Naučna zbilja ili uobrazilja
Na Marsu ima-nema života
Dejvid Makaj iz NASA ponovo nudi meteorite s marsovskim bakterijama

Može li posle deset godina naučna uobrazilja da postane – zbilja? Početkom avgusta (šesti) pre jedne decenije naučnici iz Nacionalne svemirske i vazduhoplovne agencije (NASA) obznanili su da su u meteoritu s Marsa uočili ostatke najprostijih živih bića. I, naravno, ostali su usamljeni, izdržavši žestoku paljbu osporavalaca.
Nedavno su isti zagovornici, predvođeni upornim biohemičarem Dejvidom Makajom, prikazali uveličane slike kamena teškog, otprilike, dva kilograma, izrešetanog gromuljicama u obliku crva koje podsećaju na gomilice bakterija. Ukoliko ih posmatrate pod mikroskopom, ispada da su se ta stvorenjca zavukla u sitne pukotine.
Gde su bakterije, tu je život – ponovo se slavodobitno razglašava. Iako osporavan, to je, možda, najuzbudljiviji čas od spuštanja „Apola” na Mesec, sa izgledima – ukoliko se potkrepi – da se oglasi najvećim naučnim otkrićem stoleća!

Na izmaku života tih avgustovskih dana (umro u decembru 1996), uvek nadahnuti astrobiolog Karl Sagan (po obrazovanju fizičar) poručio je: „Ako se nalazi potvrde, to je tačka preokreta u ljudskoj istoriji.”

Da li je čovečanstvo, najzad, stiglo do te prekretnice?

Iako većina istraživača nije voljna da mu poveruje, čak ni rođeni brat Gordon koji ima radnu sobu na istom spratu, Dejvid Makaj ne odustaje. „Još nismo ubedili naučnu zajednicu, i to je pomalo razočaravajuće”, kaže on.

Bez valjanih podataka maltene niko ne želi da se pridruži istraživanju, uključujući geologa Martina Fiska koji na Univerzitetu Oregon proučava kako bakterije preživljavaju na morskom dnu, u surovim uslovima, kakvi verovatno postoje na drugim planetama.

Parče kosmičke stene, stručno nazvano ALH84001, iskopano je u večnom ledu Antarktika 1984. i pogrešno razvrstano, sve do 1993. kada su istraživači shvatili da potiče s „crvene planete”. I to je privuklo pažnju, jer se za nekoliko sličnih do tada znalo. Starost je procenjena na četiri i po milijarde godina, kada je na Zemljinom, sada jalovom susedu tekla voda, i te kako bitna za opstajanje živih organizama.

Ima li ostataka pradavnih mikroba ili zaostalih tragova u jamicama i malim naprslinama?

Dejvid Makaj, s nekolicinom saboraca, kratko odgovara – „da” i nabraja četiri ključna dokaza.

Prvi, hemijska ispitivanja pokazala su da meteorit sadrži raznolike organske molekule, znane kao policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), koji su mogli da nastanu biološkim postupkom. Ali, ima ih i u asteroidima, kometama i (ostalim) meteoritima, a ne samo u dotičnom kojeg je ledeni sloj prekrivao 13.000 godina.

Drugi, izdužene grudvice, pod elektronskim mikroskopom opažene kao bakterijski fosili s Marsa, odmah je odbacila većina znalaca. Naime, one su prilično manje od viđenih na Zemlji, čak 100 do 1.000 puta da bi bile živi organizmi, jer nema gde da se smeste svi proteini, DNK i ostali molekuli neophodni za najjednostavniji metabolizam. Dejvid Makaj je požurio da objasni da su to delići većih živuljki, ali uzalud.

Sledeća dva su nešto duže pretrajala, i oba su navodila da su minerali posuti po površini meteorita mikrobskog porekla. Prvi je karbonat, uobičajeni plod živih organizama na našoj planeti. Drugi je magnetit – pojedine bakterije ga veoma malo izlučuju u vidu kristala, čija se zrnca poravnaju i služe im kao majušni kompasi da razlikuju gore i dole, a na strane sveta.

Godinama su se Dejvid Makaj i suparnici prepirali da li je magnetit u meteoritu mogao da nastane u nebiološkim zbivanjima. I to se oteglo do 2001. kada su u laboratoriji naučnici iz NASA, uključujući brata Gordona, zgotovili gomilicu minerala sličnog nađenom u kamenu s Marsa. Čak su dočarali uslove u kojima se to dogodilo!

Ni tada se neumorni zagovornik marsovskog života nije predao: ovih dana je prikazao snimke drugog meteorita s rupicama kakve izdube zemaljske bakterije u vulkanskim stenama na dnu okeana.

I ponovo se naučno bratstvo nije suviše uzbudilo, jer je mineral iz skorijeg vremena kada je na „crvenoj planeti” zavladala negostoljubiva hladnoća za ma koji oblik života.

Prevarili ste se ako ste pomislili da je zapletu kraj: umešao se neizbežni Den Braun, čuven po „Da Vinčijevom kodu”, koji je 2001. napisao roman „Tačka obmane”, u kojem tvrdi da je naučnik iz NASA na Arktiku (dakle, na severu) pronašao meteorit, za koji se pretpostavilo da potiče od jedne vrste ljuskara iz kosmosa, što je podgrejalo nagađanja da nismo sami. Naposletku se ispostavilo da su džinovski ljuskari sa Zemlje.

--------------------------------------------------------------------------

Voda skoro tekla

NASA je prvi put obelodanila tragove tekuće vode na Marsu. Proučavanjem 240.000 snimaka koje je načinila letelica „Marsov geometar” u dva udubljenja, duboka 148 i prečnika dva metra, uočene su omanje jaruge iz 2005. koja nisu postojale 1999. Za naučnike je to „zadimljeni pištolj”, što znači da se voda, otprilike zapremine desetak bazena za plivanje, slila u nedavnoj prošlosti.

Jedan od istraživača je to nazvao „vodenim pištoljem” uporedivši nalaz sa omiljenom dečjom igračkom. Ništa drugo – ni vetar, ni tečni ugljen-dioksid – nije ostavilo tako jasan beleg.

Na „crvenoj planeti” postoje naslage leda na polovima i u malenim količina vodena para koja brzo iščili, a s velikom pouzdanošću je najavljeno podzemno more. Kako se pretpostavlja, vode na površini bilo je u izobilju u davnoj prošlosti. Danas ona brzo ispari ili se zaledi, zbog veoma retke atmosfere i niskih temperatura. Ako ima vode, ima i nasjprostijeg života – na primer, bakterija.

Početkom novembra NASA je, posle deset godina, izgubila vezu s letelicom.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika

 

 

Sjajno cova, sjajne slike. Inace jedan lik mnogo osporavan Erich von Danniken je tvrdio svojevremeno da je nasa civilizacija potekla sa Marsa odakle smo se doselili jer smo gore napravili sranje kakvo danas pravimo na Zemlji pa smo od raja napravili pustinju, kao sto to i danas evidentno cinimo. Znam da zvuci nevjerovatno ali za mene ima smisla.