"Имам Паркинсонову болест... Да имам и даље савршено здравље, да сам победио у своја два последња меча, да немам проблема, људи би ме се плашили. Сада ме жале. Мислили су да сам Супермен, али сада знају да сам људско биће као и они."

Касијус Марцелус Клеј Џуниор (Cassius Marcellus Clay Junior), познатији као Мухамед Али, рођен је 17. јануара 1942. године у Кентакију. Легендарни боксер познат је по свом стилу у рингу - "кретање као у лептира, напада као бумбар". На врхунцу каријере имао је надимак Највећи, који му је по многима одговарао. Паркинсонова болест од које је оболео - последица је примљених удараца у рингу током каријере.

Боксом је почео да се бави на чудан начин. Наиме, украден му је бицикл, а полицајац ком је пријавио крађу позвао га је да тренира у локалном клубу. Тада је имао само 12 година, али с обзиром на брзо напредовање, убрзо су почели да га тренирају тада највећи светски боксерски тренери. До своје осамнаесте године, имао је 108 мечева и 100 победа. На Олимпијади у Риму, 1960. године, Али осваја златну медаљу у полутешкој категорији. Те године прелази у професионалне боксере.

Јавност није заинтригирао само својим наступима у рингу већ врло често и контроверзним изјавама и наступима у медијима. Већ са 22 године, Али побеђује дотадашњег светског шампиона, Сонија Листона (Sonny Liston), и постаје нови светски шампион. То је био само почетак његове дуге и блиставе каријере.

Али је био и велики борац против расизма у Америци. Једном приликом је бацио освојену Олимпијску златну медаљу у реку, у знак протеста због дискриминације црнаца у Америци. Из истог разлога, прешао је у исламску религију, где је и добио име Мухамед Али, што значи "вољен од Алаха". То је изазвало антипатије већег дела Американаца. Кулминација се десила када је одбио да иде у рат у Вијетнаму. Одузета му је боксерска дозвола и осуђен је на пет година затвора, али је пуштен после три године.

Повратак у ринг није га прославио. Два пута је поражен од Џоа Фрејзијера (Joe Frazier), тадашњег шампиона. Када је Џорџ Форман (George Foreman) постао шампион, Али га је изазвао и победио. Као шампион, у трећем мечу је победио и Џоа Фрејзијера. Потом је био поражен од Леона Спинкса (Leon Spinks), али га убрзо победио у другом мечу и по трећи пут постао шампион. Потом је уследило повлачење из бокса, али и брз повратак због недостатка новца. Ипак, тај последњи повратак донео му је само поразе и угрожено здравље. Након дефинитивног повлачења, бавио се политичко-филантропским радом.

Мухамед Али венчавао се четири пута и има деветоро деце. Тренутно живи са четвртом женом, Јоландом, а његова, ћерка Khaliah Ali, бави се боксом и многи јој предвиђају велику каријеру у женском боксу.
Ali je od samih početaka karijere pokazivao izniman talent za boks. Već od ranih dana je prakticirao netipičan način borbe, sa spuštenim gardom i brzim kretanjem po ringu. Ta je taktika često opisivana kao 'letim oko protivnika kao leptir, a bodem kao osa'. U amaterskom boksu je karijeru završio osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Rimu 1960 u lako-teškoj kategoriji. Prvu borbu za naslov prvaka u profesionalnom boksu je imao već 1962. kada je u kontroverznom meču pobijedio Sonny Listona, koji je u sedmoj rundi odbio izaći u ring tvrdeći da ima ozljedu ramena. I uzvratni meč je bio prepun kontroverzi, jer je Liston pao nakon udarca u prvoj rundi za kojeg mnogi danas tvrde da nije bio tako opasan, te da je Liston namjerno pao. Te optužbe nikad nisu bile dokazane
Neposredno nakon osvajanja titule Ali je skrenuo pažnju na sebe i javnim prihvaćanjem islama, te pod utjecajem sekte Nacija Islama uzima ime Cassius X, po ugledu na drugog poznatog člana te sekte Malcolm X-a. Sekta je bila simbol borbe crnačkog stanovništva SAD-a protiv ropstva i ugnjetavanja. Vođa sekte uskoro daje Cassiusu njegovo 'pravo rođeno ime' Muhammad Ali.

