Ulični perači auto-stakala i po minusu hvataju "žrtve" na semaforima, dnevna zarada bude i hiljadu dinara

Slatkorečivi i navalentni ulični perači auto-stakala koriste svaku priliku da ispred semafora u centru grada nađu "žrtvu" i iz džepa "maznu" neki dinar. Minus deset ili plus četrdeset stepeni za njih ne predstavlja veliki problem. Tako ih i ovih dana po ciči zimi ima, čini se, više nego ikad na ulicama. Posebno u Bulevaru kralja Aleksandra, gde je i najveći promet.
   

Brisanje šoferšajbne "košta" u proseku 10 dinara

Slobodan Marinković, jedan od najpoznatijih beogradskih "glancera", kaže da ovaj posao radi iz ljubavi i u toku jednog dana zaradi i do hiljadu dinara.
- Posao "na brisače" radim već petnaest godina. Zimi je naporno, ali kada dođe leto, prijatelju, to je prava "banja". Radim svaki dan sa kolegom Etemom Beganajem kod hotela "Metropol". Tu nam je "baza". Kada pada kiša, tada odmaram. Vozaču prilazim sa pričom: "Kume, ako se nađe neka sića, 100, 200 evra, da ti operem stakla na limuzinu." I najnervozniji šofer se tada nasmeje i časti neki dinar - priča Marinković.

Beograđani u proseku ostavljaju deset dinara za pranje, kaže Marinković, a najvelikodušnije su devojke.
- Najviše novca do sada dobio sam od jednog Slovenca, koji se "otvorio" sa deset evra, ali i tu je upalila "žvaka", koja je "Janeza" ostavila bez teksta. Prišao sam do automobila. Nasmejao se i rekao mu: "Ajde sad kume, obogati me."
   
      

Uvek zadovoljan

Branko Vidanović iz Beograda svakodnevno na parkingu kod Trga Nikole Pašića briše "šoferke". Za jedanaest godina oprao je nekoliko stotina hiljada automobila i ovaj posao radi sa lakoćom.
- Od 1993. godine, kada sam došao sa ratišta, počeo sam da radim na parkingu. Nije mi teško. Trudim se da uvek budem maksimalno ljubazan kako bi mušterija bila zadovoljna. Novac daje ko koliko ima, u proseku od deset do dvadeset dinara. Do sada sam najviše od jednog šofera dobio 50 dinara. Brišem stakla na kolima i navodim ih da bolje uparkiraju svoje automobile. Neki su ljubazni, neki me psuju. Uvek sam ljubazan i ko koliko da, ja sam uvek zadovoljan - kaže Vidanović.
      
      
      
   

Ulični perači kažu da leti posebno "uživaju".
- Tada se takmičimo ko će da vidi lepše gaćice žena u automobilima. Ko "snimi" da ih nema, a takvih je, verovali ili ne na pretek, dobija piće. Same se montiraju, izazivaju, ali ja to poštujem. Prijatelju, ulepšaju mi dan i daju mi krila za dalji rad - kaže Marinković.

Prema njegovim rečima, najzanimljiviji detalj na radnom mestu desio mu se kada je jednoj tridesetogodišnjoj devojci obrisao sve prozore na automobilu i prišao kod vrata da joj naplati, ali...


- Bilo je preko četrdeset stepeni. Pružio sam ruku da mi da neki dinar, a ona je mini suknju podizala od nogu ka stomaku, gore dole. Sve joj se videlo između nogu. Bez donjeg veša. A ja, ostao bez teksta. Ni tamo ni vamo. Koje pare, živ se ne pomeram. U jednom momentu ona reče: "Nemam da platim." Rekao sam joj: "Sve sam video. Ništa ne treba da platiš." Eh, da leto traje celu godinu, gde bi nam bio kraj.

(D. B. S.)