Najbolju definiciju zavisti dao je jedan slavni psiholog kada je rekao da je ona najveći emocionalni otrov. U stopu prati lepotu, moć, bogatstvo, uspeh, ali je vrlo česta i zavist na karakterne osobine, tvrde psiholozi, pa tako mnogi ljudi drugima zavide na plemenitosti, unutrašnjem miru, kreativnosti, spokoju, pa nekada čak i na dobrom raspoloženju...
Poznata tvrdnja da "zavist izjeda iznutra", po mišljenju stručnjaka potopuno je istinita, jer ova emocija zaista uništava čoveka. Zavidni ljudi pokušavaju da naude onima kojima zavide, i to uvek na sopstvenu štetu. Onaj koji zavidi po svaku cenu želi da omalovaži objekat svog prezira, gubeći pri tome zdrav razum i moć rasuđivanja.
Da li je zavist emocija koju dobijamo nasleđem, ili je ljudi ispoljavaju zbog ličnih neostavernih ciljeva?
Psiholozi tvrde da koren zavisti leži u osećaju inferiornosti i da je najčešće ispoljavaju nesigurne osobe koje smatraju da nisu postigle ono što su želele. Javlja se onda kada se slika o onome kakvi bi želeli da budemo i slika onoga kakvi smo, potpuno razilaze. Iz toga proizilazi osećanje gneva i nezadovoljstva, a u najtežim slučajevima zavist nas “tera” da uništino "tog nekog" koji ima sve ono što mi nemamo. Ljudi, dokazano je, najupornije mrze one kojima zavide. Takvima se i najsvirepije svete, kad god se za to ukaže povoljna prilika.
Zavist se pojavljuje u mnogo oblika i zbog toga se ljudi često sreću sa razočaranjem kada bliski ljudi zbog zavisti nisu u stanju da se raduju njihovim uspesima. Zbog toga propadaju prijateljstva, emotivne veze, bratski odnosi. I obrnut proces je moguć, pa se često ljudi nađu zatečeni što nisu u stanju da se raduju zadovoljstvu drugih. Psiholozi tvrde da nemogućnost divljenja drugima, zahvalnosti i saosećanja samo pogoršava sliku o nama samima. Drugim rečima, što više potisnute zavisti nosimo u sebi, to smo manje u stanju da primimo ljubav i pažnju, jer smatramo da smo loši i bojimo se da nećemo umeti da uzvratimo. Malo ko će priznati da nekome zavidi, pa ipak, zavist je u osnovi mnogih ljudskih dela, osećanja i stavova. Zavist je jedno od najrasprostranjenijih osećanja, ali istovremeno i ono koje ljudi pokazuju sa najvećim oklevanjem. Zbog toga, često se iskazuje i prerušena, pretvorena u moralne osude, pravdoljubivost, “želju za jednakošću”...
Psiholozi tvrde da postoji više vrsti zavisti - uobičajena ili benigna (takvu, na primer, osećaju tinejdžeri kada njihovi prijatelji imaju nešto što je njima nedostupno), nešto ozbiljnija, ali i dalje prihvatljiva (na primer, kada devojka zavidi svojoj najboljoj drugarici na srećnoj emotivnoj vezi), i ona sasvim patološka, neprihvatljiva, vredna svake osude (na primer, pedofil koji detetu zavidi na nevinosti).
Zavist i manipulacija zavišću su jedni od najvećih blokatora pravilnog ljudskog ponašanja i stavova. Jer, ukoliko uzme maha, zavist može potpuno razoriti sve što je dobro, kvalitetno i lepo i to samo "iz čiste zlobe". Zavist je tako svojevrstan društveni fenomen i emocija koja je sastavni deo svakog čoveka. U većoj ili manjoj meri.
Zavidni ljudi žive u mučnom uverenju da drugi imaju sve ono što je njima “nepravedno uskraćeno”. Takvo uverenje život čini nesnosnim, pretvara ga u pakao. Takvi ljudi stalno se porede sa drugima, opsednuti su analizama koje im ukazuju da gube, da su loši, neuspešni, neprihvaćeni...
Kako bi se uspešno izbegla situacija u kojoj postajemo žrtve svoje ili tuđe zavisti, važno je ovu emociju prepoznati, razumeti i kontrolisati, tvrde psiholozi. Mirenje sa osećajem inferiornosti i shvatanje zašto je do toga došlo, dovodi do sposobnosti saosećanja, prihvatanja i ljubavi prema sebi, što se automatski reflektuje i na ljude oko nas. Zavidnom čoveku ne može se pomoći moralisanjem, tvrde psiholozi, jer etiketirati tu osobinu kao lošu dovodi samo do još većeg potiskivanja koje na kraju kulminira besom i nezaustavljivim izlivom negativnih osećanja.
Ipak, zavist u "normalnim" količinama može da podstakne pozitivne promene. Na primer, ako smo lenji da počnemo sa vežbanjem, pogled na zanosno telo može da nam pomogne. Ova, svakodnevna, obična zavist, nije razorna i bolna, za razliku od drugih oblika ove emocije, koji nam potpuno mogu uništiti život.
I, ma koliko se trudili da umanjimo značaj zavisti, ona je krojila mnoge ljudske sudbine i duboko je usađena u čovečiji um. I, iako ne možemo da je otklonimo, psiholozi savetuju da barem pokušamo da budemo u onoj kategoriji ljudi kojima drugi zavide.

