Muke oko Teslinog spomenika

ZAGREB - Projekat postavljanja spomenika Nikoli Tesli u centru Zagreba doveden je u pitanje i pored odluke vlasti glavnog grada Hrvatske da do 10. jula, kada je 150. godišnjica rođenja slavnog naučnika, to bude učinjeno, zbog protivljenja sina vajara Ivana Meštrovića, autora spomenika.

Kako je javio Radio 101, Mate Meštrović, koji je i jedan od naslednika autorskih prava, preksinoć je saopštio da nije dao pristanak Ministarstvu kulture za izlivanje novog spomenika Tesli, niti saglasnost za premeštanje postojećeg originala iz kruga instituta "Ruđer Bošković" u centar Zagreba. Spomenik bi trebalo da bude postavljen na raskrsnici ulica Nikole Tesle i Petra Preradovića, pesnika iz 19. veka koga svojataju i Srbi i Hrvati. Jedna od varijanti je da tu bude postavljena Teslina bista - rad akademskog vajara Pere Jelusića.


Izvor: Glas Javnosti

jbt ovi hrvati nam prisvojili Teslu, a svako zna da je bio Srbin rodjen u Lici

Srpski i hrvatski vajari ekspresno skinuli negativ spomenika čuvenom geniju

Stari Tesla bio bolji!

Šta to radite? Prepravljate spomenik? - bio je radoznao prekjuče jedan od prolaznika pored spomenika Nikoli Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta.
- Da, da pravimo modernu - odgovorili mu vajari.
- Bolji je bio pre - otpuhnuo je radoznalac i nastavio svojim putem uz osvrtanje ka Tesli sve dok mu se vrat nije ušinuo.

Šest vajara, četiri srpska i dva hrvatska, uspela su da za dva dana skinu negativ spomenika Nikoli Tesli. Uz saglasnost srpskog Ministarstva kulture, spomenik identičan ovom trebalo bi da do 10. jula "osvane" u Gospiću na 150-godišnjicu rođenja Nikole Tesle.
Rukovodstvo Zagreba odlučilo je da spomenik postavi na raskršću ulica Nikole Tesle i Petra Preradovića. Spomenik velikom svetskom naučniku bio je na centralnom trgu u Gospiću do pre 15 godina, a onda je miniran.
      

Trojke?

Spomenik Nikoli Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta delo je vajara Frana Kršinića. Spomenik u bronzi visok je tri metra, a teži oko dve tone. Podignut je 1961. godine. Liven je u livnici "Plastika". Spomenik identičan ovom postoji i u nacionalnom parku Nijagara u Americi.
      
   
   

- Sad im je Tesla dobar, svojataju ga. Što su uopšte rušili taj spomenik - pitali su se juče prolaznici zastajkujući u čudu.
Oko spomenika bila je improvizovana skela i sve je bilo zaštićeno najlonom koji je "štitio" spomenik i vajare.
Okolo je čekalo spremno nekoliko džakova gipsa, plastične kante, kudelja... Na spomeniku nebrojeno daščica, a da bi kalup bio čvršći armira se kučinom. Teslino lice "zamazano" gipsom.

- Mali, daj vamo još gipsa! - dovikuje studentu jedan od braće Radović. - Imam običaj da sve okolo zovem "mali", tako mene zove supruga, moja majka je tako zvala mog oca... A oni se ne ljute, samo se odazovu "da, maestro!".
- Gips nanosimo u delovima, parcijalno... Biće približno 24-25 komada, onako kako je u livnici liveno. Jer to je jedini način da kalup može da se otvori - priča dalje Svetomir Radović, dok njegov blizanac Svetozar užurbano nanosi gips na desnu Teslinu ruku, jer "uvek može da se čeka, sem kad je gips zamešan".

Timski su radili Vukosava Maja Rafailović, akademski vajar, Dragomir Dimitrijević, magistar vajarstva, vajari, braća Svetozar i Svetomir Radović, Zoran Konta, Ilija Jurkić. Bio je tu i Željko Maćešić, direktor zagrebačke livnice "Akademija".
Od otisaka će u Hrvatskoj nastati spomenik identičan ovom, a negativ u pločama će do Hrvatske putovati kombijem.

Pošto komadi budu stigli u Hrvatsku, njihovi vajari nastaviće posao.
- Na svaki komad se nanosi vosak i između se ponovo formira sloj. Prilikom sušenja vosak će se istopiti i unutra će ostati praznina. Kroz ulivak i izlivak, principom spojenih sudova, zna se da li je ploča izlivena. Posle ovoga se zavaruje bronzanim elektrodama, agronskim ili plinskim aparatom - objašnjava Svetozar Radović.

- Var se retušira da se ne bi poznavalo gde je sastav. Kad se svi komadi zavare i ugrubo dobijemo skulpturu pristupa se obradi, skida se sitna skramica da bi moglo da se ispatinira. Patina ima raznih, zavisno od proizvođača, ali sve su na hemijskoj bazi koje reaguju na bronzu, pa ona tamni, zeleni, zavisno već od toga šta autor želi da postigne.
I posle svega ostaje, priča Svetozar, samo da se za skulpturu izabere mesto...


Izvor: Glas Javnosti \ Jasna Vučić

ZAGREB
Bitka za Teslin spomenik
Iako je rukovodstvo Instituta "Ruđer Bošković", u čijem je dvorištu bio spomenik Nikoli Tesli, pristalo da skulptura bude prebačena u centar grada, gde bi trebalo da bude otkrivena 10. jula na 150-godišnjicu naučnikovog rođenja, pojedini likovni kritičari smatraju da je spomenik prevelik za mesto gde će biti postavljen.

Hrvatskoj javnosti se obratio i Igor Maroević, direktor Fondacije "Ivan Meštrović", koji je pomenuo pismo koje je Meštrović napisao 1958. prijatelju Milanu Čurčinu u kojem izražava želju da se original Teslinog spomenika u gipsu uništi jer je dovoljno da postoji jedan odliv u bronzi na javnom mestu u Zagrebu i to u dvorištu Instituta, a ne negde drugde. Maroević smatra i da je nova lokacija neprimerena za postavljanje Teslinog spomenika jer je reč o 2,5 metara visokoj skulpturi koja će u odabrani prostor "sesti nezgrapno".
Na 4. međunarodnom sajmu školske i kancelarijske opreme juče je, povodom obeležavanja 150 godina od rođenja, Nikoli Tesli posthumno dodeljena povelja Akademije izumitelja Srbije "Akademika". Na štandu Asocijacije pronalazača i inovatora SCG izloženo je oko 30 Teslinih pronalazaka, a među njima i Teslino jaje.


Izvor: Glas Javnosti