Pobeda nad stresom

Stres je neizbežan deo života svakog čoveka. To je izrazito složen proces integracije između jedne osobe i njenog života. Predstavlja način na koji mentalno, fizički i emocionalno reagujemo na različita stanja, promene i zahteve u životu. Stres je napetost koja može biti različitog intenziteta, od blago uzbuđujuće, poželjne i motivišuće - kada nam se dešavaju lepe stvari, do one koja preplavi osobu takvom jačinom da posledice mogu da budu nesagledive.

Ova pojava ima i svoje fiziološke korelate: znojenje dlanova, ubrzano disanje i lupanje srca, bolove u želucu i leđima, ukočenost vrata ili ramena, glavobolju. Stres je istovremeno i jednokratni događaj do čije pojave dolazi brzo, a naš organizam nije spreman da se privikne na njega u tako kratkom roku. Može se javiti posle neposredno izbegnute opasne situacije, poput saobraćajne nesreće ili sukoba s nekom osobom. Njegov uticaj može trajati nekoliko minuta i sati, a ponekad i nedeljama. Konstantan niz stresnih događaja ili neka dugotrajna situacija mogu dovesti do pojave hroničnog stresa. Posledice takvog stanja mogu se primetiti na mentalnom stanju u vidu promena u načinu razmišljanja, ponašanja ili raspoloženja.

Zbog toga se kod osoba koje su pod stresom primećuje laka iritacija i netolerancija, čak i zbog nebitnih, malih razloga. Odatle kreću i frustracije, gubljenje živaca i vikanje na druge osobe bez nekog naročitog razloga. Nisu retke ni sumnje u svoje mogućnosti, nervoza, iscrpljenost, nemogućnost koncentracije i usredsređenosti na postavljene zadatke. U svemu tome treba imati još na umu da postoje i profesije koje izazivaju stres: kontrolori letenja, piloti, menadžeri, lekari, novinari ili profesori na univerzitetima trebalo bi da budu posebno oprezni. Njihove profesije danas se s razlogom mogu označiti kao profesije visokog rizika kada je u pitanju stres.

leeeeeeeeele kako sam se prepoznala u ovome..idem da se lecim definitivno   

Pomazu samo vitamin B i cink...riba, zitarice, voce...

definitivno nisam pod stresom

Sto samo oni? Ni mi u srednjim skolama nismo bas postedjeni stresa 

Uzroci stresa su uvek individualni. Ista situacija za jednu osobu je podnošljiva, dok je za drugu potpuno poražavajući događaj koji je izbacuje iz životnog koloseka. Po intenzitetu i težini provokativnih situacija za najteži stres smatraju se smrt bliske osobe, teška i duga bolest, razvod i odlazak deteta s bračnim partnerom, gubitak stana ili posla, svađa i nezadovoljstvo na radnom mestu. Ipak, to su samo opšte kategorije.

U stvarnom životu sretali ste ljude koji su se brzo oporavili posle smrti drage osobe; nose je u srcu i nastavljaju sa svojim životom. Takođe, postoje osobe koje se nikada ne oporave i koje ostatak života provedu u tugovanju. Ima ljudi koji se ne razvode samo jedanput, već više puta, imaju decu, zasnivaju nove porodice - za njih razvod braka nije stresni faktor. Drugi ga teško prihvataju, odaju se alkoholizmu ili pokušaju samoubistvo. Šta će za pojedinca biti najteži događaj zavisi od mentalnog sklopa osobe i životnih okolnosti u kojima je rasla. Ako je neki tridesetogodišnjak živeo u porodici u kojoj su se roditelji dobro slagali, ako je prihvatio odlazak u obdanište i bio dobro primljen od vršnjaka, onda možemo očekivati da će takva osoba psihološki relativno dobro podneti gubitak ili smrt voljene osobe, razvod ili bolest, jer to nisu bila njegova stalna i povređujuća iskustva u procesu odrastanja.

U suprotnim slučajevima stresne situacije biće podnete veoma teško, jer će takvi događaji podsećati na nešto od čega su te osobe bežale u detinjstvu. Iako se većina stresnih situacija povezuje s detinjstvom, gde se u prvim mesecima i godinama dete susreće s odvajanjem od majke ili oba roditelja, s neočekivanim predmetima, strahom od mraka, ozledama, ili školskim uzrastom, kada dolazi period socijalizacije, učenja i nezadovoljstva vlastitim izgledom, stres je česta pojava i kod zrelih ljudi, kod osoba srednjih godina i u trećem dobu.

Pošto je stres izrazito individualan problem, postoji mnogo načina na koji se on može sprečiti i lečiti. Najpre nešto o prevenciji. Ono što sigurno možemo da uradimo povodom toga jeste da se upoznamo sa svojim slabim tačkama i da izbegavamo situacije koje nas gađaju u te slabe tačke. Treba pronaći i razlog koji dovodi do toga da nam se stomak "zgrči" od problema koji se pojavio pred nama. Ljudi obično znaju šta ih čini nervoznim, ali ne znaju zbog čega se te situacije ponavljaju. Dok god se ne otkrije uzrok, ljudi se ponašaju po istom šablonu. Ukoliko se ne izleči, stres može dovesti do drugih bolesti.

Od količine stresnih situacija s kojima se čovek suočava zavisi da li će dobiti visok krvni pritisak, dijabetes ili neko drugo oboljenje. Na primer, smatra se da su pluća "organ tuge", pa kada je neko tužan, depresivan ili je izgubio neku dragu osobu, najverovatnije je da će ta osoba oboleti od tuberkuloze ili nekih srodnih bolesti. Onaj ko ima jako srce dobiće čir, a ko ima jak stomak, imaće problema s visokim pritiskom. Sve ima svoj razlog i sve je neodvojivo povezano u našem organizmu, koji napada stres. Da bi lečenje bilo uspešno, neophodno je pre svega otkriti razloge koji su doveli do pojave stresa. Osoba koja odluči da se izleči mora se po svaku cenu vratiti u stanje u kojem se dobro oseća.

U tom smislu od velike pomoći mogu da budu razne vrste psihoterapija, u zavisnosti od problema koji treba rešiti. Ukoliko su problemi ozbiljnije prirode, ponekad je delotvorno uvesti i upotrebu lekova. Takođe, treba proveriti da li se radi samo o psihosomatskim oboljenjima, ili je prisutno i neko organsko oboljenje koje zahteva posebno lečenje. U zavisnosti od toga da li su koreni stresa samo u nekoj trenutnoj životnoj situaciji ili ta priča traje od detinjstva, od najranijih dana, preduzima se lečenje, koje može trajati nekoliko meseci, a u nekim slučajevima i po godinu ili više dana.