Mukti Bavan - hostel za umiranje
Autor: Blic online | 06.06.2007 - 11:40

Nakon čekiranja u indijski hostel Mukti Bavan, gosti imaju dve nedelje da umru ili ih ljubazno zamole da odu.
Hostel koji se nalazi blizu reke Gang u gradu na severu Indije Varanasiju, poslednja je stanica za stare Induse koji se nadaju da će se što pre pojaviti na jednoj od stotinu sahrana koje se svakog dana održavaju na obali reke Gang, izveštava Rojters.
“Dok ostatak sveta slavi novi život kada se rodi dete, mi na sličan način slavimo smrt”, kaže Bairav Nat Šukla, vedri menadžer hostela Mukti Bavan, jednog od nekoliko mesta koja nude sklonište autsajderima koji žele da umru u Varanasiju.
Indusi veruju da umiranje u ovom gradu i rasipanje njihovih posmrtnih ostataka po Gangu pružaju šansu njhovoj duši da izađe iz ciklusa smrti i ponovnog rađanja, postizanje “mokše” ili spasenja. Ali, za one koji čine to poslednje hodočašće u gradu, hoteli su skupi i kako Šukla ističe, većina njih je neodlučna da primi goste na ivici smrti koji ne planiraju da se odjave živi.
Mukti Bavan ili “Kuća spasenja” nudi 12 praznih, neuglednih soba koji se nalaze oko dvorišta u zgradi sa zelenim prozorima od crvenih cigala staroj 100 godina. Atmosfera je daleko od mračne.
“Ovde smo svedoci smrti, bolnih naricanja, svakodnevnog haosa i gde je tu strah”, kaže menadžer Šikla. “Doći će novi život posle ovog, tako da nema razloga za strah. Plakanje zbog ovoga je čista glupost”.
U jednoj sobi, na podu kleči Naradžan i prži paprike na prenosivom šporetu, dok njegova tek rođena ćerka plače. Njegova osamdesetogodišnja majka Manorma Devi leži nepomična na drvenoj ploči, bez svesti. “Ona je stara. Imala je dug život, kako onda mogu da se osećam tužno”, pita se Naradžan. “Varanasi je veoma važno mesto. Mesto hramova. Srećan sam što može da umre ovde”.
Porodice starice Devi platiće samo struju i račune. Najsiromašnije porodice ne plaćaju ništa. Ovde nema doktora, sestara, niti medicinskih ormarića. Umesto toga, tu su četvorica sveštenika da ponude molitve za samrtnike.
Svalog meseca ovde umre između 30 i 70 ljudi. Ali ukoliko gost ne umre za dve nedelje, od njih se obično traži da oslobode mesto za nekog drugog. Kada se dogodi da bude velika gužva u hostelu, menadžer Šukva ponekad dozvoli ljudima da umru u njegovoj kancelariji, a ukoliko je tiho, on dopusti gostima da ostanu i duže.
Predvideti kada će neko da umre često je nemoguće, što čini da procena kada treba putovati u Mukti Bavan bude kocka.
“Ljudi dođu u nadi da je njihova smrt blizu, ali nekada nije”, kaže Šukla.
Porodica Rama Boga Pandeja već je pomalo nervozna. Osamdesetpetogodišnji bivši učitelj iz sela leži na tvrdom podu u svojoj sobi već deset dana i za razliku od pojedinih gostiju on je svestan iako ne može da govori i jedva se pomera.
“Doveli smo ga ovde kada su nam lekari rekli da nema nade za njega”, kaže Dadža Šankar, njegov najstariji sin, koji će zapaliti njegovo telo kada za to dođe vreme. Ali ukoliko njegov otac ne umre za nekoliko dana, Dadža Šankar kaže da će morati da se vrate vozom u selo jer porodica ne može predugo da bude odsutna sa farme.
“Biće velika šteta ako moj otac propusti šansu da ispusti svoj poslednji dah u Varanasiju, ali možda će dobiti drugu šansu na kraju njegovog sledećeg života”, dodao je on.


Izvor: Blic

dear lord 

kako je njima doobroooooooooooooo!!!!!!!!