Na buvljaku na Novom Beogradu, u delu „rezervisanom za starudiju” može da se kupi, što bi se narodski reklo, sve - od igle do lokomotive. Bačena roba koja više gazdi „ne služi” našla je mesto na improvizovanim tezgama i dobila svoju cenu. Koliku? Cenjkajte se, videćete!

Na „tezgama” svega i svačega. Ako vam se učini da vam nešto ne treba, razmislite, možda će vam ipak zatrebati. Ako želite da kupite i nečiju uspomenu, možete. Za 20 dinara. Na vrhu gomile razglednica, lepim pisanim slovima izdvaja se ona poslata iz Grčke, na kojoj piše „Pozdrav. Nedostaješ mi”. Potpisan Petar, a razglednica iz hiljadu devetsto sedamdeset i neke adresirana na Svetlanu.
- Koliko košta ova uspomena? - pita vaš reporter.
- Zavisi, koliko ponudite. Kreću se od 20 dinara, a ima i onih koji skupljaju, pa dođu ovde da kupe i stare sve fotografije koje imamo - kaže Ljubica.
Idemo dalje... Novčanica bivše Jugoslavije vrednosti 5.000 dinara može da se kupi po ceni od 100 dinara. Ako se cenjkate i za 50. Ima tu još svačega. Od tranzistora, telefona, garderobe, cipela „probaj možda ti i odgovara”, goblena davno izvezenih, pokidanih igračaka, meda, zeka, klupka konca i vunice, tastatura za kompjuter, lampi, starih ploča, kaseta, nakita, izvozanih plavih rolera, šrafcigera, novčanica, knjiga, „kozmetike”, pribora za jelo...
- Najviše kupuju garderobu. Prodajemo šta nađemo, po 20, 50, 100 dinara. Ima i sukanja, bluza, džempera. Dolaze i nama nešto da prodaju. Ono što njima ne treba. Evo, danas sam zaradila samo za mleko i hleb. Šta da radim, moram da prehranim decu - kaže Snežana i pokazuje na dečicu koja se između „tezgi” igraju sa psom Žućom.
Pored nje, sedeći na gomili garderobe, čovek srednjih godina koji nije želeo da kaže ime, ali „hoće da priča”, kaže da na buvljak dolaze i oni kojima treba stari deo za „neku elektroniku”.
- Ovde se ljudi cenjkaju. Kupuju robu po upola nižoj ceni nego u prodavnicama. Nekada damo i džabe. Desi se i da prodamo zlato za male pare, a ne znamo da je zlato. Kupe oni koji znaju - priznaje sredovečni prodavac.

Prodaja godišnje opada za 20 odsto
Sa druge strane ulice, razdvojeni tramvajskim šinama, većina onih sa kojima smo pričali u Otvorenom Tržnom centru, slažu se da je promet nekada bio daleko veći. Kao razlog tome navode slabiju kupovnu moć naroda, buvljak u Pančevu, i brojne velike tržne centre u kojima može da se plati karticom. „Kada u tržnim centrima snize cene, mi se prilagođavamo tome, pa snižavamo i mi. Svake godine promet opada i do 20 odsto”, kažu prodavci na tezgama. Nebojša, student generacije na Poljoprivrednom fakultetu, kaže da je svake godine sve teže i teže. „Promet je sve manji. Ljudi se bore za egistenciju. Što više ulažemo, manja je zarada”, kaže Nebojša.


Izvor: 24sata