Milivoj Jugin, živi svedok istorije astronautike, govori za Glas

Na Marsu do 2050.

- Istraživanje kosmosa je od suštinskog znacaja za buducnost planete
- Vasiona je puna energije; treba pronaci nacin da se ona iskoristi

Inženjer Milivoj Jugin je enciklopedija astronautike koja hoda. Od 1957, kada je SSSR lansirao prvi svemirski brod, nije prošao nijedan let u kosmos a da ga on nije ispratio. Jugin je svojevremeno prisustvovao lansiranjima kosmickih brodova širom sveta, a licno je upoznao najveca imena astronautike.

Interesovanje i ulaganja za istraživanje svemira su opali. Šta vi mislite o tome?
Ulaganja su ista kao i pre. Tacno je da je interesovanje opalo, a evo i zašto: isuviše smo se razmazili. Otišao covek na Mesec; vrlo važno, može i dalje. Receno je pre nego što je Mesec osvojen: takvog interesovanja za jedan svemirski let više nikad nece biti.

Kakva je medunarodna saradnja na polju astronautike?
Za vece poduhvate trebace vremena i sredstava. Nažalost, mi kao civilizacija nikad nismo bili u stanju da, kad je rec o istraživanju svemira, nademo zajednicki jezik i tu politika ima vrlo ozbiljan uticaj. Teško je spojiti jedne i druge za nešto što ce koristiti celoj planeti, a to je, recimo, let na Mars.
      

Kosmicki program SFRJ

Dok smo bili Jugoslavija, imali smo Savez astronautickih i raketnih organizacija Jugoslavije, kao i kosmicki program za ukljucenje Jugoslavije u medunarodni kosmicki program. Sve se dogadalo dve-tri godine pre raspada.
- Koji su bili konkretni rezultati programa?
Nula. Napravimo sve, stavimo na papir i onda dodu i kažu "nema para". Neposredan cilj bio je da se industrijska preduzeca koja su radila u oblastima bliskim tome nekako ukljuce u projekat i da se tako stvori neki, nazovimo ga, embrion iz kojeg bi kasnije, valjda, bilo nešto. Od svega toga nije bilo ništa, raspala se zemlja.
      
   
   

Kakvu prakticnu korist možemo imati od leta na Mars i drugih ekspedicija?
Evo o cemu je rec: na ovoj našoj dobroj staroj planeti Zemlji polako svega nestaje, a ljudi je sve više i više. Nije tacno da je samo covekov hir da leti na Mars. On, pre svega, traži nove izvore energije. Svi putevi ka njima vode u kosmos. Vasiona je puna energije, samo treba pronaci nacin da se ona iskoristi za potrebe ljudi. Kad bismo uspeli da sve ono što se utroši za ratove na Zemlji, napravili bismo mnogo. Recimo, ozbiljan korak je bila Medunarodna orbitalna stanica.

Koliko cemo cekati na izgradnju stanice sa ljudskom posadom na Mesecu? Znamo da je americki predsednik Buš izjavio da je to jedan od prioriteta nacije.
To što je Buš izjavio predstavlja izraz zvanicne politike SAD. Nažalost, i u toj politici imate želju da se dominira. Onaj ko ode tamo prvi i postavi stanicu na Mesecu, dobija jedan veliki plus u odnosu na sve ostale, pogotovo kada je rec o osmatranju Zemlje. Ne treba sumnjati u to da ce Amerikanci poci onim putem koji je Buš zacrtao, da tako kažemo.
U žiži interesovanja javnosti je u poslednje vreme bio americki spejs šatl.

Spejs šatl je u svoje vreme bio dobar. Medutim, sada je suviše skup. Mada, kad se to poredi sa uraganom koji je zadesio Ameriku, nesrecom koja košta 100 milijardi dolara, male pare su u pitanju. Celokupan program leta na Mesec koštao je 25 miliona dolara. Tacno 2010. godine prestaje korišcenje spejs šatla, sva tri preostala.

Šta NASA planira kao zamenu za šatl?
Oni pocinju gradnju novog kosmickog broda za ljudsku posadu koji ce biti korišcen i za Mesec, pri postavljanju prve ljudske postaje, i kasnije za Mars. Ovaj brod bi trebalo da bude gotov za tri do cetiri godine.

Sovjeti su svojevremeno radili na projektu "Buran", za koji je ocenjeno da je ispred spejs šatla.
Buran, nažalost, nije išao dalje zbog finansijskih razloga. Jednostavno, takav projekat nije bilo moguce finansirati u ono doba, pred raspad SSSR, a nije ni sad. Oni su se ranije, a sada još više, okrenuli istraživanju svemira pomocu automata.

Kada ce ljudi konacno doci do Marsa?
Predvidam da ce se to dogoditi do sredine ovog veka. Do 2050. trebalo bi da pozdravimo prve ljude na Marsu. Da li cu pogoditi ili ne, necu docekati da vidim, iako ništa ne bih više voleo nego da posmatram lansiranje prvih ljudi na Mars i da ih posle docekam kad se vrate.

Kako gledate na razvoj astronautike u nekim zemljama koje su nove u svemiru?
Mene najviše impresioniraju Kinezi. Sve su ucinili sopstvenim snagama. Malo su kopirali od Rusa, medutim, da bi nešto iskopirao, moraš biti na tom nivou. Oni imaju isti problem kao i Rusija - nedostatak novca. No, ne treba ocekivati nešto spektakularno; tako nešto se jedino može ocekivati ako Amerikanci i Rusi objedine svoje znanje, ali...

Bilo je najava da ce saradnja biti još intenzivnija...
Znate, kad bi se pitali samo ljudi koji rade na tome, naucnici, oni bi se jako brzo dogovorili, ali uvek prevagnu neki politicki razlozi koji blokiraju celu stvar.

Slažete li se sa onima koji tvrde da samo rat ubrzava razvoj tehnologije?
Da, 90 odsto. Potrebno je da ginu ljudi da bi se napravilo nešto novo. Nažalost.

Za kraj, može li ljudska rasa uopšte da preživi bez kolonizacije svemira?
Bez korišcenja energije iz kosmosa, šanse su jako slabe. Energija koju imamo ovde polako nestaje. To je broj jedan; broj dva bila bi kolonizacija drugih planeta i korišcenje njihovih resursa. Ali, treba prvo pojesti dorucak, a tek posle njega rucak.


Glas javnosti

Covek nikada nece shvatati da nema sta da trazi u svemiru.