese..danasnja deca u svom tom izboru koji im se poklanja i pruza i dalje znaju da cene i male stvari..i dalje ne znaju cenu igracke koja bi im mogla posluziti za neke njihove igrarije i mastarije...nove futrolice za olovke i gumice ili bilo cemu slicnom..samo treba poznavati dete i lako je usreciti ga..deca su daleko zahvalnija od odraslih...to garantujem