Zna kada mu je dosta


Američki mehaničar Elijas Hou nije ni pomišljao da će ga izum jedne od najsavršenijih mašina uplesti u žestoke bitke za dokazivanje prvenstva. Kada je započinjao, jednostavno je utuvio u glavu da mora da izmisli pomagalo za mnogobrojne krojače koji su do tada šili rukom, i to je uspeo zahvaljujući pukoj slučajnosti.

Naime, rešenje je našao u tkačkom stroju, čiji su čunjevi sa nitima neprekidno klizili tamo-amo praveći čvorove. Ono što je video Hou je u velikoj meri preneo u sopstveni izum - mašinu za šivenje, koja je danas nezamenljiva u tekstilnoj fabrici, ali i u domaćinstvu. Aprila 1845. godine model Elijasa Houa bio je spreman za upotrebu. Imao je fantastično svojstvo - u jednom minutu mogao je da izvede čak 300 uboda. Međutim, sve je bilo uzalud. Američki krojači nisu hteli ni da čuju za to čudovišno pomagalo. U uzaludnom traganju za pokroviteljstvom otišao je u Englesku, gde su ga bezobzirni kapitalisti izigrali otevši mu ideju. Na povratku je morao da založi svoju ideju, ovog puta za američki patent - brodsku kartu.

Kako se moglo očekivati, narednih godina šivaće mašine su se masovno pojavile na evropskom i američkom tržištu. Bivši direktor putujućeg pozorišta I. M. Singer i drugi lukavi poslovni ljudi nabavili su konstrukcione crteže mašine Elijasa Houa i bez pardona počeli da proizvode vrlo tražene singerice. Hou je jedva sakupio novac i otkupio patent, a onda krenuo u veliki pravni protivnapad.

Ubrzo se pokazala velika vrednost njegovog izuma. Svakog dana primao je i po 4.000 dolara na ime licenci! Samo 1863. godine u njegovu kasu slivala su se dva miliona dolara na dan a da nije morao ni prstom da mrdne. Četiri godine kasnije tvorac jednog od najkorišćenijih izuma u istoriji odbio je da produži svoj patent i na taj način se odrekao milionskog profita. Jednostavno je rekao da je dosta zaradio na svojoj mašini.