Muromači period

Muromači period je period istorije Japana (1336-1573). Poznat je i pod imenom Ašikaga period. Taj period je započeo uspostavom šogunata 1336. od strane prvog Muromači šoguna Takauji Ašikage . Period završava 1573, kad je Nobunaga proterao zadnjeg šoguna Jošiaki Ašikagu iz prestolnice Kjoto. Godine od 1336 do 1392 zovu se i Period Severnog i Južnog dvora. Kasnije godine od 1467 -1573 zovu se i Period Zaraćenih Država.Tokom tog kasnijeg perioda centralna vlast je gotovo prestala postojati, a građanski ratovi su trajali po svim delovima Japana.

Tokom ovog perioda Portugalci dolaze u Japan, a sa njima i Jezuiti, koji do 1582 preobraćuju 150.000 Japanaca u katoličanstvo.

Sadržaj
1 Ašikaga šogunat
2 Period Zaraćenih Država
3 Ekonomski efekti rata
4 Zapadni uticaj
5 Jezuiti u Japanu
6 Ekonomski i kulturni razvoj
7 Šintoizam
8 Vidi još


Ašikaga šogunat

Period vlasti šoguna Ašikaga naziva se Muromači period po delu Kjotoa, gde je treći šogun uspostavio sedište. Kamakura period (1185-1333) očitovao se po usklađenosti šogunata sa carskim dvorom u Kjotu. Ašikaga je sa druge strane preuzeo i preostale funkcije carske vlade.

Jošimicu Ašikaga dopušta nastanak jakih regionalnih vođa, kasnije zvanih daimjo. Vremenom težište vlasti se razvijalo i regionalne vođe postaju sve značajnije. Tri najznačanije daimjo familije su se rotirale kao zamenici šoguna. Jošimicu Ašikaga uspeva konačno 1392 da ponovo ujedini Severni i Južni Dvor pod obećanjem ravnoteže dve carske linije. Ipak Severni Dvor zadržava posle toga kontrolu prestola.

Šoguni posle Jošimicu Ašikage postepeno slabe, a raste moć regionalnih vođa, daimjoa. Odluka šoguna o načinu nasleđivanja carskog prestola postala je besmislena, jer regionalne vođe podržavaju svog kandidatza. Osim toga Ašikage su imale vlastite probleme nasleđivanja šoguna, koji dovode do Onina rata (1467-1477). Kjoto je opustošen u ratu, a šogunat više nema autoritet na nacionalnom nivou. Nastaje vek anarhije.

Period Zaraćenih Država

Onin rat (1467-1477) dovodi do političke fragmentacije. Nastala je među samurajima velika borba za zemlju i moć. Nasilje u Kjotu ostavilo je teške posledice. Videlo se da šogun kao centralna vlast ništa ne poduzima. Zbog toga se zaključuje da je mač najbolji način rešavanja sporova, pošto centralna vlast ništa ne čini. Započinju mali ratovi po provincijama po celom Japanu.

U Jamaširo regionu dva klana ulaze u dugotrajni rat bez pobednika. Seljaci i siromašniji samuraji (kokujini) su se pobunili 1485., stvorili su svoju iki armiju i prisilili klanove da napuste njihov region. Iki, armija siromašnih je postala toliko snažna da je vladala Jamaširo regionom. Iki armije su se pojavile po svim delovima Japana. Tako je u Kaga regionu sekta amida budista formirala vlastitu iki armiju i do 1488. isteralaje najvažnije ratne gospodare provincije. Na Jodo reci grade utvrđeni zamak.

Seljaci ustaju protiv svojih gospodara, a samuraji protiv većih gospodara, a centralna vlast nestaje. Carska kuća ostaje osiromašena. Nastaju mnogi novi daimjo samuraji, koji su prethodno zbacili svoje gospodare.

Započeo je građanski rat po svim delovima Japana. Centralna vlast više ne postoji. Dotad je centralna vlast stvarala red. Nastaju mnoge tvrđave po Japanu, da bi pružile zaštitu u doba stalnih ratova. Novi mali daimjo gospodari direktno kontrolišu zemlju, Seljaci su potčinjeni, a daimjo samuraji im nude zaštitu.

