Nacionalne manjine - status i istorija (kulturiska tema)

Националне мањине

У некадашњој државној заједници Србија и Црна Гора, сада републикама Србији и Црној Гори, живе припадници великог броја националних мањина. Најбројније националне мањине су Албанци, Мађари и Бошњаци. Према попису становништва из 1991. године (Србија је 2002. године спровела нови попис становништва, а Црна Гора 2003. године), на подручју бивше државне заједнице Србија и Црна Гора 33,7 одсто становништва чинили су припадници националних мањина, док су више од 4/5 мањинске популације чинили припадници албанске, мађарске и бошњачке националне мањине.

Према попису становништва из 2002. године, у Србији, без Косова и Метохије, живи 1.135.393 припадника националних мањина. Највећи број националних мањина живи у Аутономној покрајини Војводини - Мађари (290.207), Хрвати (56.645), Словаци (56.637), Румуни (30.419), Роми (29.057), Буњевци (19.766), Русини (15.626), Македонци (11.785), Украјинци (4.635), Немци (3.154), Чеси (1.648) и други. У централној Србији живи 59.952 припадника албанске националне мањине, 135.670 Бошњака, 18.839 Бугара, 39.953 Влаха, 3.975 Горанаца, 14.062 Македонаца, 15.869 Муслимана, 79.136 Рома, 14.569 Хрвата и других.

У јужној српској покрајини Косово и Метохија живи највише припадника албанске националне мањине. С обзиром на то да је последњи попис становништва у коме су учествовали припадници албанске националне мањине на Косову и Метохији обављен 1981. године (припадници албанске националне мањине бојкотовали су попис 1991. године па су подаци за ту годину добијени проценом) и да су оружани сукоби, исељавање великог броја Срба и припадника других мањина и долазак више десетина хиљада Албанаца из Албаније несумњиво променили етничку слику Косова и Метохије, не може се са сигурношћу утврдити колико припадника албанске националне мањине који су држављани Србије и Црне Горе насељава ту покрајину.

Правни положај националних мањина

Повељом о људским и мањинским правима и грађанским слободама некадашње државне заједнице Србија и Црна Гора и уставима њених бивших држава чланица, сада република Србије и Црне Горе, гарантовани су равноправност и једнакост грађана без обзира на националну припадност, религију или језик, као и уставна слобода изражавања националне припадности, односно уздржавања од таквог чињења.

Ова повеља прописује забрану дискриминације припадника националних мањина, насилне асимилације, изазивања расне, националне и верске мржње. Такође, овим документом омогућена су посебна права на очување посебности, удруживање, сарадњу са сународницима у другим државама, а тадашње државе чланице, сада републике Србија и Црна Гора, биле су и јесу у обавези да унапређују пуну и ефективну равноправност и подстичу дух толеранције.

За правни положај националних мањина у некадашњој државној заједници, а сада у Републици Србији, од највеће важности су одредбе Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама и одредбе Закона о заштити права и слобода националних мањина, којима се гарантују не само индивидуална већ и колективна права националних мањина.

Према одредбама ових докумената, колективна права подразумевају да припадници националних мањина учествују у процесу одлучивања, или одлучују о питањима која су везана за њихову културу, образовање, информисање и употребу језика и писма у складу са законом. Ради остваривања права на самоуправу у области културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма, припадници националних мањина могу да изаберу националне савете у складу са законом.

Користећи то право, припадници десет националних мањина конституисали су своје националне савете (Буњевци, Бугари, Бошњаци, Мађари, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Украјинци и Хрвати) и њихови национални савети укључени су у процес сарадње са надлежним државним органима.

Већина области друштвеног живота у којима су гарантована индивидуална и колективна права припадника националних мањина у правном поретку бивше државне заједнице улазила је и данас улази у надлежност њених некадашњих држава чланица, република Србије и Црне Горе, а Република Србија је низом својих закона уредила начин остваривања уставно гарантованих права и слобода.

Izvor: Vlada Republike Srbije