da ces ostariti, to ti ne gine da ces izgubiti kontakt sa mnogim ortacima i to stoji na zalost ali zivot je takav. Sam vrsi neku selekciju hteo ti to ili ne..Zrelost cini svoje, okolnosti, radno mesto, veze i mesto boravka..sve se to vremenom menja..a najcesce sam cin odrastanja..ne mislim sad ono ti si klinac pa porasces..i ja za sebe sa punih 27 godina ne mogu reci da sam odrasla..jednostavno ne osecam se tako..ali shvatam da sam se promenila..i da mi se promenilo i drustvo i navike i bukvalno sve...nesto pod sticajem odredjenih okolnosti,a vecinom zato sto sam shvatila da su neka od tih prijateljstava bila zasnovana na nekim decijim, tinejdzerskim ili trenutnim interesovanjima te su se nekako izgubila u svim tim promenama o kojima sam malopre pisala.Ostalo je tu par prijateljstava koja su zaista vredela svih ovih godina..par ljudi koji su se izkristalisali u svim tim periodima mog zivota i oni su i dan danas tu...Neke vidjam jednom godisnje, neke cesce, ali znam da je to ono pravo...sve ostalo je proslo..Ostali su tu, dodju, odu...Vidimo se, sednemo popijemo ponekad kafu, pricamo o skoli, faksu, kolegama i koleginicama i odemo svako na svoju stranu...Bas kao da nikada nismo ni bili nesto blizi...Sve je to sastavni deo zivota...valjda

Izem ti poruku....

Vidi ga sad.. pa samo sam dala realan odgovor na samu postavku teme..ako sam nesto pogresno rekla, sorry...moja verzija ne mora biti istinita u svakom slucaju...cast izuzetcima

E pa ne svidja mi se odgovor i ja cu ga zanemaiti....

Salim se, hvala ti, potrudicu se da ostvarim ono sto sam zamislio!

ma nema na cemu e..i samo jos nesto..prava prijateljstva traju..i trajace bez obzira na sve ono sto sam napisala..veruj mi...ovo se odnosi na neka prijateljstva koja sam i dan danas ocuvala..recimo moja drugarica iz osnovne skole...dan danas umemo provesti dane i dane u prici, zezanju, od jutra do mraka..odvajamo se tek pred spavanje i opet prvu jutarnju kafu pijemo zajedno..kad se nadjemo kuci obe u isto vreme jer su nas radne obaveze razdvojile...sa najboljom drugaricom iz srednje skole takodje...ali cini mi se kako sam odrastala da su ta neka ranija prijateljstva daleko jaci uticaj ostavila na mene i bila mnogo jaca od nekih tj od mnogih koje sam kasnije sklapala...zato cuvaj da sto imas..i trajace    

Ali ja ne pijem kafu...

 

E, to je odgovor kojii mogu da prihatim!
 

lepa tema... 
ostala sam u kontaktu sa onima iz osnovne i srednje koji ogovaraju na moje pozive i zele susrete, ako mi se neko ne javlja ili odbija da se okupimo i odemo na kafu- dignem ruke i ne pomislim na njih
svoju najbolju drugaricu znam iz prvog razreda o.s, za nju


neces, veruj mi... problem nastaje kad oni zaborave tebe.

sad me rastuzi i podseti na neke stvari

E pa jebi ga, izvini, ali tu sam se i ja pogrešno izrazio, ja za sebe znam da neću postati takav, meni je frka za njih....

nema problema