Muzej ličnih računara u Beogradu :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Muzej ličnih računara u Beogradu
Sačuvani od zaborava
Časopis „Pi-si pres” do sada prikupio više desetina izložaka koje će pokloniti Muzeju nauke i tehnologije

Zaljubljenici u kompjutere, a pogotovo malo stariji koji su ih koristili pre sadašnjih „pentijuma” i najnovijih dvostrukih procesora, nedavno su videli zanimljivu postavku u Beogradu. Muzej ličnih računara (pi-sija) ustanovili su novinari časopisa „Pi-si pres” da obeleže razvoj savremenih digitalnih komunikacija u proteklih trideset i više godina.

Iako je danas gotovo nezamislivo da vaša mašina ima procesor slabiji od dva, čak i tri gigaherca, nekada je najjači bio hiljadu puta slabiji od današnjih, a, što je najbitnije, završavao je posao! Memorija je dostizala tri ili četiri kilobajta!

– Poduhvat je pokrenut krajem prošle godine na stranicama našeg časopisa, a čitaoci su pozvani da se uključe i, ukoliko imaju nešto od računarskih starina, da se odazovu i pošalju ih. Do sada je prikupljeno više desetina izložaka koje ćemo pokloniti Muzeju nauke i tehnologije u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti – kaže Bojana Bojanić, rukovodilac marketinga u „Pi-si presu” i tvorac ove zamisli.

Prvu postavku zainteresovani su videli u okviru manifestacije „Noć muzeja”, početkom juna u galeriji „Progres”. Posle velike posete, izložba je krajem juna preseljena u galeriju „Ozon”.

Od mnogobrojnih eksponata bilo je teško izabrati najzanimljiviji jer je svaki, na svoj način, obeležio određeno vreme. Posebno se izdvaja, ipak, TI 59 koji je proizvela američka kompanija „Teksas instruments” 1977. godine. To je bio kalkulator koji je mogao da se programira. Imao je za to vreme veliku memoriju od, čak, jednog kilobajta u kojoj se skladištio veliki broj podataka. Programi su upisivani na magnetnoj kartici. Kasnije je napravljen video interfejs koji je znatno olakšao rad.

Uz kalkulator ste dobijali i modul od oko pet kilobajta s gotovim programima. On je mogao da reši sistem od osam jednačina sa istim brojem nepoznatih, da pretvara (invertuje) matrice, računa nula funkcije, sračunava određene integrale... Međutim, osamdesetih godina potisnule su ga japanske kompanije „Šarp” i „Kasio”, koje su u kalkulatore počele da ubacuju „bejzik” kao viši programski jezik.

Krajem sedamdesetih Englez Klajv Sinkler hteo je da napravi prvi kućni računar, proizvevši, najpre, ZX 80 i ZX 81, a zatim i „spektrum” koji je bio omiljen i tražen više od decenije. Bio je to kompjuter u boji jevtiniji od sto funti, s membranskom tastaturom koja je pritiskom na jedan taster izvršavala celu komanda. Prvi su imali su radnu memoriju od 16 megabajta i procesor koji je radio na 3,5 megaherca.

Docnije počastvovan zvanjem plemića, Klajv Sinkler je 23. aprila 1982. godine u hotelu „Čerčil” u engleskoj prestonici prikazao prvi model s 48 megabajta memorije. Podatke je zapisivao na traku, ali je ona često pucala i stvarala dodatni posao, pa je iz tog razloga kasnije zamenjena disketom.

Mnogi se sećaju čuvenog „komodora 64” koji je, osim što je bio najprodavaniji u svetu (više od 16 miliona primeraka), dugo ostao veoma omiljen i kod nas. Programe i igrice učitavao je sa kasetofona, bolje i brže od „spektruma”. Uprkos tome, korisnici su provodili ispred ekrana čitav sat da bi snimili bilo kakvu igricu.

Predstavljen je 1982. godine, a koristio je procesor 6510 na 985 kiloherca. Krasile su ga veoma dobre grafičke mogućnosti, s rezolucijom 320 puta 200 tačaka (pikseli) i 16 boja još toliko na ivicama. Zvuk je bio trokanalni. Nije bio skup ni za ono vreme, pa su ga mnogi kupovali.

I da više ne nabrajamo, povedite svoje mališane da vide ovaj vremeplov uživo.

Aleksandar Todorović

Izvor: Politika