Britanski "Sandej tajms":
NA KOSOVU NIJE BILO GENOCIDA

Na Kosovu nije pocinjen genocid nad Albancima, a neposteno je i
pogresno sto su zapadni lideri upotrebljavali taj terminm, u pokusaju
da moralno opravdaju vazdusne udare NATO na SRJ, ocenjuje danas
britanski "Sandej tajms".
"Genocida na Kosovu nikada nije bilo. Neposteno je i pogresno sto
su
zapadni lideri, u pocetku, usvojili taj termin... ", pise britanski
list.
"Sandej tajms" prenosi nalaze privatne americke analiticarske
grupe "Stratfor" koja je, posle proucavanja izvestaja ekipa americkog
Federalnog istraznog biroa (FBI) i drugih ekspertskih timova, koji su
na Kosovu ucestvovali u ekshumaciji tela, procenila da bi konacan broj
ubijenih u pokrajini mogao biti izrazen stotinama, a ne hiljadama.
Dnevnik citira spanskog strucnjaka za sudsku medicinu Emilia Peresa
Puhola (Perez Pujol) koji je, po povratku sa terena, rekao da je na
Kosovu ubijeno oko 2.500 civila.
Puhol je, u intervjuu za madridski "Pais", rekao da njegov tim na
Kosovu nije nasao "niti jednu masovnu grobnicu", ocenjujuci da je
prica
o njima "semanticka pirueta ratne propagandne masinerije".
Spanski patolozi su do sredine septembra iskopali 97 tela na jednom
groblju i na njima nisu uocili "znakove masakriranja ili torture".
Uzrok smrti u vecini slucajeva bili su srapneli ili meci iz vatrenog
oruzja, precizirao je Puhol.
Dnevnik dodaje da se na sefa britanske diplomatije Robina Kuka vrsi
veliki pritisak da odgovori na optuzbe da su ministri inostranih
poslova clanica NATO, tokom vazdusnih napada na Jugoslaviju, "pogresno
obavestavali javnost o broju ubijenih civila na Kosovu kako bi
opravdali bombardovanje".
Komitet britanskog parlamenta za Balkan zatrazice ove nedelje od
Forin ofisa da odgovori na izvestaje medija da je broj
zrtava "etnickog
ciscenja" srpskih snaga bezbednosti na Kosovu mnogo manji nego sto je
objavljeno tokom bombardovanja Jugoslavije, navodi list.
U jeku vazdusne kampanje, zvanicnici NATO su govorili i o 100.000
ubijenih, a sadasnji britanski ministar odbrane Dzof Hun (Geoff Hoon)
koji je tada bio zvanicnik Forin ofisa, kasnije je smanjio taj broj na
oko 10.000.
Predsednik Komiteta za Balkan britanskog parlamenta Alis Mahon
izjavila je u subotu da je ubijanje civila na Kosovu bilo tragicno,
ali
da nije opravdavalo vojnu akciju koju je NATO preduzeo protiv
Jugoslavije.
"Kada uzmete u obzir da je vise od 1.500 civila stradalo u NATO
bombardovanju, morate da se pitate da li je intervencija bila
opravdana", rekla je Alis Mahon.
Strucnjaci za sudsku medicinu UN poceli su ovog vikenda, na pragu
zime, da sumiraju dosadasnji ucinak svojih istrazivanja na otkrivanju
masovnih grobnica na Kosovu, navodi britanski dnevnik Ocekuje se da ce
oni u izvestaju, koji ce podneti u novembru, proceniti broj do sada
neiskopanih zrtava na vise od 2.000. U izvestaju UN ce pisati da su
mnogi pogubljeni, ali da je odredjeni broj poginuo u borbama, a
poginulih je bilo i od "saveznickog bombardovanja", dodaje list.
"Sandej tajms" pise i da izvestaci sa Kosova nikada nisu sumnjali
da
ce konacni broj poginulih biti "znacajno nizi od necuvenih tvrdnji
NATO", ali da je pitanje na koje se jos ne moze odgovoriti - za koliko.
"Nalazi Haskog tribunala da nema tela u rudniku Trepca i cinjenica
da je na jos jednoj zloglasnoj lokaciji masovne grobnice u LJubenicu,
kod Peci, o kojoj je izvestavano da sadrzi 350 tela, pronadjeno samo
pet, sada se predstavljaju kao dokaz da je broj albanskih civila koje
su ubili Srbi mnogo manji nego sto je NATO prvobitno tvrdio".
"Sandej tajms" naglassava i da je "jaz izmedju preterivanja zapadne
propagandne masine i stvarnosti na Kosovu bio dubok tokom vazdusne
kampanje, dovodeci do objavljivanja obmanjujucih i potpuno neistinitih
prica", i da je proizvod toga bila "tendencija tvrdnji da se na Kosovu
sprovodi sistematska kampanja genocida".
Londonski nedeljnik kao primere navodi da je Stejt department 19.
aprila saopstio da je nestalo do 500.000 Albanaca i da se strahuje da
su oni zrtve srpskog genocida i izjavu americkog sekretara za odbranu
Vilijama Koena od 16. maja da je nestalo do 100.000 albanskih
muskaraca
i da bi oni mogli biti ubijeni.
"Sandej tajms", medjutim, istice da broj ubijenih civila, ukoliko
se
zaista dokaze da je znatno manji, "ne brise krivicu srpskog
rukovodstva
i njegovih vojnih snaga za pokusaj da uniste Kosovo".
"Krajnji zakljucak mora biti da je i jedno ubistvo - previse. Ono
sto je bitno nisu brojke, vec ono sto je ucinjeno, a to je ubijanje
civila. NATO je pogresio sto je preterivao, kao sto je cinio. Broj
ubijenih nikada nece dostici onaj preuvelicani. Ali to sto je ubijeno
manje kosovskih Albanaca, nego sto se prvobitno mislilo, nikako ne
moze
znaciti da mi ne treba da sprovedemo uobicajeni krivicni postupak u
zadovoljavanju pravde", zakljucuje "Sandej tajms".

Preuzeto od agencije "Beta"

London, 31. oktobra

naravno da nije, to je prozivod medijskog rata Vokera i ostale dusmanske gamadi koje sponzorie siptarski mafijaski lobi

Nije bas tako jednostavno. Bilo je individualnih dela. I jasno je da su mnoge stvari isfabrikovali da bi dobili sta su hteli.
Ali ko je nama kriv kad mi nismo mogli da glumimo ludilo...

sta to znaci "da glumimo ludilo"

a pa nemojmo da se vredjamo

Mogli smo i mi da dramimo kako nas muce, kako nas proteruju. Pa ljudi tamo smo manjina, a Slobi je bilo bitnije da odrzi vlast nego da brine o njima!

После текста у “USA Today” Наташи Кандић се мржња према Србима обила о главу
Амерички новинар лажно извештавао о "геноциду" на Косову и Метохији
Тврдњом да поседује документ ВЈ о наводном етничком чишћењу на Косову и Метохији, Наташа Кандић и новинар Џек Кели обманули америчку јавност


 Наташа Кандић, мање позната као председник Фонда за хуманитарно право, а више као особа која себе представља као “борца за људска права”, чији је ангажман досад у неколико наврата у земљи озбиљно доведен у питање, доспела је због изношења грубих неистина на црну листу и у Америци. Новинска прича наслова – “УН: Доказ повезује Србе са ратним злочинима”, објављена у једном од водећих америчких листова «USA Today”, која говори о наводном етничком чишћењу који је на Космету планирала и извршила Војска Југославије, а за који је извор била Наташа Кандић, испоставила се као гнусна лаж.