Smirenosti najviše zavidimo

Britanska psihoanalitičarka Melani Klejn sprovela je istraživanje kako bi zaključila na čemu najveći broj ljudi zavidi drugima. Rezultati su i nju samu iznenadili, jer su ispitanici istakli smirenost kao jednu od osobina na kojima najviše zavidi drugima. Dalja ispitivanja utvrdila su da slede dobrota i saosećanje, moć, novac i lepota. Interesantan je njen zaključak da se često događa da su velike životne odluke (kupovina nekretnine, zasnivanje porodice ili privatnog biznisa) pokrenute upravo zavišću. Objašnjenje “leži” u tome da je najbolja osveta onima kojima zavidimo mogućnost da ih u nečemu prestignemo, odnosno da barem naizgled budemo bolji. Doktorka Klejn tvrdi da nam ta "trka" da budemo uspešniji daje iluziju da smo sebe postavili na tuđe mesto, a osobu kojoj zavidimo, metaforički rečeno, "pojeli" kao figuricu u šahu. Međutim, u tom nastojanju paralelno izjedamo sebe. Doktorka Klejn tvrdi da ljudi često izlaz traže u duhovnosti, odnosno smatraju da će, ukoliko se okrenu drugim vrednostima, zavist nestati. Međutim, taj put neće pomoći, jer se tako zavist samo "premešta" na drugi nivo. Tvrdi i da je krivica medija u širenju ove negativne emocije prilična, jer se “holivuska” slika života bitno razlikuje od one realne.

Emocija od koje smo bolesni

Ljudi kojima smeta uspeh prijatelja ili saradnika imaju veće šanse da obole od kardivaskularnih oboljenja, dijabetesa, čira i povišenog krvnog pritiska, rezultati su novog istraživanja. Stres koji zavist uzrokuje remeti nivo hormona i čini nas podložnijim bolestima. Preko tri hiljade ispitanika starosti od 57 do 85 godina učestvovalo je u ovom istraživanju. Praćeno je njihovo zdravstveno stanje, paralelno sa njihovim ocenama finansijske situacije u odnosu na prijatelje, porodicu, kolege i komšije. Analizom je utvrđeno da su oni koji su se našli nisko u finansijskom pozicioniranju imali više zdravstvenih problema od onih koji su vervali da su dobro prošli u odnosu na svoje poznanike. Srčane bolesti pokazale su se kao najčešća zdravstvena smetnja zavidnih ljudi.
"Stres koji je uzrokovan svakodnevnim poređenjem sa prijateljima i ljudima iz najbliže okoline doveo je do toga da se pojedinci osećaju inferiorno, nestabilno i neuspešno. Zavist kao pratilac ovakvog stanja dovela je do mnogobrojnih zdravstvenih smetnji, bez izuzetka u odnosu na pol, starost, društveni status", izjavio je vođa istraživanja.

Istorija zavisti

Mnogi mitovi, epovi, biblijske priče i književna dela svedoče o zavisti. Tako, na primer, po tvrdnjama Platona, Sokrat je osuđen samo zbog svoje mudrosti. Možda najslavnija priča na tu temu je ona o Mocartu i Salijeriju.
Zavist je emocija koja prati osobe sa posebnim darom. Ali, ne zavide uvek samo oni koji nemaju talenta. Naprotiv, i nadarene osobe iz suparništva crpu snagu za uspehe. Tako je međusobna zavist, navodno, podstakla Verdija i Vagnera da stvaraju svetski poznata remek-dela. Za mnoge sociologe zavist prema moći i bogatstvu dovela je do rušenja mnogih političkih sistema kroz istoriju. Navodna težnja za jednakošću, u stvari, pokušaj je da se osujete drugi da imaju više. Neki analitičari tvrde da je komunizam klasičan primer posledica zavisti, odnosno da je ova emocija bila glavna pokretačka snaga ovog političkog režima.


Izvor: Novosti

Nisam nikada bila zavidna i volim to kod sebe ,znaci jedan porok manje sa kojim se ne trebam boriti.