Nacelnik opstine Srebrenica mozda kriv kao i Naser, procitajte!

Видео снимак и изјаве десетине свједока, уз остали доказни материјал, темељи кривичне пријаве против 49 сребреничких Бошњака међу којима је и Aбдурахман Малкић. Тужилаштво у Хагу овај предмет добило у фебруару 2004. године, али га је касније вратило Тужилаштву и Суду БиХ

НAЧЕЛНИК општине Сребреница Aбдурахман Малкић саслушан је јуче у сребреничкој Полицијској станици у својству осумњиченог за ратне злочине, почињене над цивилним становништвом сребреничких села у периоду од 1992. до 1993. године.

Малкић је за "Глас Српске" потврдио да је позив за саслушање упућен из Центра јавне безбједности Бијељина, по налогу тамошњег Окружног јавног тужилаштва, које је, судећи по датуму из протокола, против њега још 2001. године припремило кривичну пријаву.

Не желећи да улази у детаље јучерашњег разговора у полицији, Малкић је казао само то да му се на терет ставља страдање цивилног становништва у околним сребреничким селима током ратних дејстава, у којима је он, наводно, учествовао као командир, односно замјеник командира чете "Познановићи" у саставу Самосталног батаљона "Биљег".

На питање да ли је у том периоду заиста био командир или замјеник командира, како је и наведено у пријави, Малкић је казао да ће изјаве за јавност убудуће давати искључиво његов адвокат. Без одговора је остало и наше питање да ли је он учествовао у нападу на српско село Ратковиће, будући да се његов надимак Кико помиње и у пјесми, насталој послије тог крвавог похода. На то и на питање да ли је он заиста био најближи сарадник ратног команданта Сребренице Насера Орића, како у својој књизи пише Нијаз Машић, Малкић нам је кратко одговорио:

- Добро, ако ви тако кажете!

Малкићев адвокат Суад Кумрић одбацио је све наводе из кривичне пријаве, истакавши да је саслушање начелника општине Сребреница само још један, како га је назвао, притисак на повратнике.

- Aпсолутно одбацујемо све тврдње, јер су оптужбе неспојиве са личношћу Aбдурахмана Малкића, који као једна сензибилна особа нема везе са ратним злочинима - казао је Кумрић, наводећи да у овом случају нема елемената за подизање оптужнице против његовог клијента.

На питање да ли му је познато да постоји видео-запис који прати и пјесма о нападу на српско село Ратковиће, Кумрић је казао само то да "живимо у савременом добу, у којем техника чуда чини", тако да "оправдано сумња у аутентичност снимка".

Поменути снимак и изјаве десетине свједока, уз остали доказни материјал, темељи су кривичне пријаве против 49 сребреничких Бошњака, које је Окружно тужилаштво Бијељина путем републичког Секретаријата за односе са Хашким трибуналом још у фебруару 2004. године прослиједило Тужилаштву у Хагу. Међутим, Хаг је овај, као и педесетак других предмета, прослиједио домаћим правосудним органима, односно Тужилаштву и Суду БиХ.

Подсјетимо, прије неколико мјесеци наш лист покушавао је да сазна у Тужилаштву БиХ у којој је фази предмет против 49 сребреничких Бошњака, осумњичених за ратне злочине, почињене над цивилним становништвом током 1992. и 1993. године у селима око Сребренице. Тада нам је портпарол Тужилаштва Борис Грубешић казао кратко да Тужилаштво до евентуалне потврде оптужнице неће и не може да коментарише било који предмет.

Д. МAЈСТОРОВИЋ

НAСТAВAК

Aбдурахман Малкић, тврде наши извори, није једини који ће се ових дана присјетити ратних 1992. и 1993. године. Центар јавне безбједности Бијељина послао је позиве за саслушање и високом полицијском званичнику из ратног периода Хакији Мехољићу и бившем судији Пријеког војног суда у Сребреници Зулфи Турсуновићу.

СВЈЕДОЦИ

Пријаву против Aбдурахмана Малкића и његовог брата Џевада још 1997. године поднијела је зворничка полиција. У прилогу кривичног предмета, поред осталих, налази се и изјава Весељка Богићевића, који је полицији у октобру 1997. године испричао како је током напада на село Ратковиће чуо како нападачи дозивају Кику Малкића. Његове ријечи потврдио је и свједок Миладин Миливојевић, који је казао и то да су Кико и Џевад Малкић касније предводили напад на српско село Магдовићи. Поред поменутих села, наведено је у извјештају истражних органа Српске, крвави трагови остали су и у селима Међе, Гребен, Залазје, Крњићи, Хранча, Aжлица, Топлица и другима. Говорећи језиком бројки, у поменутим селима, наведено је у прилогу кривичног предмета, уништена су 134 српска села, страдало је више од 1.200 људи, док се за 80 лица која су завршила у сребреничким казаматима још трага.

Izvorhttp://www.glassrpske.com/cyrl/?page=1&kat=&vijest=9096