Postoje brojni faktori rizika čije prisustvo stvara uslove za nastanak moždanog udara. Prva grupa faktora rizika su oni koji nepovoljno utiču na zidove krvnih sudova tako što intenziviraju proces ateroskleroze (starost, hipertenzija, pušenje, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, način ishrane, fizička neaktivnost).

Drugu grupu faktora rizika za moždani udar čine srčana oboljenja koja dovode do formiranja krvnog ugruška unutar srca i mogućnosti da se njegovi delovi odvoje i zapuše neki od krvnih sudova mozga (srčane aritmije, reumatske mane srca, veštački zalisci, izražena srčana slabost, prethodno preležan infarkt srca).

Treću grupu faktora rizika čine oni koji menjaju sastav krvi u smislu njene pojačane sklonosti ka ugrušavanju (urođena ili stečena krvna oboljenja).

Daleko ispred svih po svom negativnom uticaju na krvne sudove je povišen krvni pritisak ili hipertenzija. Prisustvo hipertenzije, posebno kada se ne leči, dovodi do značajnog ubrzanja ateroskleroze moždanih krvnih sudova. Zidovi postaju neelastični, tvrdi, ispod unutrašnje površine se formiraju nakupine koje nazivamo plakovima. Ove promene predisponiraju slepljivanje krvnih pločica i formiranje krvnog ugruška čiji dalji rast može dovesti do zapušenja krvnog suda.

Druga mogućnost je da zbog istanjenja zida krvnog suda pod dejstvom hipertenzije dodje do njegovog pucanja i izliva krvi u moždano tkivo. Hipertenzija je opasna bolest koju nazivamo «tihi ubica», jer najčešće ne daje nikave tegobe, osoba ne oseća potrebu da ga kontroliše i leči. Posle nekoliko godina nelečenog krvnog pritiska nastaju značajna oštećenja krvnih sudova koja se više ne mogu sanirati i može doći do moždanog udara.

Hipertenzija povećava rizik za nastanak moždanog udara za tri puta i njeni nepovoljni efekti su posebno izraženi kada se javi kod mlađih ljudi. Od povišenog krvnog pritiska boluje oko 50% odraslog stanovništva Srbije, ali samo polovina njih ga redovno leči. Upravo ova činjenica da među stanovništvom ne postoji svest da se radi o bolesti koju treba energično lečiti i lekovima držati pod kontrolom, je jedan od razloga za veliki broj obolelih od moždanog udara u Srbiji. S druge strane, lečenje hipertenzije značajno smanjuje rizik za nastanak moždanog udara. Osnovni princip u njegovom lečenju je «što niže to bolje», jer zaparavo nema bezbednog praga.

Snažan faktor rizika koji pojačava proces ateroskleroze je pušenje. Aktivno pušenje povećava rizik za nastanak moždanog udara za preko dva puta. Međutim, rizik za nastanak moždanog udara ne nosi samo aktivno pušenje, već i pasivna izloženost pušenju.

Jedna studija koja je pratila preko 5000 žene tokom oko 8 godina je pokazala da žene čiji su muževi pušači imaju pet puta veći rizik za nastanak moždanog udara u poređenju sa ženama čiji su muževi nepušači. U Srbiji je 2006.g. registrovano oko 33% pušača, a čak oko 2/3 stanovništva je svakodnevno izloženo pasivnom pušenju. Prekid pušenja smanjuje rizik za moždani udar za oko 50% posle oko jedne godine, a izjednačava se sa rizikom nepušača tek za najmanje pet godina.

Drugi faktori rizika koji ubrzavaju aterosklerozu su povišene masnoće u krvi i šećerna bolest, ali je njihov značaj za nastanak moždanog udara daleko manji nego za nastanak srčanog udara. Njihovo energično lečenje ne utiče direktno na smanjenje rizika za nastanak moždanog udara, ali ima povoljan efekat na druge faktore rizika i smanjuje se rizik od drugih vaskularnih komplikacija.

Nepovoljan efekat na krvne sudove imaju i gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, ali njihov uticaja na nastanak moždanog udara nije precizno definisan. S druge strane, izvesno je da sniženje telesne težine, prekid pušenja, redovna umerene fizička aktivnost, zdrava ishrana i umerena konzumacija alkohola smanjuju rizik za pojavu moždanog udara za oko 29%.

U grupi srčanih oboljenja koja nose visok rizik za nastanak moždanog udara izdvaja se jedna vrsta aritmije srčanih pretkomora čije prisustvo obavezuje uvođenje preventivne terapije kojom se snižava mogućnost ugrušavanja krvi. Ova vrsta srčane aritmije se često sreće kod starijih osoba i odgovorna je za oko 15% svih moždanih udara. Ostala srčana oboljenja čije prisustvo nosi rizik za nastanak moždanog udara nisu tako česta.

Sklonost ka pojačanom ugrušavanju krvi kao uzroku moždanog udara se veoma retko sreće. Ukoliko se i javi, radi se uglavnom o posebnim oblicima moždanog udara koji nastaju usled tromboza moždanih vena, uglavnom kod mladih ljudi.


Izvor: B92