vidim svi ovde su rodjeni pametni i niko u zivotu nije nista sjebao??
ajde manite se tog stava, decko jeste mozda smotan, i ne razmislja sta pita...ali se trudi i zeli da sazna...
dajte mi deset dana sa njim i deset dana sa nekim ko nema volje da nauci nesto novo i da vidimo ko ce za tih deset dana bolje baratati sa racunarima...
niko od nas nije nista znao, ali je pitao, cackao, igrao se, isto kao i on...i vidi nas sada...

ponasate se kao mala deca...vi znate, a on ne, i hajde da ga kinjimo...
jedno je prijateljski savet, ali napraviste sprdnju od momka...

nema glupih pitanja...ima samo glupih odgovora...
svako od nas moze ispasti glup, ma koliko znao...ali onaj ko pita moze biti samo neupucen...
to sto je uporan po meni mu je samo plus...oni koji brzo dizu ruke nikada nisu nista u zivotu napravili...

ajde malo svi da spustimo loptu i da nastavimo da resavamo probleme kako se koji pojavi...

od mene toliko...

Silvanus...

Moram reći koju reč. Svi smo pomalo sebični - neko manje, neko više, ... Neko je to prevazišao, opet manje ili više ... Može nam biti žao i krivo što je tako, ... ali ... postoji to ali.

Seti se klinačkih dana. Seti se one neiskvarenosti, gde još život nije izgradio razne ograde i prepreke u nama. Seti se kako se nekada od parčeta stiropora, nekog drvceta i papirnate maramice pravio brodić. I bilo je teško odvojiti se od njega. Čuvao bi ga, ne bi dao nikome ...

Ali negde u nekom delu nesvesnog, si znao ... da njegova sudbina nije to. Da on mora ploviti, ... i pustio bi da otplovi.

Ostao bi osecaj iskidanosti od tebe, ali radost, saosećanje s njegovom svrhom, ... čini te presrećnim. Punih srca prihvatas, bez ikakvih ograda njegov put niz reku.

Znaš, opet u nekom delu nesvesnog, da će i neko drugo dete, videvši ga osetiti isto takvu radost i ushićenje. Pa i ako se zakači za neku granu, opet će ga neko pustiti na dalje ... i opet se radovati.

A on će ploviti rekom, ispunjavajuci svoju svrhu ... svoj razlog postojanja. I znao si to, duboko u sebi,  ... znao si kako ne bi bilo toliko radosti i ushićenja, da je ostao s tobom ... i da će ti to parce morske pene pokazati put kojim i ti trebas ići.

I ovaj put, zaboravi na ograde i prepreke u sebi. Vrati se u detinjstvo, kada se sve otvorenog srca prihvatalo, i prilazilo i toj morskoj peni. Vrati se i pusti neka te saznanje iz neke dubine nesvesnog preplavi.


Dragi prijatelju, želim ti radosti i sreće u ispunjenju svoje sudbine ... svoje svrhe postojanja.

 

San
Jos jedna java koju moramo da odsanjamo
Dodji moj prijatelju
Pogledaj nas zivot
I okreni kljuc te brave
Jer ovo je kraj svim nadanjima….
pogledaj oko sebe da li vidis nekog nasmejanog
Da li vidis nekog ko je srecan I svoj
Svi snovi su nestali
Jedino ostajemo mi
Da pogledamo gore I da nas slome
Svojim teskim recima, da li ovo postaje svakodnevnica,
ovo plavetnilo prizora koje zovemo svet
Da, mi ucimo o stradanjima I ne zelimo da nam se ponovi
Sve ono sto nam je odmagalo u zavrsnom cilju
Jer mi smo deca placa
Zar ne vidite da smo ostali sami
Zar ne vidite da napolju I bog place
Plasim se za nas … mi padamo u provaliju istog
Identicnog, nema onog ko bi nas trgao
Nema tog cija je glava na mestu
Svi smo ostali na dnu
A pravimo se kao da smo na vrhu
Ali ne… to je samo spoljna ideja koja prati neuspesne
I ponovo  smo tu na starom mestu
Kao da bi mogli nesto postici time sto se vracamo unazad
Zar ne vidite, o svi ljudi ovog sveta da nam nesto fali
Nesto sto ste nam odavno oduzeli
Fali nam radost
Fali nam da smo srecni, ali ne onako filmski
Vec izistinski… zar ne?

@Чекић
Otkrio si se na kraju.kao sto to uvek biva. Idi i dalje kod tih sto te uce, pa onda pripovedaj nesto. Ako takvi nose ime Jehove, jadan neka je On kada vas ima za svedoke.

Ti i dalje ne shvatas, mozda i nikada neces shvatiti. Ali sta ces. Samo pokazujes i dokazujes neke stvari koje su vec recene.

Dovoljno si se iskazao, pokazao nam koji je tvoj put. Pa nastavi njime. Nisi uspeo sa svojim uveravanjima, mislis da ces me povrediti tim svojim naklapanjem i pokusajima uvrede ? I dalje ne shvatas da samo ljudi bez argumenata, "udaraju" na licnost. Zar zaista ocekujes da dozvolim sebi da me mizerija ispisana crnim slovima na ekranu povredi ? Mnogo ti i svi oni koji te tako uce, trebate nauciti.

Samo ti otvaraj naloge. Pa onda razmisli, da li je meni lakse sa 2 klika ugasiti nalog ili tebi dok otvoris novi. I umisljaj da je to zbog ne znam cega. Da si samo pravilnik ovog sajta procitao, video bi da je to zabranjeno. I da si ti, najmanja znacajka za mene u svemu tome.

Samo jedna crna slovca, nista vise.

Ljudi mogu da nesebicno vole, ali retko nesebicno mrze. Svaka mrznja je strah ili zavist. Mrznja je najcesce strah, jer covek ne mrzi nego samo onoga koga se boji. Covek odista hrabar ne mrzi nego prezire. U osecanju mrznje ima unizenja za nas same, a u prezrenju ima ponosa i uverenja da smo bolji i visi od onoga koga preziremo, i da mozemo bez njega, i da smemo protiv njega.

Najbedniji je covek koji zivi u mrznjama na druge ljude; taj se prvi isece nozevima koje je sam izostrio... Nase mrznje skode nama vise nego nasem protivniku. Govorite rdjavo o nekom coveku pola sata, i vi ste posle toga nesrecni i otrovani; a govorite pola sata o njemu dobro, i kad to ne zasluzuje, i vi postanete mirni i blazeni, cak i ponosni na lepotu svojih osecanja, ili bar na lepotu svojih reci... Ako vam je neko ucinio zlo, sacuvajte se da ga ne omrznete, jer ce vas ta mrznja stati jos jednog novog gubitka i novog nespokojstva i od neprijatelja trenutnog i slucajnog mozete napraviti zlotvora stalnog i ubedjenog. Ukrstite maceve i pobijte se, ali ne iz mrznje prema neprijatelju, nego iz postovanja prema sebi.

Jovan Ducic