Muž iz groba, mobilnim, zove ženu :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Samo desetak dana posle sahrane Milanku je usred noći probudio mobilni telefon a sa duge strane začuo se glas njenog pokojnog supruga
Prava drama dešava se ovih dana Veri Radaković (72) iz sela Stojnik podno Kosmaja koju, ako je verovati njenim rečima, od početka godine skoro svake noći telefonom zove suprug koji je preminuo krajem decembra.

Vera je ispričala da je njen muž Živko umro 26. decembra posle duže bolesti a ona ga je kako dolikuje ispratila na onaj svet i ožalila. Ipak, samo desetak dana posle sahrane Milanku je usred noći probudio mobilni telefon a sa duge strane začuo se glas njenog pokojnog supruga.

"Nikada neću zaboraviti tu noć kada mi je mobilni zazvonio a inače ni noću ga ne gasim jer fiksni telefon u kući nemam. Prvo sam mislila da je neko pogrešio broj jer nema ko da me zove tako kasno a onda kada sam već htela da prekinem vezu začula sam glas mog Živka kako tiho govori: "Veraaaaa". Vrisnula sam i tako snažno bacila mobilni da se raspao pri udaru o pod", priseća se Vera trenutaka jeze i užasa.

Prema njenim rečima da sve bude još jezovitije, sa mužem je sahranila i njegov mobilnikoji mu je na dan sahrane stavila u džep odela. Pokušavala je da proveri i broj sa kojeg je poziv stigao i umalo se nije onesvestila kada je saznala da je u pitanju broj upravo njenog Živka.

"Rođaci me ubeđuju da je neko možda otvorio grob i ukrao telefon pa me sada maltretira i tera da poludim, znam da se svašta na ovom svetu dešava ali ono što me najviše uznemirava jeste činjenica da je glas koji sam čula glas mog Živka koji sam slušala svaki dan skoro 40 godina i tu ne mogu da pogrešim. U poslednje vreme pozivi su se ponovili, ili ćuti ili samo izgovori moje ime. Ne znam više šta da radim, počela sam da isključujem telefon ali kada ga ujutro uključim vidim propušten poziv sa Živkovog broja. Tražiću da se grob otvori, kažu da se to stručno zove eshumacija, pa ako sudija to dozvoli da vidim da li je telefon u sanduku ili nije i da konačno se uverim da li me to moj muž sa onog sveta zove ili se neki dušman na takav način igra sa mnom", kaže Vera.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Umesto komentara, evo jedna pesmica Smile

:

Ljubilo se dvoje stari',
Obadvoje s naoèari,
Pelen-baka, Cemer-deka,
Ljubili se tek po veka.
Kad je prošlo pola veka
Razbole se Cemer-deka,
Groznica ga trese jaka,
Dvori njega Pelen-baka.
Zalaže ga slašcu svakom:
Komovicom starom, jakom,
Kiselicom slanom, mlekom,
I kržakom i tubakom.
Al besedi Cemer-deka:
Pelen-bako, nema leka
Pod glavu mi još što met'i,
Ja ti necu preboleti;

Vec cu li me, Pelen-bako,
cuj, ako me voliš jako:
Kad me stara zakopate,
Svi se s groba kuci vrate,
Kad onemi ponoc tija,
Kad se daca izopija,
Iz groba cu k tebi doci,
Ti ceš sa mnom u grob poæi.

Sad se mnogo suza lilo,
Vec je dugo vreme bilo,
Zatim starac stade zevat,
Pelen-baka sta zapevat,
U ruku mu svecu stisnu,
Starac umre, baka vrisnu.

Kupala ga baka sama
Cistom vodom i suzama,
Obuce ga, namesti ga,
Celiva ga, izgrli ga,
Pa se digli crni svati,
Da se deka u grob prati,
u grob, u grob, više koga
Bila grana suhog gloga.
Kad je deku zemlja skrila,
Pratnja ga je ostavila.
Al' ostade Pelen-baka
Suzna,jadna i nejaka,
Pa na deku mislec svoga
Iznjinjala granu gloga,
Poštapa se, ode kuæi
Spominjuæi, uzdišucèi

Mili bože, evo noci,
Šta ce baka u samoci,
Vec sakupi šure, prije,
Svojtu, kume i komšije,
Obicaje naših stari'
Nece stara da pokvari.
Grdna žalost caše suši,
A sve starcu s pokoj duši.
Vecna pamet - zemlja laka -
Šapucuæi pije baka.
Dobri gosti tešili je
Ko obièno gde se pije,
Kad veæ nisu mogli više,
Svi se kuæi izgubiše.

Osta baka, puna, sita,
Utešena i napita,
Te pomocu glogov-štapa
I na krevet vec natrapa,
Gde ce leci da se pati,
Ah, pa onda i - zaspati.

Kad je bilo gluho doba,
Zatrese se cela soba,
A kroz prozor vihor dunu,
Te nacini pravu bunu,
To bi žižak ugasilo -
Ali žiška nije bilo;
I peto bi u snu stao,
Od straha se promeškao,
Da ga juce nisu gosti
Porucali baš do kosti.

A u sobi kod direka
Stvori s' onaj cemer-deka,
Ko ozebo dršce ceo -
Na njemu je pokrov beo.

"Dušo moja, Pelen-bako,
Ah ne rci tako jako,
Slušaj dobro, nije šala,
Znaš li šta si obecala?
Mi mrtvaci reè držimo,
Obecanja beležimo.
Zato hajde, grob te èeka."

Kad je reko ovomalo,
Oko mu je zasijalo,
Pred baku je bio stao,
Pa se malo nakašljao.
kašalj mu je takav bio
Da je baku probudio,
Jer kroz uho mozak dere
Ko poslednji glas testere.
Prekrsti se Pelen-baka
Pa se lati glogovnjaka,
A povika iz svih grudi:
"Vampir, ljudi! Vampir, ljudi!"
Pa dohvati uz tu huku
Svoga starca po kauku,
Te pobeže cemer-deka,
Al u glogu ima leka.
Glogovina starca smiri,
Nit' se više povampiri.