U to vrijeme Ali ulazi i u sukobe se vladom SAD-a, odbijajući regrutaciju za vrijeme Vijetnamskog rata za što je bio osuđen. Istovremeno mu i boksačke federacije brane nastupe i oduzimaju osvojenu titulu koju je do tada uspješno branio više puta. Prekid službene karijere je trajao oko 3 godine. Danas mnogi žale zbog tog prekida u karijeri, jer je ostalo pitanje kakav bi još napredak ostvario Ali u boksačkom smislu da nije bilo tog prisilnog odmora
1970. godine Ali je konačno ponovno dobio licencu za nastupe, a 1971. je ukinuta presuda na Vrhovnom sudu kojom je bio osuđen zbog odbijanja vojne službe. Nije se dugo čekalo do ponovnog napada na titulu, i to u borbi protiv Joe Fraziera, često opisivanoj kao 'borba stoljeća'. Ali je tu doživio jedan od rijetkih poraza, ali se Frazieru revanširao u meču 1974. godine. Ta mu je borba donijela mogućnost novog napada na titulu protiv George Foremana koja se održala 1974. godine u Zairu, a postala je poznata kao 'The Rumble in the Jungle' (grmljavina u džungli). Ali je pobijedio te osvojio titulu po drugi put, a kasnije je uspješno branio protiv Fraziera i drugih boksača, ponekad dominantno ali ponekad i uz pomoć jakog ugleda među sucima. Treći put je titulu Ali osvojio protiv Leon Spinksa 1979. godine, od boksača od kojeg ju je i izgubio godinu dana ranije, te se nakon toga povukao neporažen. Pokušao je Ali ostvariti i četvrti povratak, ali je taj pokušaj završio neslavnim porazom od Larry Holmesa.
Kroz sve svoje godine boksačke karijere Ali se osim neporecivim iznimnim boksačkim talentom isticao i brojnim kontroverznim izjava i ponašanjem. Prijelaz na islam, vješto korištenje medijske pozornosti, specifičan način verbalnog i neverbalnog provociranja protivnika prije, za vrijeme i nakon borbe čine Alija svakako najprepoznatljivijom ikonom boksa. Smatra se da je Ali prva i najveća medijska sportska zvijezda 20. stoljeća.

Što se samog boksa tiče, iako je njegova vještina i snaga bila neupitna, poneku mrlju na karijeru bacile su sumnjive borbe s Listonom, te nekoliko sumnjivih sudačkih odluka u režiji moćnog promotora Don Kinga. Ipak, ne mali broj stručnjaka će se složiti da je Ali možda i najbolji boksač svih vremena, što je on sam za sebe često neskromno isticao u svakoj prilici.

Ali je vrlo brzo nakon prestanka karijere obolio od Parkinsonove bolesti, koja je zadnjih godina uvelike oštetila njegov živčani sustav. Nije poznato koliko je dugogodišnje bavljenje boksom i veliki broj primljenih udaraca pomogao razvoju bolesti.

Usprkos svemu, Ali kao sportaš i osoba i danas uživa veliki ugled u sportskim i društvenim krugovima SAD-a.

Zanimljivosti

Alijeva borba s relativno anonimnim boksačem Chuck Wepnerom, u kojoj je pobijedio u 15-toj rundi tehničkim nokautom, inspirirala je Sylvester Stallonea prilikom pisanja scenarija za film "Rocky", koji je kasnije bio nagrađen nagradom Oscar. Ironija je da je upravo Alijev protivnik a ne sam Ali bio inspiracija kao tema za glavnog junaka filma, Rocky Balbou, koji kao nepoznati boksač dobija priliku boksati s prvakom i pri tome izdržava svih 15 rundi usprkos svim očekivanjima o lakoj pobjedi favoriziranog prvaka.

Ne pisi poruke za redom