Na šta trošite vreme?

Mnogima se dešava da u jednom trenutku shvate da je već vreme za spavanje, a da još nisu ni počeli sa školskim obavezama (s izradom domaćih zadataka, na primer). Kad li je pre prošao dan? U takvoj situaciji može da pomogne da prvo zabeležite na šta vam sve ide vreme, a onda da vidite koji deo tog vremena se može utrošiti na obavljanje obaveza.

Postupak ide na sledeći način. Prvo na jedan list papira stavite sledeće stavke (to je ono na šta obično ode najviše vremena): razgovori telefonom i slanje/primanje SMS poruka, jelo, dremanje (tu ne ulazi noćno spavanje), slušanje muzike, igranje kompjuterskih igara i surfovanje Internetom, viđanje s prijateljima, vreme provedeno s porodicom, učenje i domaći zadaci. Pored svake od tih stavki zapišite koliko vam se čini da vremena potrošite na nju tokom radne nedelje. A onda, u blokče zgodne veličine, zapišite te aktivnosti, i tokom pet radnih dana konstantno nosite blokče sa sobom i, svaki put kad neku od tih aktivnosti upražnjavate, zabeležite tačno koliko ste vremena na to utrošili. Ovo je nekad nezgodno, jer se može desiti da brzo prelazite s jedne aktivnosti na drugu - potrudite se da beležite što preciznije, ali se ne uzrujavajte ni ako nešto propustite, nije nikakva tragedija. Može da bude nezgodno i kada dve stvari radite istovremeno (gledate televiziju i jedete, na primer) - tada zabeležite jednu ili drugu aktivnost.

Posle tih pet radnih dana, saberite rezultate. Koliko se poklapaju s vašom prvobitnom procenom? Verovatno ne mnogo; verovatno će vas brojke koliko stvarno vremena trošite na šta iznenaditi. Da li najmanje vremena trošite na domaće zadatke i učenje? Ili na porodicu? Neka vas ne zabrine ako je odgovor na neko od ta dva pitanja potvradn - to je uobičajeno. I ne treba da vam najviše vremena ide na učenje. Međutim, verovatno ćete primetiti da vam na neke aktivnosti ide baš previše vremena (televizija, igranje kompjuterskih igara...), a deo tog vremena mogli biste da utrošite na školske obaveze. Trik je u tome da dobro rasporedite raspoloživo vreme na školske obaveze, prijatelje i porodicu, i "vreme za lenčarenje" (u to spadaju televizija, kompjuter, muzika...).

Postavite sebi nove ciljeve, koliko ćete vremena trošiti na šta a da stignete da obavite školske obaveze (naravno, tako da i dalje stižete da radite ono u čemu uživate) i da odete na spavanje u neko razumno vreme. Verovatno ćete ubrzo videti da vam već i razmišljanje o tome na šta tačno trošite vreme menja navike. A od cele stvari možete napraviti i igru koja će vam olakšati da promenite dnevnu rutinu. Sutra pročitajte neke predloge kako da od ovog u suštini veoma ozbiljnog pokušaja napravite nešto zabavno.

Izvor: Krstarica

Pisali smo o potrebi da, ako domaće zadatke nikada i ne počinjete pre nego što vam je već vreme za spavanje (a valjalo bi i da se naspavate), reorganizujete svoje vreme na malo efikasniji način. Danas pišemo o tome kako da od tog postepenog menjanja navika napravite igru.

Igru možete igrati s prijateljem koji ima sličan problem. Napravite prijateljsko takmičenje od toga. Oboje vodite beleške, pratite ko šta i koliko radi i poredite te beleške (bez varanja!). Unapred odredite koji je cilj za tu nedelju (na primer, tri sata gledanja televizije manje i toliko sati učenja više - nedeljno, ne dnevno), i ko bude bliže tom cilju, pobednik je i dobija nagradu (nagrada je nešto simbolično, kao čokoladica, nikako nešto skupo - a ne mora da bude ni nešto materijalno). Igra će vas oboje podstaći na napredak, plus ćete se i zabaviti.

