Kako da detetu postavite disciplinske granice: 10 praktičnih saveta
Bolje je uradi, nego nemoj

Postavljanje granica u pogledu discipline deci je važno isto koliko i njeno sprovođenje. Ukoliko na pravi način detetu saopštimo šta očekujemo, ono će to lakše ispuniti jer, generalno, deca vole da nam udovolje. Nije lako postaviti ograničenja. Mnogo pričamo, obuzmu nas emocije ili se ne izrazimo jasno i autoritativno. Kako bi naš mališan nešto uradio (prestani da ga udaraš, pokupi igračke, idi u krevet) mogli bi da pomognu sledeći saveti.

Budite određeni

Koliko puta ste uhvatili sebe ili druge roditelje kako deci daju neodređena uputstva, na primer: Lepo se ponašaj, budi dobar ili nemoj da praviš haos. Ovakve opšte rečenice za različite ljude imaju drugačije značenje. Deca će nas mnogo bolje razumeti ako su naši zahtevi konkretni. Šapući dok smo u pozorištu, sad nahrani kucu, drži me za ruku dok prelazimo ulicu,...

Dajte mu da bira

U određenim situacijama detetu možete dati slobodu izbora, čak i u ispunjavanju vaših zahteva. Kada može da bira, dete oseća da ima više snage i kontrole, što će smanjiti otpor. Primeri su: Sada je vreme za kupanje. Da li želiš da se istuširaš ili da ti napunim kadu? Treba da se obučeš. Hoćeš ti da izabereš šta ćeš da obučeš ili da to uradim ja? Da li bi više voleo da vežbaš klavir ujutru i poslepodne po deset minuta, ili 20 minuta odjednom? S obzirom na to da je lakše i brže detetu reći šta da uradi bez mogućnosti izbora, često pravimo greške. Ali to može da se promeni.

Naređenja

U stvarima koje su zaista važne, u kojima će zbog neposlušnosti dete snositi posledice, morate biti čvrsti i dosledni. Čvrsto postavljeni zahtevi govore detetu da mora da vas posluša. Na primer: Odmah idi u svoju sobu; Marko, prestani; Igračke se ne bacaju... Vaš glas mora da bude odsečan, a izraz lica neka bude ozbiljan. Kada postavljate labave zahteve, dete misli da može da ih ne ispuni. Na primer: Zašto sada ne skloniš svoje igračke? Hajde da sada uradimo domaći zadatak. Sada dođi kući, je l' važi? Zaista bih volela da očistiš iza sebe... Meki zahtevi su u redu kada očekujete od deteta da se ponaša na određeni način, ali to ne zahtevate. U svakom slučaju, sve za šta mislite da mora da se ispuni, bolje da sprovodite dok su deca mala.

Budite pozitivni

Deca bolje reaguju na "uradi" nego na "nemoj" zahteve. Kada mu kažete:"Stani", ono će znati da je to što radi neprihvatljivo, ali mu ne objašnjava kako očekujete da se ponaša. Generalno govoreći, bolje je reći šta da radi (Tiho pričaj), nego šta da ne radi (Ne viči). Strogi roditelji izdaju češće "ne" naređenja, a oni kojima je važan autoritet, naređenja koja počinju sa "uradi".

Ne budite lični

Kada mu kažete:"Hoću da sada odeš u krevet", začinjete borbu moći između deteta i sebe. Bolja strategija je da zahtev ne bude ličan. Na primer:" Sada je osam sati, vreme je za krevet" i pokažite prstom na sat. Na taj način sve negativne stvari koje dete oseti biće usmerene ka satu. A kada mu budete rekli:"Pravilo je da se lopta ne igra po sobi", umesto "Ne volim kada igraš loptu u sobi", njemu se neće svideti pravilo, ali vi ćete u njegovim očima ostati isti.

Objasnite mu "granice"

Kada ljudi shvate zašto neko pravilo postoji (na primer da ih neko drugi ne bi povredio) lakše će ga ispuniti. Kada je vašem detetu jasno zašto pravilo postoji, ono će izgraditi lični model ponašanja. Nemojte mu davati duga objašnjenja koja on ne razume, budite jasni i koncizni. Na primer: Nemoj da grizeš ljude, to ih boli; Kada otimaš svoje igračke od druge dece, ona su tužna zato što još žele da se igraju...

Ponudite mu alternativu

Kada pokušavate da utičete na dete da promeni svoje ponašanje, ponudite mu prihvatljivu alternativu. Tako ćete zvučati manje negativno, a dete će se osetiti manje ugroženo. Možete da kažete:"Znam da ti se sviđa moj karmin, ali on nije za igranje. Evo ti bojice i papir." Drugi primer je:"Ne možeš da dobiješ čokoladu pre večere, ali ćeš posle nje dobiti omiljeni sladoled." Kada mu nudite alternativu, učite ga da je u redu što ima određene potrebe i stavove, a da nije prihvatljiv samo način na koji to izražava.

Budite apsolutno dosledni

Jedno od ključnih pravila u postavljanju ograničenja je da pravilo nikada nije fleksibilno. Promenljivost (jedne večeri vreme za spavanje je u osam, a sledeće večeri u osam i trideset) rađa otpor kojem je nemoguće stati na put. Važna porodična pravila i običaji bi trebalo da se sprovode čak i kada ste umorni ili nemate vremena.

Negodujte samo zbog ponašanja

Bez obzira na to koliku grešku su napravili, deci moramo dati do znanja da smo protiv takvog ponašanja, a ne protiv njih i da ih zbog greške ne odbacujemo. Umesto da kažete:"Ti si loš dečak", recite:"Ne grizi".

Kontrolišite emocije

Ispitivanja pokazuju da roditelji, kada su mnogo ljuti, češće kažnjavaju i verbalno muče svoju decu. Povremeno moramo da se smirimo, duboko udahnemo i izbrojimo do deset. Disciplina znači da naučite dete kako da se ponaša, a ako ste esktremno uzbuđeni to nećete moći da postignete. Zato umesto da mu kažete:"Šta je s tobom?", sačekajte nekoliko minuta i taktično ga pitajte:"Šta se ovde dogodilo?"

Deci su potrebne granice. Što smo uspešniji u njihovom postavljanju, bolji će biti odziv deteta. Rezultat će biti prijatna kućna atmosfera za sve ukućane.
Priredila I. Stojanov