Мустафа Голубић :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Мустафа Голубић (1889—1941) је генерал НКВД и координатор оперативних акција Коминтерне.

Рођен је 24. октобра 1889. године, у сиромашној породици, у Стоцу, у Херцеговини. Школовао се у Стоцу, Београду и Тулузу.

У раном детињству прелази да живи у Србију где га је затекао Први балкански рат. Као добровољац српске војске одлази на ратиште и излази са чином наредника српске војске. Престолонаследник Александар Карађорђевић га је одликовао орденом "Обилића" за храброст.

За време Првог светског рата, 1915. године, из Русије у Србију је превео око 1000 добровољаца. Учествао у свим борбама, заједно са српском војском прелази Албанију и учествује у пробијању Солунског фронта.

Црна рука

У Солуну се спријатељио са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом и на Солунском процесу припадницима организације "Уједињење или смрт", био је сведок у корист Аписа.

Известан број "црнорукаца" постају, већ 1. децембра 1918. године Аписом, заклети непријељи Краљевине СХС. Најзначајни међу нима је Мустафа Голубић (он се јавно заклео да ће осветити убиство Аписа, Вуловића, Малобабића), затим, ту су Божин Симић, пуковник Велимир Вемић, пуковник Владимир Туцовић и други. Голубић и Симић су олучили да служе интересима СССР-а.

После рата долази у Београд, јер је још раније избачен из војне службе као симпатизер Аписа.

НКВД

Разочаран после Првог светског рата, одлази на студије у Швајцарску. Ту се повезао са Коминтерновском организацијом и почео је да ради за њу. Одлази на школовање за официра НКВД у Москву. Ту добија и совјетско држављанство. Током тридесетих година у војној тајној служби СССР-а је био члан секције IV управе ГПУ за ликвидације политичких личности. Поред обавештајног рада, Москва се активно бавила контраобавештајним али и специјалним акцијама, односно и субверзивном делатношћу, која је често подразумевала атентате.

Атентати

По тврдњама Стевана Дедијера, Мустафа Голубић је био јако активан, ако не и главни агент НКВД-а у САД током тридесетих година. Голубић је био један од организатора убиства Лава Троцког у Мексику.

За време рада Коминтерне, као човек НКВД служио је за обједињавање комунистичке организације које су потпадале под Коминтерну.

У Москви је упознао будућег вођу југословенских комуниста Јосипа Броза Тита и имао је задатак да води рачуна о њему. По распуштању Југословенске КПЈ, Мустафа Голубић је учествовао у координацији југословенских комуниста који су се борили у Шпанском грађанском рату као интербригадисти.

Црвени камерни оркестар

Једна од тајних организација Москве са специјалном наменом носила је име "Црвени камерни оркестар". Званично ова организација је припадала техничком апарату Коминтерне. Њене темеље у Београду поставио је Мустафа Голубић, који је, иначе, био кординатор совјетских тајних служби у Краљевини Југославији.

Мустафа је био члан централе Комунистичке партије СССР-а, задужен у Бечу за одељење Краљевине Југославије, а затим руководилац Балканске комунистичке федерације.

У Краљевину Југославију се појавио први пут после дужег времена 1932. године, а у престоници тек почетком четрдесетих. Тада је имао педесет година и статус вечитог студента.

У Београдској испостави "Црвеног камерног оркестра", под командом Голубића, радила је Љубица Ђорђевић Поповић, радио телеграфиста под шифром "Бауер". Која је имала две младе сараднице Даворјанку Пауновић и Веру Милетић. Ту је био и Павле Поповић Црни, Дида Демајо, Стеван Христић, Драгутин Гутић и др. Миша Суботић.

У другом обавештајном пункту "Црвеног камерног оркестра" у Београду, чланови су били Павле Бастајић, Чедомир Поповић, Незир Хаџинизовић, Чиле Ковачевић, Чеда Крушевац, Радивоје Увелић - Бата, Мате Видаковић и Бора Продановић.

Војни пуч

Голубић је преко Божина Симића био у дослуху са генералом Душаном Симовићем. Симић је посетио генерала 26. марта (дан пред сам пуч) и обавестио га је о расположењу Совјета да са Југославијом закључе споразум. Одмах после војног пуча 27. марта, Голубић и Божин Симић, заједно, из Београда, авионом су отпутовали за Москву како би присустовали потписивању Споразума о пријатељству Југославије и СССР-а. (Овај безвредан акт је потписан у зору 6. априла 1941. године.)

Голубић се вратио у Београд одмах пошто су га Немци заузели, када се њихова управа тек постављала.

Борба за власт у КПЈ-у

Коминтерна је послала депешу Јосипу Брозу, 1941. године, којом га Коминтерна обавештава да је одлуком исте, разрешен функције Генералног секретара КП Југославије и да ту одлуку треба треба неизоставно и одмах спровести. Међутим, Владимир Поповић секретар Комунистичке партије Хрватске је ту депешу пред самим Титом поцепао и притом су донели одлуку да о томе ником не говоре. Јосип Броз је захваљујући њему остао секретар Комунистичке партије Југославије. Пошто одлука Коминтерне није извршена, Коминтерна је у Београд упутила Мустафу Голубића са налогом да лично смени Тита.

Смрт

Почетком јуна 1941. године, неко је потказао Мустафу немачком Гестапу. Гестапо је одмах провалио у стан где се сместио Мустафа Голубић. Том приликом је убијена ћерка власника стана под сумњом да је шпијун НКВД. Ухапшен је 7. јуна и одведен у Бањички логор.

У шаторском крилу је, 11. јуна 1941. године, донесен у Пионирски парк, стављен у столицу и стрељан. На том месту је и сахрањен.

Војници Црвене армије, пронашли су његов гроб, октобра 1944. године. Откопан је, аутопсију је извршио др. Војислав Стојановић и том приликом је утврђено да су му скоро све кости биле поломљене. Његови посмртни остаци су потом пренети у Москву, где су сахрњени с највишим војним почастима.

Извор: Википедија