Imate li ih /kako se borite s njima... : Meni se tada obicno 'stvrdne srce' i ne marim ni za koga...to mi je najgori vid odbrane od spoljnog sveta Da ne pricam o tome kako se ljudi tada odaljuju od tebe jer osete da si nezainteresovan...hladan & detached od svih.Mislite da je to kukavicluk ili... ?

Pa neznam kako drugi ali ja tada dobijam nenormalnu zelju da idem napred i nepada u depresiju i sl.

U principu desava se da naidje neki mracan trenutak kao pre par dana ali brzo sam se sredio.

e super  

Pa sad je ok, al pre kada mi se nesto tako desi nisma mogao da se setim odakle sam koliko prolupam   .

znaci prolupala sam ?

 

Postoje i svetli trenuci?
A sta se u njima radi obicno?  

nemoj ti meni off topic!

Svetli trenuci, tj "intervali lucidi" su poznata stvar u pravu...  
Znas ono, "neuracunljivost" i te fore...
No da ne odem i ja off-topic...
Sve je to normalno... Odbrambeni mehanizam. Da ih nemamo, prolupali bi.   Neko reaguje tako sto negira, neko potiskuje, neko tuce CS po ceo Bozji dan, neko ignorise, neko je malodusan... It's all good.  

..."lucida intervala"

thanks Ainhoa

problem je u tome sto okolina ne zna o cemu se radi...

Ma, ima i okolina svojih problema!  

Slusam depresivnu muziku, citam ekstra cinicne knjige, gledam domace TV drame i kad shvatim kakvih sve crnjaka ima, odmah se oraspolozim.. ako ni to ne pomogne, onda prorujem po svom frizideru.... i krajnja solucija je da odem u setnju sa jedom drugaricom koja ima tu sposobnost da sklopi pricu koja je istovremeno i morbidna i uzasno smesna  
Okolina: pa, mislim da su tu postoji vise tipova ljudi:
1. prvi koji se nosi mislju: "OK, treba je/ga ostaviti malo na miru. Necu da smetam, ako bude trebao/la pomoc, zna moj broj"
2. drugi tip cine oni koji jednostavno ne vole da se uplicu u sve to..  bez od bilo cega negativnog - da li je to kukavicluk ili samozastita, to jos nisam tacno utvrdila...  
2. treci tip su oni koje je bas briga za sve - tu su dok im nesto treba

Slusam Kazaliste, Neverne Bebe, Gunse, Scorpionse, Enigmu, Bebeka i sl, mozda bole ali vrede.
Ne zelim da ikad moj predivni duhovni kokain postane bljutavi metadon.

ako su bas bas mracni trenutci i neko me puno iznervira ili povredi...pocinjem da histerisem i lomim sve oko sebe..kad se osvestim bude mi zao  mada obicno upadnem u "laganu" depresiju koja traje danima gde preispitujem sebe svoj zivot i sve lose stvari koje su mi se ikad izdesavale i onda bude jos gore..najgore je kad pocnem da se "seckam" tad znam da sam skroz prsla..opet retko se desava..ali se nazalost desava

Ja obicno padnem u depresiju i pomislim da nije vredno ziveti. U principu se ne trudim da budem hladan tada prema drugim ljudima, jer misliti na druge je lek. Kada izmaknem sebe iz centra sveta i razmisljanja, sve postaje lakse i drugacije. Tako da, iako se povucem mozda u sebe, nisam neprijatan prema drugim ljudima. Na kraju krajeva, uvek je lakse podeliti bol, ali i radost.

ova tema kao da je vec bila  

ne volim mracne trenutke,onda znam da ih smracim jos vise,zato se trudim da do njih uopste ako je moguce ne dodje.

... daaaaaj nam sunca... daaaaj nam sunca...
Mracni i hladni trenuci... da je bar toplo... od vreline i mraka moze i nesto dobro da ispadne..

Najgori su mi takvi trenuci........a mlogo ih...uh :anger: