Muški prigovori

Kako vreme prolazi, sve je primetnija činjenica da uspešni savremeni muškarci žele da provode mnogo više vremena sa svojom porodicom i samim sobom. Iako možda izgleda da je rad od 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno, dobar za firmu, on je zapravo loš čak i za najbolje menadžere jer im nedostaju porodična toplina, kao i vreme da se posvete svom životu. Dakle, bilo bi dobro napraviti neku vrstu kompromisa - pronaći posao koji dopušta da se ostvare sve profesionalne ambicije, ali istovremeno ostavlja dovoljno vremena za aktivnosti izvan posla.

Stvar postaje još ozbiljnija ako se uzme u obzir činjenica da ima i onih muškaraca koji bi žrtvovali i svoje zarade za ovakav slobodniji način života. Nekada se radna nedelja od 60 sati smatrala uslovom za uspeh u poslu, ali danas to više nije dovoljno. Termini poput slobodnog vikenda i godišnjeg odmora gotovo su postali "misaone imenice". Zato i nije čudno što se sve veći broj uspešnih poslovnih muškaraca danas pita da li je žrtva koju su prineli na oltar uspešne karijere bila vredna onoga što su postigli. A koliko vredi ono što su pri tom izgubili? Ipak, ne gubi se nada da je čak i posao direktora neke velike firme moguće ustrojiti tako da se poveća produktivnost (i firme i zaposlenih) a da se istovremeno omogući više slobodnog vremena.

Naravno, ovakva zamisao podrazumevala bi da firme imaju više sluha za nove potrebe zaposlenih muškaraca, što bi opet učinilo tu firmu konkurentnijom u privlačenju sposobnih i mladih ljudi, jer što su poslovni ljudi mlađi, veća je verovatnoća da im je još uvek stalo do posla kojim su odlučili da se bave. U krajnjoj liniji, bez obzira na korporacijske uslove, vreme je da se prihvati činjenica da nisu samo žene te koje žele da obavljaju svoj posao bez žrtvovanja privatnog života. Isto to žele i današnji očevi, koji zbog karijere često nisu u prilici da osete radosti roditeljstva i najčešće ostaju uskraćeni za veliki deo pozitivnih emocija i preko potrebne iskrene dečje topline i ljubavi.

mladi muskarci imaju zelje, vremena, i motiva i za rad i za dokazivanje, oni koji jos uvek nemaju svoju porodicu (mislim na zenu i decu) znaci oni od 25-30 godina, ali obicno nemaju dovoljno iskustva u poslovima kojima se bave da bi postigli vrhunac karijere u tim godinama.tek kasnije (dokazano je da su najbolje, najzrelije stvaralacke godine posle cetrdesete) oni poslovno sazrevaju dovoljno da dostignu svoj maksimum.malo je onih koji do osnivanja porodice uspeju da izgrade zavidnu karijeru i da imaju dovoljno vremena za svoje najmilije.bez obzira koliko truda i rada se ulozi ipak je potrebno vreme za dostizanje nekih ciljeva, a sto staris vremena imas sve manje.znaci odricanje radi posla je neminovno ako covek zeli da napravi veliku stvar u zivotu samo po mom misljenju nije vredno onoga sto se izgubi...

"Termini poput slobodnog vikenda i godišnjeg odmora gotovo su postali "misaone imenice." - Kako je ovo surova istina  koja mi je veoma poznata 

Pored napisanog, dodala bih da se ta, nazovi problematika, lagano uvukla i u zenski svet. Zista je potreban ogroman napor da se sve izbalansira uz razumevanje partnera. Medjutim, balans ne moze da se postigne sa organizmom, jer se kad tad upali crvena lampica.

u jednoj beogradskoj firmi zaposleni kazu novopridoslom radniku:
e, bas lepo od tebe sto si dobio posao ovde
danas ces dobiti i pidzamu a sutra najdalje i razvod braka


pitam se sta je to vredno toliko da se zrtvuje porodica zbog toga?
ili zdravlje....
umreti od gladi sigurno necemo, posla uvek ima za onog ko hoce da radi, ali cemu juriti neke nenormalne zarade a sa druge strane gubiti najvrednije i najdragocenije stvari u zivotu?
naravno da novac obezbedjuje komfor i udobnost.
nekima i neki unutrasnji mir i sigurnost.
nekima on i ne znaci bas mnogo, mada takvih ljudi je sve manje...

sta, na kraju, znaci taj novac, kad nemas vremena da ga potrosis?
to postaje samo prazna gomila papira. bar ja tako mislim.

daj meni onda taj papir, ja cu da ga potrosim onda , naravno da bi se ti osecala bolje 

Neko bi radio da obezbedi svojoj deci sutra taj komfor, zivota bez mucenje, za razliku od njega.

naravno da se slazem sa tim
ali da li je to realno izvodljivo kod nas u danasnje vreme?
koliko treba da traje radni dan da bi uspeo da ih stambeno obezbedis, a to je samo osnovni uslov za zivot.... gde je sve ostalo...
mislim da je mnogo bitnije da od njih napravis ljude, sposobne da se sami probijaju kroz zivot i bore za sebe.
a to ces tesko ako spavas na poslu i nema te tu kad si im potreban.
a i kad si tu, nisi bas sposoban za mnogo sta....

pa ti sad izvagaj sta je bolje 

iva potpuno se slazem sa tobom.obezbedjivanje dece od njih stvara parazite, nespobne za samostalan zivot , zavisne od roditelja.jos jedan razlog zasto se ne treba posvecivati poslu do kraja i do poslednjeg atoma snage.

porodica bi trebalo svakom coveku da je na prvom mestu a posao sluzi da toj istoj porodici obezbedi egzistenciju, zato koristimo ga u svrhu kojoj je namenjan a ne za upotpunjavanje vremena koje treba da se iskoristi malo drugacije, pa zasto ne i mastovitije