Genetski je utvrđeno da je u istoj porodici nasledno umiranje dece

Gen odgovoran za smrt beba

Profesor ser Roj Medou, zbog čijeg dokaza su tri nevine žene poslate u zatvor zbog ubistva svojih beba, obmanuo je porotu naivnim i pogrešnim svedočenjem, zaključili su u sredu britanski stručnjaci. Ovaj pedijatar u penziji je, tokom više decenija, ubedio različite sudove da je najmanje 81 slučaj smrti odojčadi u stvari ubistvo.

Profesor Medou je bio svedok na suđenjima Sali Klark, Anđeli Kanings i Doni Entoni, koje su sve ti osuđene zbog ubistva svoje dve bebe, a oslobođene posle ulaganja žalbe. Svedočio je i protiv Trapti Pejtel, koja nije osuđena za ubistvo troje svoje dece.

Detalji optužbe, zbog koje će se karijera jednog od najuglednijih britanskih lekara možda završiti sramno, izneseni su prvi put u sredu. Profesoru Medou, bivšem predsedniku Kraljevskog koledža pedijatara i Dečjeg zdravlja, sudi se zbog tužbe za "neprofesionalno ponašanje", povodom svedočenja u slučaju Sali Klark, advokatice iz Vilmsloa. Slučaj protiv Medoua zasnovan je na njegovoj upotrebi statistike u objašnjenju koliko su male šanse da su Kristofer i Hari, sinovi Klarkove, umrli prirodnim putem. Medou je poroti rekao da su šanse da dve bebe iste porodice iznenada umru 73 miliona prema jedan, ili da je moguć jedan takav slučaj u sto godina.

On je do ove brojke došao razmatrajući mogućnosti da u porodici Klarkovih dođe do jedne smrti odojčeta i stigao do brojke 8.543 prema jedan, jer su oni bili nepušači, zaposleni i majka je imala više od 26 godina. Profesor Medou je ovu brojku pomnožio samom sobom i stigao do "astronomski uvećane neverovatnoće" da dođe do dve takve smrti, rekavši da su šanse da se to desi ravne osvajanju sedmice na lotou.

Međutim, britanski stručnjaci su saoptšili da je profesor Medou sve vreme bio svestan nalaza koji su ukazivali da jedna takva smrt u porodici u stvari uvećava šanse da dođe i do druge. Prava verovatnoća je u stvari tek 75 prema jedan. Takođe nije pomenuo dokaze da je 25 puta manje verovatno da je beba koja je umrla bez očiglednog razloga ubijena nego da je umrla prirodnim putem.

Profesor Robert Sibruk, jedan od lekara koji osporava svedočenje Medoua, kaže da lekari koji se nude kao stručnjaci forenzičke medicine zaboravljaju da nisu plaćene ubice. On je naglasio da je naročito opasno kad neuravnotežena i naduvana svedočenja daju veoma ugledni ljudi, čije mišljenje se ceni i uzima ozbiljno.

Dejvid Draker, mikrobiolog sa Mančesterskog univerziteta, 2001. godine otkrio je postojanje gena odgovornog za smrt odojčadi, čime je objašnjena mogućnost ponovljenih slučajeva umiranja beba u istoj porodici. Sali Klark je u tom trenutku još bila u zatvoru zbog navodnog ubistva svoje dece. Kristofer, njen prvi sin, rođen je 22. septembra 1996, a umro je 11 nedelja kasnije. Za njega je tad utvrđeno da je umro od plućne infekcije. Hari, drugi sin, rođen je 29. novembra 1997. i umro posle osam nedelja. Mesec dana posle smrti drugog deteta, još ožalošćena majka uhapšena je zbog gušenja prvog i udaranja drugog deteta dok nije umrlo. Osuđena je 1999, a posle četiri godine oslobođena.

Glas javnosti \ Priredila S. Ilić

Treba mu polomiti noge i ruke za slanje nevinih u zatvor.

Naravno, lomljenje udova nije po zakonu, ali nekad je drustveno korisno kao opomena slicnim "sudskim vestacima" za ubuduce.