Bogota je prva stanica mnogim putnicima koji se upute u Kolumbiju. Osnovana je 1538. godine, kada je izvesni Gonzalo Himenez de Kuesada pomislio da je to zgodna lokacija da osnuje naseobinu za svoje prijatelje Špance. Grad je zapravo sagrađen "preko" Teusakila, mestašca koje je bilo naseljeno narodom koji je govorio čibka jezik. Prvo ime Bogote bilo je Santa Fe.

Grad je postepeno rastao i uskoro postao glavni grad Nove kraljevine Granade (Kraljevski sud osnovan je 1550. godine). Početkom 19. veka populacija je dostigla 30.000 stanovnika i njegova kulturna, akademska i umetnička ponuda pokazivala je da je reč o pravom velegradu. Imao je tri univerziteta, veliki broj samostana, ženskih manastira i škola, kao i veliku kolekcija slika, rukotvorina i skulptura.

Novo poglavlje razvoja grada počelo je 20. jula 1810, kada je pokrenut "pokret za nezavisnost"; harizmatični Simon Bolivar (još uvek veoma prisutan u mislima i srcima današnjih Latinoamerikanaca) izabran je za predsednika nove republike. Zemlja je očajnički pokušavala da se iščupa iz despotskih, pohlepnih i parazitskih zakona španskog suda. Godine 1819. grad menja ime u Bogota.

Od tada je grad razvio infrastrukturu i nametnuo se kao glavni urbani centar zemlje. Zanimljivo je da 20. vek ostaje period bez diktature. Međutim, Bogotu ipak prati loša reputacija zbog opštepoznate loše bezbednosti. Uglavnom je reč o narko-mafiji i organizovanom kriminalu, koji je preplavio grad 80-ih i ranih 90-ih godina. Situacija se znatno popravila 2000, kada je predsednik Kolumbije, Alvaro Uribe, primenio zakonske principe bivšeg njujorkškog gradonačelnika Rudolfa Đulijanija. Sada se policija može videti na svakom ćošku Bogote i grad mirnije diše, pogotovu za vreme čestih festivala, uličnih izložbi i bazara, koji uveseljavaju kako turiste tako i lokalno stanovništvo.

Bogota je locirana u geografskom centru Kolumbije i stoji na platou na 2.574 m nadmorske visine (to je čini trećim po redu najvišim gradom u Južnoj Americi, posle La Paza i Kita). Istorijski deo grada - La Kandelarija, turistima najzanimljivija oblast, leži između dva dela grada; severna Bogota je uglavnom rezidencijalni deo, dok je južni deo rezervisan za stanovništvo sa slabijim primanjima. Što više zalazite na jug, Bogota postaje grad koliba.

La Kandelarija pokriva oblast starog Santa Fea, gde su prvi stanovnici napravili svoje domove, iz čega se grad i razvio. To je pristojno očuvan istorijski deo grada. Malo južnija La Kandelarija postala je poslovni centar, koji podseća na Menhetn sa svojim soliterima, kancelarijama, bankama, radnjama i bioskopima. Uprkos arhitektonskim uticajima u 20. veku, LK je ostala "potopljena" u kolonijalni duh i stil. Neke od građevina su restaurirane i sijaju starim sjajem, a neke su, nažalost, još u derutnom stanju. Prve zgrade podignute su u 16. veku i danas je LK zapravo skupina starih oblasti: La Katedral, Egipto i La Konkordijal. Mesto je proglašeno za nacionalni spomenik 1964. Ulice starog Santa Fea pune su kuća u starom španskom stilu, s teškim vratima, velikim hodnicima, prostranim sobama, debelim zidovima i balkonima različitih stilova. Zgrade iz 19. i 20. veka popularno se zovu republikanske. La Kandelarija danas važi za boemski, kulturni i akademski kvart.

Sledeća atrakcija Bogote je Plaza de Bolivar. Sagrađen u istorijskom centru Bogote, ovaj trg organizovan je oko statue Simona Bolivara. Uradio ju je italijanski umetnik Pjetro Tenerani 1846. Malo šta je očuvano od originalnog kolonijalnog vremena, ali šetnja oko trga je ipak zanimljiva avantura. Dopušteno je ući u zgrade vlade, političke i druge, kao i u Opservatoriju.

Kero de Monserate je jedan od vrhova s koga možete razgledati praćakanje grada. Visok je 3.160 m, a na njemu se nalaze crkva i statua Senjor Kaido, ili Pali Hrist, iz 1650. godine, kojoj se pripisuju mnoga čudotvorna dela. Sadašnja crkva je montirana nakon što je zemljotres 1917. porušio staru. Predeo oko crkve je dosta komercijalizovan; kiosci s hranom i suvenirima posuti su duž glavnog puta. Svinjetina ili piletina svih boja i oblika, kao i neizbežna peciva, gotovo uvek prekrivena šećerom, jeste ono što se pruža posetiocima svetilišta. Ako ne zbog hrane i religije, preporučljivo je popeti se na vrh jer je pogled koji se pruža savršen. Za vedrih dana oko doseže do Los Nevados, vulkana u Centralnim Kordiljerima, 135 km na zapadu. Do Kero de Monserate stiže se žičarom ili peške.

Najbolje vreme za posetu Kolumbiji je između decembra i marta, kada je suva sezona, za razliku od perioda od aprila do oktobra.

Izvor: Krstarica