Na uknjižbu stana u Beogradu se čeka godinama
Do vlasničkog lista kroz pakao administracije
Autor: Petar Blečić | Foto: D. Grubin | 03.08.2008 - 00:01



Ko želi da vidi kako izgleda pakao srpske državne administracije, treba da ode u Zemljišnoknjižno odeljenje Drugog opštinskog suda u Beogradu. Pred njihovim šalterima protežu se najduži redovi u Palati pravde!

Među pedesetak ljudi koji stalno čekaju pred ovim šalterima, lako ćete naći nesrećnika koji je zahtev za uknjižbu stana podneo pre nekoliko godina. Čim se ponada da je kompletirao dokumentaciju, posle par meseci čekanja činovnik ga obavesti da mu nedostaje još jedan papir.
Ali, opet, ko je toliko radoznao da sve ovo vidi? Ovde, u Palatu pravde, dolaze samo oni koje je nužda naterala...
Tim pre što je ovih dana u Zemljišnoknjižnom odeljenju na snazi vanredno stanje - ne zbog lažnih dojava o postavljenim bombama, već zbog sezone godišnjih odmora, koja je počela 15. jula, a trajaće do 31. avgusta. Zato se postupa samo po najhitnijim predmetima. To znači da onaj kome nije hitno ne mora uopšte da dolazi do septembra. Kome je hitno, moraće da čeka, jer za hitne slučajeve rade samo dva šaltera: šalter 9 za prijavu uknjižbe (od 8 do 15 h) i šalter 11, za izdavanje vlasničkih listova i upis i brisanje hipoteke, sa dvočasovnim radnim vremenom (od 12 do 14 h), svakog radnog dana, osim petka, što je apsolutno nedovoljno za iole normalnije funkcionisanje!
Na kraju reda od tridesetak ljudi, pred šalterom za uknjižbu, zatekli smo Branku Popović, koja je zahtev za uknjižbu stana predala još u februaru 2005. godine. Posle godinu i po dana, kada je došla da se raspita o predmetu, obavestili su je da je gotov i da treba da uplati sudsku taksu od 2.600 dinara. Međutim, u julu 2007. Popovićevoj je zahtev odbijen, uz obrazloženje da joj nedostaje još jedan papir, konkretno, saglasnost Opštine Palilula da se stan uknjiži na njeno ime.
- Priložila sam saglasnost, ali moj predmet od jula prošle godine nije pipnut. Ne znam ni da li mi nedostaje još neki papir, a kamoli da li ga rade. Prošlog četvrtka rekli su mi da su počeli da obrađuju Palilulu i da dođem krajem meseca. Pokušala sam da pričam sa šefovicom, a ona mi je odgovorila da je takav zakon, da je velika navala, i samo što me nije izbacila. Pošto hoću da prodam stan, kontaktirala sam i agencije za nekretnine. Oni su mi prvo tražili 50, pa 200, i, na kraju, 500 evra kako bi nekoga častili da bi se nešto pokrenulo - ogorčeno priča Popovićeva, i napominje da je svaki put morala da dolazi u Palatu pravde da se raspita o predmetu, pošto u Zemljišnoknjižnom odeljenju ne daju nikakve informacije telefonom.
Još je teži slučaj Krndije Nežića, bivšeg radnika "Udarnika", koji protiv svoje nekadašnje firme vodi radni spor već 16 godina (iako po Zakonu radni spor mora da se okonča u roku od šest meseci). Nežić je početkom godine podneo zahtev za izvod iz katastra i vlasnički list "Udarnika", koji sadrži podatke o promeni vlasništva, jer su mu ovi dokumenti neophodni za pomenuti spor.
- Već nekoliko meseci dolazim ovde po dva puta nedeljno i uvek isti odgovor: nije gotovo. To, kažu, može trajati i godinu, dve dana... Zašto su mi onda uzeli novac za taksu? Podneo sam više od 15 zahteva nadležnom Okružnom sudu da mi se završi spor i ništa... Sve dokaze da mi je firma pokradena ustupio sam Javnom tužilaštvu, ali se niko na to ne odaziva - priča u dahu Nežić.
Odlazimo na početak reda. Iza šaltera sedi sredovečna nervozna činovnica, koja nabusitim glasom jasno stavlja do znanja svakom građaninu koji joj se obrati da se nalazi pod velikim opterećenjem. Uzaludne su molbe i objašnjenja drhtave starice, kojoj neumoljivo odgovora da dođe u septembru.
- To je užas... Šta da pričam, bila sam u bolnici, a rešenje o uknjižbi stana čekam maltene godinu dana. Dolazim po tri puta mesečno. Nedostajao je neki dokument, predala sam ga u martu, i, evo, kažu mi da još nije gotovo. Rade samo hitne slučajeve. Ako vam nešto treba hitno, napišite zahtev i objasnite zašto. Imala sam moždani udar, pa sam povredila nogu, skoro sam skinula gips i sve sam to napisala, ali ništa ne vredi - priča nam šezdesetdevetogodišnja baka koja nije želela da nam otkrije ime.
Posle nje, na red je stigao Božo Filipović. Svestan je da je činovnica nervozna, pa se trudi da bude ljubazan, kako je ne bi razbesneo.
- U tom rešenju koje prilažem, kažu, treba da podnesem novi zahtev, i ja ga podnosim. Nema razloga da radim protiv sebe i da vama pravim probleme. Hvala vam - kaže Filipović činovnici, a onda odlazi na šalter broj 11, na kome čeka da mu se reši zahtev za izdavanje vlasničkog lista.
- Situacija je ovakva - objašnjava nam - ako je u pitanju uknjižba, čeka se mesecima. Pored toga, ima i predmeta koji se vode kao neka geneza. To je kompletan vlasnički list, sa svim podacima o kretanju vlasništva, spisak pređašnjih vlasnika, kojih može biti 16 ili jedan... Na genezu se čeka godinu i po dana... Zbog toga meni stoji predmet u opštini, jer da bih ostvario pravo na prenos zemljišta, potrebno mi je uverenje opštine, za koje mi traže genezu. Skupio sam svu dokumentaciju, podneo molbu, platio taksu, i čekam već godinu i po dana. Inače, predmeti koji idu po žalbi Okružnom sudu čekaju se dve godine. Tu nemate šanse da urgirate, već samo čekate.
Najmanje čekaju advokati i zaposleni u agencijama za nekretnine. U to smo se i lično uverili. Jedan od njih "tutnuo" je činovnicima buket cveća i parfem, ne bi li ih umilostivio da mu otkriju kako je uknjižen neki stan na određenoj adresi. Čekao je pola sata da bi ga vratili na prethodni šalter jer je broj predmeta bio nejasno ispisan, pa šalterska radnica, ni pored najbolje volje, nije uspela da mu udovolji.
Inače, Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, smatra da su glavni razlozi za deprimirajuće gužve u Zemljišnoknjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu to što zemljišne knjige nisu prenete iz sudova u katastar, kao i loša organizacija. Prema njenim rečima, zemljišne knjige je trebalo da budu prebačene u katastar do kraja 2006. godine, ali je taj rok prolongiran, iako je katastar opremljeniji da rešava ove predmete.
- S druge strane, imamo lošu organizaciju rada. Mada se mnogi radnici nalaze na godišnjem odmoru, a neki su otišli u penziju, trebalo je preraspodeliti ljude iz unutrašnjih rezervi. Takođe, nije tajna da referenti često "uštinu" i po dva sata radnog vremena odlascima na pauze ili tako što prosto ranije odu kući. Posebna priča je što prilikom podnošenja zahteva za uknjižbu treba priložiti najmanje deset dokumenata. Pored toga što tolika birokratija otvara prostor za korupciju, referenti, zbog velike dokumentacije, ne uspevaju da pažljivo pregledaju predmet i obaveste stranku da u periodu čekanja otkloni eventualne anomalije - kaže Živanovićeva, i napominje da bi se ovi problemi mogli rešiti ako bi za to postojala politička volja, koje trenutno, očigledno, nema.

