Zvonko Bogdan večeras u Centru "Sava" nastupa sa dvadesetočlanim orkestrom
Muzički kralj vojvođanske ravnice
Uz sjajne muzičare koje će predvoditi najbolji cimbalista Panonije Mirčeta Ardeljani iz Rumunije, Zvonko Bogdan će prošetati kroz veliki autorski repertoar, toliko poznat da se smatra izvornim

Kad pomislite na starogradski zvuk i tamburaše, prva asocijacija je Zvonko Bogdan, jedinstvena ličnost na domaćoj muzičkoj sceni. "Najlepši glas vojvođanske ravnice" nastupiće pred Beograđanima večeras u 20.30 časova u Centru "Sava", na koncertu pod nazivom "Ej, salaši", sa dvadesetočlanim orkestrom. Uz sjajne muzičare, koje će predvoditi najbolji cimbalista Panonije Mirčeta Ardeljani iz Rumunije, Zvonko Bogdan će prošetati kroz veliki autorski repertoar, toliko poznat da se smatra izvornim. Dovoljno je spomenuti numere "Ne vredi plakati", "Govori se da me varaš", "Već odavno spremam svog mrkova" do onih novijih "Prošle su mnoge godine" i "Ko te ima, taj te nema", a publika će moći da čuje i najlepše mađarske i rumunske romanse.

U kafani našao svoj svet
- Kad sam otišao u Beograd da studiram Pozorišnu akademiju, nisam imao od čega da živim i tada sam počeo da pevam po kafanama. Tu sam našao sebe i svoj svet - rekao je jednom Zvonko Bogdan, opisujući svoje početke.

Možda nije dovoljno poznato da je mnoge numere Zvonko Bogdan komponovao na osnovu istinitih događaja, a jedna od takvih pesama je i "Ej, salaši, na severu Bačke". - Ovu numeru sam napisao 1971, posle smrti oca, kada sam shvatio da, pevajući po kafanama, ne mogu dugo da opstanem - rekao je svojevremeno čuveni pevač o svom prvom velikom hitu.

Staromodno, a moderno
Sakupljajući pesme po Mađarskoj, Slavoniji i Vojvodini, kralj Panonije je pokušavao da pronađe njihove autore kako bi svaku od njih interpretirao na pravi način. Iako danas živimo u drugom vremenu, mnoge od tih starih pesama, koje imaju neke druge, za nas "staromodne" teme, rado su slušane.

Zvonko Bogdan, koji rado u slobodno vreme sluša klasiku, sedamdesetih godina je često nastupao u beogradskom hotelu "Union", za koji je govorio da je "moj mali teatar". Slušali su ga mnogobrojni putnici koji su prolazili kroz prestonicu, ali gotovo krišom i političari, operski umetnici, glumci. A najbolji glas Panonije se trudio da uvek bude drugačiji, pre svega zato da bi istražio veliku riznicu svog talenta.

NIJE MU SE KOMPONOVALO

U karijeri Zvonka Bogdana bilo je perioda kada nije želeo da snima, a to je svojevremeno objašnjavao rečima: - Piraterija je devedesetih toliko uzela maha da mi je bila mučna pomisao na to da komponujem i snimam. A desetak godina postojala je i kriza u tamburaškoj muzici, skoro da nije bilo mladih instrumentalista. Na sreću, ponovo su se pojavili talentovani ljudi koji su počeli sviraju tamburu, nacionalni ravničarski instrument i pronalaze zanimljive teme u izvornoj narodnoj muzici.


Izvor: Glas Javnosti