Ekonomski efekti rata

Većina ratova je bila lokalnog karaktera, a dešavali su se po celom Japanu. Do 1500 cela zemlja je bila rastrzana građanskim ratovima. Česta kretanja armija su zahtevala razvoj transporta i komunikacija, što je dovodilo do porasta prihoda od carina i dažbina. Da bi izbegli razne dažbine trgovina se seli u centralni region, koji nije mogao kontrolisati nijedan daimjo. Došlo je i do razvoja trgovačkih cehova.

Zapadni uticaj

Trgovački brodovi stižu u Japan tokom dodira sa Zapadom 16. vek

Pri kraju Muromači perioda stižu prvi Evropljani. Portugalci se iskrcavaju u južnom Kjušuu 1543. i time započinje vek Nanbanskog trgovačkog perioda. Španci stižu 1587., a Holanđani 1609.

Japanci počinju proučavanje evropske civilizacije. Dolaze u dodir sa evropskim oružjem, prvenstveno vatrenim oružjem. Japansko zlato i srebro se prodaju u zamenu za vatreno oružje, tekstil, stakleninu, duvan,satove i ostalo. Značajno bogatstvo se stiče tom trgovinom, tako da su mnogi daimjo samuraji sa Kjušua stekli veliko bogatstvo, a time i povećali svoju moć.

Regionalni ratovi uvođenjem topova i mušketa postaju mnogo opasniji , sa mnogo više mrtvih.

Jezuiti u Japanu

Hrišćanstvo dolazi u Japan dolaskom Portugalaca. Sa Portugalcima dolaze Jezuiti. Jezuite je vodio Fransis Ksavier(1506-1552), koji stiže u Kagošimu u južnom Kjušuu 1549. Uspio je preobratiti na katoličanstvo daimjo samuraje i trgovce, koji su tražili bolje trgovačke ugovore. Do 1560 Kjoto postaje centar misionarske aktivnosti.

Katolički daimjo osniva 1568. luku u Nagasakiju. Luku predaje 1579 jezuitskoj administraciji. Do 1582 u Japanu već ima 150.000 katolika i 200 crkvi. Šogunat je tolerirao strani uticaj dok je zemlja bila razjedinjena. Međutim od 1587 počela su dejstva protiv katolika, a kažnjavanja su usledila 1597. Trgovina sa svetom je još uvek bila ohrabrivana, ali se počela regulirati, a tokom kasnijeg Tokugavinog perioda katoličanstvo je potpuno zabranjeno.

Ekonomski i kulturni razvoj

Tokom Muromači perioda ponovo se uspostavlja kontakt sa Kinom, sa Ming dinastijom (1368-1644). Kina je tražila da se kažnjavaju japanski pirati, koji su harali kineskim vodama. Japan prihvata kineske zahteve i dobri odnosi traju pola veka. Ponovo se obnavlja trgovina sa Kinom. Razmenjuju se japansko drvo, sumpor, bakar, mačevi i lepeze za kinesku svilu, porculan, knjige.

Tokom Muromači perioda razvila se nova kultura sa središtem u Kjotu. Zen budizam je igrao važnu ulogu u širenju ne samo religioznih, nego i umetničkih uticaja iz kineskih Song, Juan i Ming dinastija. Umetnost svih oblika je cvetala tokom Muromači perioda.
[uredi]

Šintoizam

Ponovo se pojavilo interesovanje za šintoizam, koji je koegzistirao sa budizmom vekovima ranije u doba dominacije budizma. Šintoizam nije imao svojih vlastitih zaveta ili knjiga. Imao je samo nekoliko molitvi. Između VIII i XIV veka budizam je skoro potpuno apsorbirao šintoizam.

Mongolske invazije su potresle nacionalnu svest ulogom kamikaza u obrani Japana. Manje od 50 godina kasnije(1339-1343) Kitabatak Čikafusa je napisao hroniku, gde ističe božansku carsku liniju Japana, sve do tadašnjeg cara. Car je po šintoizmu ima božanski epitet. Šintoistički pogled na istoriju ističe božansku prirodu svih Japanaca i ističe duhovnu superiornost Japana u odnosu na Kinu ili Indiju.

Počinje značajna promena. Između XIV i XVII veka šintoizam postaje glavno verovanje, razvija svoju filozofiju i knjige i postaje zančajna sila japanskog nacionalizma.

Izvor: Wikipedia