Povremeno izgleda kao da su standardi danas postavljeni nemoguće visoko. Kad slušate o nekim uspešnim ženama ili o uspešnom bilo kome, i šta su sve postigli pa i dalje postižu, nije teško sebi izgledati kao gubitnik. A dešava se da vas i okolina navodi na ideju da niste dovoljno dobre, i to strahovito oneraspoloži.

Uvek je moguće biti bolji. Koliko god dobri bili, koliko god uspešni, sposobni, umešni, uvek je moguće biti još bolji. Ako ste vrhunska kuvarica (moguće i da vam je to karijera), uvek može još bolje. Šta god da radite na poslu, mogle biste to i bolje. Mogle biste da budete bolja majka, bolja supruga, bolja ćerka, bolja prijateljica, bolja sestra, bolja... Sve to stoji. Ali to ne znači da već sada niste dobre - a svakako ne znači da niste dovoljno dobre, kao što nam naši strahovi i prečesto govore.

U nekim stvarima je moguće reći da neko nije dovoljno dobar - recimo, možda niste dovoljno dobre u košarci da biste njom mogle profesionalno da se bavite (da li uopšte želite da budete profesionalna košarkašica?). Ali, za neke stvari merila nema, ne u tom smislu. Jasno je da će žena koja u potpunosti zanemaruje svoju decu (ili ih i dodatno zlostavlja) biti smatrana lošom majkom, ali ovde ne govorimo o tome. Govorimo o svim onim divnim ženama koje se zaista trude, daju sve od sebe, kako znaju i umeju pokušavaju da postignu sve što treba postići, i opet imaju utisak da nisu dovoljno dobre.

Jeste dovoljno dobre. Tačno je da biste mogle i bolje - svako bi mogao da bude bolji nego što jeste. Međutim, i ovakve kakve ste sada, ako se trudite koliko možete, definitivno ste i više nego dovoljno dobre (ako u nečemu baš niste dobre, možda se radi o tome da to nije za vas - recimo, nema svako sposobnost da bude dobar trgovac, delom se to može naučiti, ali se delom radi i o talentu koji postoji ili ne postoji, i tada ne bi bilo loše razmotriti ideju da se bavite nečim drugim, što bi vam više odgovaralo). Dobre ste, i možete samo da budete još bolje - uz trud, to ćete vremenom i postati.



Izvor: Krstarica

kada samo pomislim kako je moja majka podigla mene i sestru (razlika izmedju nas  je nepuna godina ,tata bas nije gubio vreme ) naravno da cu reci sebi kako sam nesposobna i lenja . u to vreme se gradila kuca i zena je morala svaki dan  da kuva rucak majstorima ,ide u prodavnicu po pivcuge ,nahrani  i previje nas dve ,izdrzi muza koji je nervozan i samo galami ,kada sve to pomislim i premerim -ja ne da nisam dobra ,nego  .....

takodje ... 

 Nravano da mozhe i bolje, ali ne mislim da nisam dobra. To shto nisam izgradila svoju karijeru kao mnoge zhene u 21.veku..to je duga pricha.
Nisam zavidna, naprotiv divim se uspeshnim zhenama koje imaju i porodicu.

Svaka zhena je u nechemu uspeshna...i svaka od nas mozhe bolje, a ono shto nije mogla,ne mozhe se popraviti.
E, sad da patetishemo shto nismo...i gde smo pogreshile...to ne vodi nichemu.

ne volim to "ni u čemu nisam dobra" .... svako je u nečemu dobar, u nečemu manje dobar, u nečemu loš 

I šta je za koga "biti dobar u nečemu"? Biti kao neko drugi, uvak gledati za stepenik više od svojih sposobnosti i spremnosti da daš sebe, ono kakvom te drugi vide...? 

Tačno, uvek može bolje.... ali ako si zadovoljan svojim vaspitanjem dece, ne moraš težiti da budeš kao tvoja majka; ako si zadovoljna svojim obavaljanjem posla, čemu težnja da se još više dokažeš drugima...?
Ako pak nisi zadovoljna, uvek ima načina da ispraviš to....

Šta znam, umerenost, poznavanje svojih mogućnosti, tačno spoznavanje granica, nemati želju da se porediš sa drugima i slično... mislim da vode do toga da budeš zadovoljna sobom a samim tim i da ne razbijaš glavu time kako nisi dobra... Dobri smo svi, u ovome ili onome, manje ili više....

Ufff... ovo je moj problem...nikada mi nista sto uradim nije dovoljno, uvek hocu vise..kratkotrajno budem zadovoljna kad nesto postignem ali onda mi se opet javi crvic...da,da ali u onoj sferi nisi uradila dovoljno....

Ne znam... danasnji standardi su za zene malo visoki. Hocemo sve, i zelimo sve a tesko je to postici i uklopiti...