Mozak i slatkiši

Ne jedi slatko, ugojićeš se! Smanji malo slatkiše, treba zdravu hranu da jedeš (uz nuđenje neke čudne zelene smeše za koju znate da je nekakvo povrće i prema tome, valjda, zdravo, ali se opet pitate da to nije neka čudna kreatura koja će vas ujesti)! Pusti te slatkiše, pokvarićeš ručak! Ovakvih rečenica ste se sigurno naslušali. Još ako smatrate da treba da smršate, pa se odričete svega slatkog, čak i male količine šećera u čaju, vrlo je verovatno da i te kako čeznete za slatkišima - i to uopšte nije slučajno.

Naime, svi koji nešto uče, studiraju ili se bave bilo kakvim intelektualnim radom osećaju potrebu za slatkišima. To je potpuno normalno, jer vaš mozak, da tako kažemo, voli slatkiše. Glukoza, vrsta prostog šećera (još se naziva i grožđani šećer, jer ga u grožđu ima jako mnogo), neophodna je za pravilan rad neurona vašeg mozga. Na dijeti ste i ne uspeva vam nikako da se koncentrišete? To je zato što unosite premalo glukoze, pa vaš mozak ne može pravilno da funkcioniše.

Zato, slobodno povremeno pojedite poneko parče torte ili nekoliko slatkiša - od toga teško da ćete se ugojiti, a učenje će vam biti prilično olakšano (učenje bilo čega, ne samo školskih predmeta - recimo, učenje vožnje rolera, novih plesnih koraka, taktike u basketu...). Ukoliko ste se dugo iscrpljivali dijetom bez ikakvih slatkiša, nakon što pojedete nešto slatko lako vam se može desiti da vam se odjednom razbistri u glavi - a do malopre su vam misli lutale s jedne teme na drugu i ni na šta niste mogli da se usredsredite.

Ukoliko se bojite da se, jednom kad počnete, ne raspomamite za slatkišima, postoji lek i za to. Svakoga dana pojedite nešto od ugljenih hidrata - hleb, testenine, krompir, pirinač. Sva ova hrana sadrži skrob (lako svarljivi složeni šećer), i to u solidnoj količini, tako da će vam i mala količina biti dovoljna da održite mozak u operativnom stanju. Najbolje je da hleb, pirinač i testenine budu od integralnih žitarica - kada su od belog brašna, šećer u krvi vam prvo nenormalno skoči, a onda isto tako brzo padne, pa ste ponovo gladni, iako ste jeli pre nepunih sat vremena (i, moguće, osećate da ste pretovarili stomak i kao da ćete hranu da varite mesecima, kao boa konstriktor - a, eto, opet ste gladni).

jes .. pa nije moj mozak lud

Cinjenica je da mozak za svoje aktivnosti trosi ugljene hidrate i secer...dakle sasvim je normalno da narocito u toku ucenja i drugih umnih aktivnosti organizam crpi secer i zahteva mnogo vecu kolicinu od uobicajene.Banalan primer, pred ispit, ne bih mogla da odem na faks bez cokoladice u torbici sile nema..i par dana pre toga je konstantno konzumiram.Ima secera i u kori hleba, i ostalim namirnicama, ali jedna kocka cokolade zameni mnogo vecu kolicinu ostale hrane(po kolicini secera) a u krajnjem i manje goji