Ukoliko se plašite IQ testova i određivanja koeficijenta inteligencije, možete konačno da odahnete jer novo istraživanje pokazuje da je merenje nivoa inteligencije sasvim besmisleno.



Koncept kao što je „koficijent inteligencije“ je sasvim pogrešno postavljen i nimalo nije adekvatan, pokazalo je istraživanje čije je rezultate 26. decembra objavio zdravstveni portal „Greatist“.

Istraživanje je obuhvatilo sto hiljada volontera koji su radili test inteligencije, beležeči kapacitete pamćenja, rasuđivanja, koncentracije, sposobnosti planiranja… Osim toga, jedan deo ispitanika pristao je na to da njihov mozak bude skeniran fMRI skenerima.

Rezultati su pokazali da ne postoji precizan označitelj, poput skale sa nivoima koeficijenta inteligencije, koja bi mogla ravnopravno rangirati sve sposobnosti. Situaciju odadtno otežava i to što se za svaku od ispitivanih „osobina“ aktiviraju različiti delovi mozga.

Utvrđeno je da koncept inteligencije može biti „razbijen“ na tri dela – kratkotrajno pamćenje, verbalne sposobnosti i sposobnosti rasuđivanja.

Osim toga, istraživanjem su proučavani i uticaji faktora poput godina, pola i zdravstvenih navika na kognitivne sposobnosti. Tako je dokazano da osobe u dvadesetim godinama bolje rešavaju testove pamćenja i rasuđivanja od šezdesetogodišnjaka.

Zanimljivo je i da ispitanici koji su izjavili da često igraju video igrice u ovim sferama beleže bolje rezulatate. Sa druge strane, pušači mnogo lošije stoje kada je kratkoročno pamćenje u pitanju kao i verbalne sposobnosti.

Koncept različitih inteligencija ipak nije novost. Još 1983. godine psiholog Hauard Gardner predložio je teoriju o „višestrukim inteligencijama“ prema kojoj postoji sedam različitih sposobnosti. Robert Sternberg razvio je 1992. godine specijalizovan test koji inteligenciju deli na analitičke, praktičke i kreativne sposobnosti.

Izvor

---

Никад нисам ни знао кол'ки ми је.. али сам увек веровао да је глуп.. 

Ценим да није бесмислено. 
Милим да су то рекли они што су мислили да су паметни а ај-ку показао другачије. 

ja ga uopšte i nemam.ono znam gde da kenjam,da tražim da jedem kad sam gladan,razlikujem boje,znam da brojim
sexualno sam aktivan,jako,imam auto,stan.....i tako.

Mogu oni da pričaju šta hoće, ali koliko god se ja trudio ne mogu da dostignem: Teslu, Ajnštajna, Leonarda...

Nazovi ga kako hoćeš, ali su oni imali nešto što ja nemam.

Видео сам у једној књизи нешто наводно боље од IQ-а, углавном подела иде овако: имаш паметне за природне науке, паметнице за друштвене и тако даље.. као боље је.. 


Видим на шта циљаш. 

to je nama profesor fizike pricao na faksu o tim podjelama nauke na prirodne i drustvene i da svi ne mozemo znati prirodne (fizika,matematika ...) i ostale drustvene socijologijai tako

bas tako

+1

Tesko da ne postoji i tesko da ne moze da se izmeri nekim testovima. 

+1

Ajnstajn je mentol kao i Leonardo.

Мала је разлика између генија и лудака. 

misliš, one mogu da odahnu 




u klipu je inače i putovanje kroz vreme SPOMENJUTNO  


inače što se mene tiče Tesla je keva a odma iza  njega Bil Gejts ali ako je stvarno on izmislio kompjuter a ne da je kompjuter ukradena tehnologija iz letećih tanjira što su pali u Rozvel 

I ova definitivno moze da odahne 

Bil Gejts je napravio win. Nije on izmislio kompijuter

Kao sto je Tesla izmislio indukcijski motor koji se masovno koristi, radio, rendgen itd

One Ajnstajnove teorije mozes okaciti macku o rep

мушкарци генерално врло рано сазнају колики им је ... а тек много касније да је глуп ... а ти наопако ... 

Де бре.. 

Изоставио сам оно што се не изоставља.. зато што сам требао да пребацим на латиницу.. јебига.. 

mene blam da gledam klip svega mi 


u pravu si 

onda drugo mesto ide IBM-u a treće Bilu 

Presao crtu pa se kurci.

naravno da postoji,ali treba znati razliku izmedju talenta za jednu oblast i aj kjua...

U osnovi inteligencije su tri komponente

Koeficijent inteligencije ne može sam da predstavlja inteligenciju, ocenili su autori jednog od istraživanja objavljenog u časopisu "Neuron".



Kanadsko-britanska grupa naučnika došla je do tog zaključka sprovevši istraživanje na više od 100.000 učesnika koji su prošli niz od 12 testova merenja kapaciteta pamćenja, rasuđivanja, koncentracije (pažnje) i planiranja.

Obavljena su kod 16 učesnika nakon prolaska kroz testove, takodje, snimanja mozga magnetnom rezonancom, preneli su francuski mediji.
 
Analiza rezultata ispitivanja je pokazala da su neophodne najmanje tri različite komponente da bi se objasnile razlike u performansi: kratkoročno pamćenje (radno pamćenje), rasuđivanje i jedna od verbalnih komponenti.
 
To je zasnovano na činjenici da slike mozga pokazuju da te tri komponente odgovaraju različitim moždanim krugovima. Rezultati su pokazali i uticaj različitih faktora na moždane funkcije.

Oni su pokazali pre svega da moždane vežbe ne bi trebalo da poboljšavaju saznajne performanse, kao i da starenje ima veliki negativni uticaj na pamćenje i sposobnosti rasuđivanja.

Pokazalo se i da ljudi koji redovno igraju video igrice imaju u proseku bolje rezultate vezano za rasuđivanje i kratkoročno pamćenje, da pušači imaju slabije performanse vezano za kratkoročno pamćenje i verbalne faktore, ali i da su anksiozne osobe slabije u kratkoročnom pamćenju.

Blic