Na Internetu široka i raznolika ponuda garderobe sa znakom stisnute pesnice
Rasprodaja: Otpor
Dok smo onomad šetali, viđali smo otporaške bedževe, majice i dukseve, jer su ih otporaši za džabe delili po gradskim ulicama. Sada više nije džabe, ali ima i noviteta: tu su šolje, podloge za miševe, jakne, torbe, kape, ali i portikle, kao i bokserice. Cene sitnica, ali ne za Srbe, nego za ostatak sveta

Početkom veka aktivisti Otpora su se borili da skinu sa vlasti Slobodana Miloševića. Sada bi, za promenu, malo da oblače, pa su kolekciju garderobe, sa nezaobilaznom čvrsto stisnutom pesnicom, rešili da prodaju na nekoliko svetskih sajtova, među kojima je najpoznatiji www. cafepress. com/otpor. A u ponudi se nađe ponešto za svakog. Dok smo onomad šetali Beogradom, viđali smo otporaške bedževe, majice i dukseve, jer su ih otporaši za džabe delili po gradskim ulicama. Sada više nije džabe, ali ima i noviteta - tu su i šoljice, podloge za miševe, jakne, torbe, kape, ali i benkice i portikle za bebe, a znak Otpora našao je svoje mesto i na muškim boksericama. Cene, reklo bi se, prava sitnica, ali ne i za Srbe, nego za ostatak sveta. Majice i jakne od 15 do 25 dolara, portiklice šest, a gaće - 13 dolara.

- Ma, ne zarađujemo mi ništa od toga, jer to nisu one kineske majice, nego kvalitet. Sve se pravi u Americi, a cena taman pokrije troškove proizvodnje i distribucije. A cilj nam i nije bio da zaradimo nego da se Otpor ne zaboravi. Na ovu ideju došli smo najviše zahvaljujući mnogim prijateljima iz inostranstva. Čini mi se da su oni, više nego naši ljudi, bili svesni šta je sve naš pokret učinio. I svi su tražili neki suvenir - bedž, majicu, duks... A delili smo dok je bilo, a kad su zalihe nestale, hteli smo da stvorimo neprofitabilni sajt i stvari sa našim logom ponudimo ljudima širom sveta. Jer, činjenica je da u Kanadi, Australiji, Americi, pa i Africi Srbiju mnogi identifikuju sa Otporom - kaže Aleksandar Marić, nekadašnji koordinator gradskog odbora Otpora Novog Sada. Kada su odlučivali koje će proizvode pustiti u prodaju, birali su uglavnom po zakonu ponude i tražnje.

- Gledajući fotografije iz 2000, jedna francuska novinarka videla je portiklicu, na koju su roditelji šetači zakačili otporaški bedž, i odmah nas pitala gde mogu da se nađu takve. Onda smo joj objašnjavali da su to roditelji sami iskreirali i rešili smo da napravimo benkice, portiklice... - objašnjava Marić.

Po istom zakonu, u ponudi su se našle i komotne muške gaće. Naime, tada je, iz čistog zezanja, interno štampana manja serija, za uži krug aktivista, i ubrzo su se pokazale kao tražen artikal. Iako su prvobitno imali ideju da prave i žensku varijantu, predomislili su se iz straha da ih pogrešno ne protumače - ili na tanga gaćicama nije bilo mesta za toliku pesnicu. Dame će, iz tog razloga, zasad morati da se zadovolje muškim boksericama, a ako baš bude zahteva, napraviće i za njih.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Klarić - Žak