Taksa za "preko reda"
Vrhovni sud je ove godine ukinuo rešenje o naplaćivanju takozvane prekoredne takse koja je u Zemljišnoknjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu naplaćivana više od godinu dana. Prekorednu taksu, koja je bila dvostruko viša od obične, plaćali su građani koji su želeli da im se predmet reši po ubrzanom postupku, a novac koji je tako ubiran odlazio je za nabavku opreme za Zemljišnoknjižno odeljenje i isplatu prekovremenog rada referenata.
- Ja sam od početka bila protiv naplaćivanja ove takse jer su zbog nje, kao što je to utvrdio Vrhovni sud, građani koji imaju više novca bili u povoljnijem položaju pred državom od onih koji ga nemaju, iako bi, u načelu, svi trebalo da budu jednaki. U Drugom opštinskom sudu najviše su se bunili kada je ukinuta. To nije u redu, jer se otvara i pitanje zbog čega bi njihov referent bio u povoljnijem položaju od radnika u pisarnici koji bukvalno ne diže glavu od posla - kaže Živanovićeva.

U Nišu malo bolje, u Kruševcu idealno
U Zemljišnoknjižnom odeljenju Opštinskog suda u Nišu u ovoj godini beleže se gužve i ogroman broj podnetih zahteva građana. Portparol suda Miško Radivojević kaže da je za sedam meseci pristiglo 2.410 zahteva za uknjižbu nekretnina, dok je u istom periodu zatraženo i 3.368 izvoda iz zemljišnih knjiga za uknjižene i neuknjižene objekte. Sve u svemu, kako kažu u agencijama za nekretnine, na uknjižbu stana Nišlije čekaju najduže nekoliko meseci. U Kruševcu se upis stanova na vlasnike obavlja u katastru, a samo izuzetno komplikovani slučajevi idu preko suda. Za upis se obično čeka između sedam i 10 dana a "ko ima nekoga" može ovaj posao da završi i brže.
B. J. - S. M.

Odgovoran uvek neko drugi
Mada smo povodom ove teme pokušali da dobijemo komentar iz Ministarstva pravosuđa, u tome do zaključenja ovog broja nismo uspeli. Slobodan Homen, sekretar Ministarstva pravosuđa, obećao je da će na naša pitanja odgovoriti od ponedeljka. U međuvremenu nam je objasnio da su za prenos zemljišnih knjiga iz sudova u katastar nadležni Geodetski zavod i Ministarstvo za infrastrukturu, dok je organizacija rada Zemljišnoknjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u Beogradu u nadležnosti predsednika Okružnog suda. U Ministarstvo, dodao je Homen, još nije stigao nikakav zahtev za povećanje broja radnih mesta u Drugom opštinskom sudu, ali postoji mogućnost da će se to desiti do početka naredne godine.

Izvor: Blic