Mozak na silicijumu
Prvo izdanje sastojaće se od 16 čipova na štampanoj ploči, od kojih se svaki sastoji od 256 puta 256 nerava

Hoće li oponašanje na čipu, komadiću silicijuma, razotkriti najzapretenije tajne ljudskog mozga?
Na Univerzitetu Stanford (SAD) u toku je takav poduhvat u kojem naučnici nastoje da odgonetnu kako ljudi razumeju jezik, prepoznaju lica, shvataju tok vremena. Odgonetka se krije u najnovijim delovima kakvih nema kod naših dlakavih predaka.
Mozak bez napora rešava najzamršenije zagonetke kojima nije dorasla nijedna savremena digitalna mašina, naglašava dr Rodni Daglas, profesor u Institut za neuroinformatiku u Cirihu (Švajcarska). Jedna od staza vodi dočaravanju na – silicijumu.

Nervi čavrljaju u nizovima električnih nadražaja; hemijski pozivi privremeno menjaju električna svojstva ćelija, što u sledećoj izazove istu takvu promenu. Osamdesetih godina Karver Mid, preteča u mikroelektronici u Kalifornijskom institutu za tehnologiju, predočio je da bi na isti način mogli da se vladaju tranzistori u računarskim čipovima.

Od tih dana su naučnici i inženjeri koristili tranzistore zasnovane na neuronima za izradu složenih nervnih mreža, pokušavajući da načine veštačku mrežnjaču oka, kohlea (delić unutrašnjeg uha, poznat pod imenom pužić, koji prevodi zvučne talase u nervne podražaje) i hipokamus (područje mozga ključno za pamćenje). Postupak je nazvan – nervno uobličavanje.

Najsmelije pregnuće namerava da preduzme dr Kvabena Boaen, neuroinženjer sa Stanforda: mozak na silicijumu. Prvo izdanje sastojaće se od 16 čipova na štampanoj ploči, od kojih se svaki sastoji od 256 puta 256 neurona. Grupama nerava mogu da se zadaju različita električna svojstva da bi se oponašale raznorazne ćelije u mozgu. I da se nateraju (programiraju) da uspostavljaju naročite veze, što bi trebalo da dočara pojedina moždana područja.

Još nije sasvim izvodljivo da se uspostave svakojaki veštački obrasci koji uveliko podsećaju na prirodno ćaskanje ćelija. Krajnji cilj jeste da se jednog dana izrađuju čipovi koje će drugi istraživači koristiti za proveru vlastitih zamisli, a ta saznanja će se ugraditi u nova silicijumska pokolenja.

Veoma uzbudljivo pregalaštvo, objašnjava dr Terens Sejnovski, rukovodilac Laboratorije za računarsku neurobiologiju u Salkovom institutu u La Džoli. Tehnologija je sazrela do tačke kada je moguće misliti na oponašanja velikih razmera. On sam proučava talamus, oblast u kojoj se spajaju i objedinjuju podaci iz raznih delova mozga. Danas je moguće prikazati stotine i hiljade nerava, ali zadatak je da se to znatno uveća.

Mreža ili rešetka satkana od tri miliona neurona ima moć obrade podataka od 300 teraflopsa (300 biliona računskih radnji s pokretnim zarezom), što odgovara programskoj snazi ljudskog mozga. Ukoliko se veštački nervi čvrsto umreže na silicijumu, izvršavaće naredbe tolikom brzinom u stvarnom vremenu ili istog trena. Umesto da pokrećete hiljade programskih uputstava (instrukcija), imaćete isti učinak kad propustite struju kroz pomenute silicijumske procesore.

Verovatno je ovo jedan od najvećih naučnih izazova: veliki broj čipova valja uskladiti da rade kao jedan. A to još niko nije do sada ostvario. Ukoliko to nekome uspe, označiće veliki preokret u oponašanju živaca (neuromorfološko inženjerstvo), što se može uporediti sa najranijim koracima u izradi računarskih čipova.

Konačna nada ogleda se u tome da se korišćenjem podataka na raznovrsne načine, nastalih u silicijumskom mozgu, naprave kudikamo bolji nervni produžeci i umeci (proteze) koji će ga povezati s ljudskim. Na ispunjenje obećavajućih predviđanja zamene prvih delova u prirodnom mozgu, zaduženih za pokrete ili osećanja, moraće godinama da se čeka.

Prvi koraci na dugom putovanju u malo poznatu zemlju već su načinjeni.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika

sve je to lepo, ali kakve koristi mi imamo od toga, a ovo ce se primeniti u robotici sto posto, a kad roboti budu poceli da razmisljaju i kad budu videli skime imaju posla okrenu ce se protiv nas

kao u filmu...
pricao mi neko, da je citao neku knjigu, koju je pisao neki prorok pre ne znak koliko hiljada god. , sve sta ce se desavati... i tako je islo po knjizi...
i tu se pominje rec masina, kada nisu ni postojale, a pisao je da ce se moci komunicirati na daleko, da ce se znati gde je svaki covek , tako nesto, i da ce masine upravljati ljudima...
a gledao sam na discovery-ju da ce u buducnosti kad se dete rodi ugradjivati cip u njega, i imati sve informacije o njemu, kao i GPS... tako da nece biti mesta na zemlji gde moze da se sakrije... a i da vec to rade u jednoj diskoteci, ne znam gde, da bi postao clan diskoteke treba da ti ubaci cip u ruku i kad ulazis samo ti skener ocita informacije sa cipa, i udjes...

Pa, zavisi od interpretacije reči toga da će mašine upravljati ljudima, to se možda i dešava. Mi sada diskutujemo putem mašine (nekada su za to služile kafane), pričamo jedni sa drugima putem mašine, vozimo se u njima. Oduzmi ljudima mašine i sve će stati, čitav razvoj čovečanstva. Ko u stvari upravlja?


... i ne možeš da zakineš na cehu. 

zamisli pocnu da ubacuju cipove u ljude, sa informacijama o njima, i prolazis ulicom i telefonom (100% ce biti skener i na telefonu) i ocitavas kako se ko zove... ne moras ni da pitas...

idem da se uclanim u klub!

Јежим се на овакву помисао.

Mašine se već odavno u mnogim medicinskim zahvatima ugrađuju u ljude. I meni ta ideja nije baš tako odbojna. Šta fali da imaš i GPS ugrađen? Pa znate li samo do koje mjere bi stopa kriminala opala? Obijena radnja, samo pogledaš čiji GPS signal je u vreme pljačke zabilježen, i gotovo! Isto i za ubistva, šverc... Ne bi bila potrebna viza, ni za jednu državu, jer se nemaš gde sakriti. Meni se ova ideja sviđa, samo, kao i sve ostalo, mora ostati pod rigoroznom kontrolom ko to ima uvida u takve lične podatke.

Samo, ne bih volio da se jedan dan probudim u nekoj sluzavoj masi, a pored mene stoje Neo i Morfeus :-)
Ko ne razume, neka pogleda Matrix, najbolji SF film ikad.

Cek cek cek- dobro je da se proba pa nakon ispitivanja cemo znati sta i kako. Ooooooooo kakva nas divna buducnost ceka