Новинар Џек Кели, који ју је објавио 14. јула 1999. године, изгубио је посао, тренутно је под истрагом и готово сигурно по досадашњем току истраге биће максимално кажњен. Националов поуздани извор из листа “USA Today”, који је желео да остане анониман јер је истрага у току, истиче да би Наташа Кандић да је држављанин Америке такође, тренутно седела на "оптуженичкој клупи".

Овом ексклузивном причом, потврђују се и не само наводи неколико српских генерала који су тврдили да Кандић износи грубе неистине када је 1999. године, али и више пута касније, гласно у јавности тврдила да поседује документ у коме су исписане наредбе, где и када ВЈ треба да изврши етничко чишћење на Косову и Метохији. Прича која је довела и до пословног али и животног краха новинара “USA Today”, Џека Келија говори о “етничком чишћењу села Кусце”, код Гњилана у Косовском Поморављу. Лист “Вашингтон пост” који се такође бави овом причом пише; “наводи су засновани на причи из Београда са активистом за људска права Наташом Кандић”..., којој пак, Кели у тада објављеном тексту који је био и на насловној страни новине, није поменуо име. Име Наташе Кандић као извора који тврди да има у поседу извештај Југословенске армије, Кели наводи по први пут пред истрагом.

- Новина “USA Today” је спровела интерну истрагу коју је водио Марк Мемот. Истражитељ је разговарао са Наташом Кандић. Она је признала Мемоту да никада није имала у поседу ону свеску са доказима, и да никада није ни видела доказе за геноцид који је починила Војска Југославије, потанко упознат са детаљима истраге и додаје; - Такође, за време истраге Кандић је прво рекла Мемоту да никада није упознала новинара Келија. Чак је једном приликом Келију и једном од главних људи у листу Галагеру рекла да се не сећа сусрета са Келијем, али уз извињење и образложење да је имала много разговора за новинарима. Касније, ипак је признала да се срела са Келијем барем једном - додаје наш извор и истиче да “тврдње да ништа не зна о Келију “падају у воду” јер је током истраге као доказ коришћен и телефонски листинг Келијевог телефона”:

- Из листинга се види да је Кели неколико пута звао канцеларију Наташе Кандић - прецизира наш извор из “ USA Today”. За разлику од изјаве дате Американцима у оквиру озбиљне истраге, Наташа Кандић са којом је Национал ступио у контакт пре два дана, на питање да ли поседује документ ВЈ са наредбом за етничко чишћење одговорила је као из рукава: - Како да не. То је заправо дневник једног официра... - одговорила је пре два дана Кандић и замолила да је после наших изнетих навода позовемо током сутрашњег дана. Договор да се изнова чујемо Кандић међутим, није испоштовала. Током јучерашњег дана узалудно смо покушали у некоколико наврата да ступимо у контакт са њом. Иако јој је мобилни телефон био укључен, она се није јављала.

У “USA Today” верују да су заправо њихов новинар и Наташа Кандић у договору “пустили” лажну причу, а као доказ за то наводе детаље из истраге: - Документа, заправо, нема, а то су, готово је сигурно, знали обоје у тренутку када је текст прављен. Кели је у више наврата током истраге мењао причу о томе ко је био присутан приликом интервјуа. По једној од верзија поред њега и Кандић, били су присутни преводиоци и два истражитеља УН. После је на питање истражитеља ко је био преводилац, и захтев да наведе име бар једног, Кели навео име Данијеле Јаћамовић, која је наводно у Београду. Истражитељ Мемот је покушао преко амбасаде УСА у Београду да ступи у контакт са преводиоцем, али му је одговорено да таква особа не постоји - наводи извор из “USA Today” и додаје:

- Међутим, догодило се да Мемота позове, наводно, тај преводилац Јаћамовић, и каже му да је радила за Кандић и да зове из Београда. Чак до у танчине потврди и Келијеву причу. Међутим, истрагом и бележењем бројева телефона утврђено је да особа која је звала, није из Србије, него је Рускиња, и да је позив био из Тексаса. После ових сазнања Кели признаје да се ради о лажи и да је у питању Рускиња из Тексаса. Тада је и добио отказ - прецизира наш извор. На питање упућено нашем саговорнику из “USA Today” шта мисли који је био интерес Наташе Кандић у целој причи, он каже: - Шокантно је да то неко ради свом народу, па ма шта мислио о њему. Такође, она је борац за људска права и поставља се питање њеног кредибилитета да се таквим послом уопште бави. Поставља се велико питање њене одговорности - прецизира наш извор из “USA Today”.