Igru možete igrati i s nekim od roditelja - sasvim sigurno bi i oni mogli da sopstveno vreme rasporede tako da budu produktivniji (niko nije savršen!). To bi tek moglo da se pokaže kao zabava (a tek ako ih pobedite...).

Jednom kada dostignete krajnji cilj (da školske obaveze redovno završite pre vremena za spavanje), nagradite sebe slavljem. Slavlje može biti izlazak s prijateljem s kojim ste se takmičili, ili mala kućna proslava s roditeljima. Čak i ako se niste takmičili ni sa kim, nego ste sve sami postigli, možete da nagradite sebe nekom vrstom slavlja kada dostignete tako veliki cilj - napravite žurku, predložite roditeljima porodično slavlje (ako su pratili vaše napore i znaju šta ste se toliko trudili da postignete, vrlo je verovatno da će prihvatiti), ili smislite za sebe neku dostojnu nagradu. Ni odraslima često ne uspeva da se tako organizuju da obave sve što je neophodno obaviti do vremena kada bi bilo zdravo da legnu da spavaju, ako će se propisno naspavati. Ukoliko to vama tako mladima uspe (a, naravno, cilj nije da vam sve vreme ide na učenje, već da se i pored na vreme obavljenih školskih obaveza provodite i uživate), zaista ste postigli nešto ekstra. Srećno!

Izvor: Krstarica

Bez suviše intimnih razgovora s kolegama

Romanse na poslu nisu nikakva retkost. Zna se da takva veza može da bude problematična, ali to znanje teško da će sprečiti ljude da se zaljube ili da imaju kratku, strastvenu vezu. Mnogo veći problem je preterano zbližavanje s kolegama ako ste već u vezi - a i to se neretko dešava.

S kolegama i koleginicama provodite bar nekoliko sati svakog dana. Nekad čak i više aktivnog vremena (imate zajedničke akcije) nego s voljenom osobom, koju vidite tek uveče, a nakon dva-tri sata oboje zaspite. Ako je to aktivno vreme povezano isključivo s poslom, ako se ne razgovara o privatnom životu, ili se o njemu razgovara vrlo malo, onoliko koliko pristojnost i lepi maniri nalažu (pitate za zdravlje porodice, uspeh dece u školi i slično), problema teško da će biti. Međutim, vrlo je lako skrenuti u intimnije razgovore.

Zajednička akcija zbližava, to je poznato. Zajednički stres može da zbliži još i više - a zajedničkog stresa će uvek biti na poslu. Ako se tome dodaju još i lične priče, priče o voljenoj osobi, o vašoj vezi, o vašim intimnim željama i strahovima, lako se može desiti da u jednom trenutku shvatite da se sve više zbližavate s kolegom ili koleginicom. A s partnerom ili partnerkom će se neminovno dešavati i teški periodi, plus se može desiti da ih viđate manje nego kolegu ili koleginicu - i kad se sve spoji, nije iznenađenje ako u nekom trenutku krize u vezi shvatite da su vam kolega ili koleginica trenutno bliži i da se trenutno bolje slažete s njima nego s voljenom osobom. Zbog krize u vezi tako vam je potreban neki ventil... Pretpostavljate već kuda to može da odvede. A nakon toga ništa ne bude isto.

Zato je mnogo bezbednije izbegavati intimne razgovore s kolegama. Oni pristojni tipa kako-deca-kako-porodica nisu nikakav problem, ali bi glavnina razgovora s kolegama ipak trebalo da bude povezana isključivo s poslom - na kraju krajeva, u firmi ste prvenstveno da biste radili, a intimni razgovori s kolegama skraćuju vreme koje provodite posvećeni poslu, tako da ti razgovori ne samo što vam s vremenom mogu ugroziti vezu već i pokazuju visok stepen neprofesionalnosti.

Intimne razgovore bi trebalo ostaviti za onu osobu s kojom ste intimni - ostalih vaša intima ne bi trebalo da se tiče.

Izvor: Krstarica