Ова новинска прича писана је у врло тешким тренуцима за Војску Југославије, народ у Србији и на Косову и Метохији. Било је то непосредно по потписивању Кумановског споразума и у време повлачења Војске и прогона Срба са Косметских простора. Била је то, не само још једна у низу прича о наводним геноцодима које су извршили Срби, него и умало прилика за новинара Џека Келија, да добије најпрестижнију новинарску награду Пулицер. Шта је са овом причом желела да постигне Наташа Кандић, обзиром да се не јавља на телефон - не знамо. Можемо само да претпоставимо... Ипак, готово је невероватно да је и даље спремна за две приче; једну, када даје изјаву истражитељу - да не поседује документ о етничком чишћењу, да га никада није ни видела, и ону другу када је нико не позива на одговорност осим оне коју би за јавну реч требало да има пред собом самом и читаоцима, а када каже да га поседује. Иначе, није згорег поменути да је село Кусце одувек било чисто српско село, значи и пре рата на Космету. Отуда је потпуно јасно да није ни могло бити извршено етничко чишћење. Такође, цео тај крај и током рата био је прилично миран и једини су сукоби били са УЧК пред крај рата приликом њиховог повлачења из подујевског краја, када су их планине водиле ка Поморављу... Ипак, у недостатку Кандићкиног објашњења, може се наслутити да за причу Кусце није изабрано случајно. Управо је идеално, јер у њему живе само Срби. Доказ је то, по творцима приче, да је етничко чишћење већ извршено.

Српски патолог о Рачку
Монтирани извештаји
Ранта и Вокер су лагали о броју жртава


Проф. др Славиша Добричанин, шеф тима југословенских патолога који је обавио обдукцију погинулих у Рачку 1999.године, изјавио је да не зна који су мотиви навели финску форензичарку др Хелену Ранту да са петогодишњим закашњењем открије истину о том догађају. Др Добричанин је подсетио да се Рантин ранији исказ да је у Рачку „почињен злочин против човечности” разликује од извештаја три тима патолога - југословенског, белоруског и финског.

Према његовим речима, налази све три екипе имају усаглашен закључак- да су „све жртве убијене највероватније у борби и да на њима нема трагова егзекуције”. Насупрот томе, на конференцији за новинаре 17. марта 1999.године, на којој је главну реч имао шеф тадашње верификационе комисије ОЕБС-а на Косову Вилијем Вокер, Ранта је, уз напомену да износи лично мишљење, догађај описала као „масакр албанских цивила”. „Ранта и Вокер су лагали о броју жртава, врстама повреда, лагали су о припадности и националности убијених, лагали су о мотивима борби”, тврди др Добричанин.

Он додаје да Ранта и Вокер никад нису поменули 45, него 40 жртава, „а оних пет за које су екипе патолога установиле да су необрезани мушкарци, што би такође потврдило да нису убијени само Албанци, Ранта није спомињала ни пред трибуналом у Хагу”. Др Добричанин закључује да су они „објавили монтиране извештаје, који су били непосредни повод бомбардовању СРЈ 1999. године”.

Коментаришући Рантино закаснело признање да су се у Рачку водиле жестоке борбе албанских терориста и српских снага безбедности, др Добричанин претпоставља да је њој „вероватно у то време обећано унапређење”. Лист додаје да су откривање истине неки медији „повезали са уценама о ликвидацији Ранте које су, према истраживањима листова, као Дамоклов мач висиле над њеном главом пет година”.