Gužve i haos na ulicama Moskve najbolje je izbeći vožnjom podzemnom železnicom, koja funkcioniše besprekorno. Na moskovskim ulicama gužve su uobičajeni prizori. Pošto grad danas ima oko 15 miliona stanovnika, ovakve situacije su građanima Moskve sasvim uobičajena pojava, ali goste ostavljaju u zaprepaštenju. Pored nesnosnih gužvi, turisti brzo primećuju i to da Rusi vole da žive u velikom stilu. Odevaju se upadljivo, voze velike automobile, poklanjaju skupe stvari i plaćaju raskošne večere, naravno, oni koji to mogu da sebi dozvole. Odlaskom Sovjetskog Saveza sa svetske političke scene u Rusiju je, a samim tim i u Moskvu, "nagrnuo" kapitalizam, koji ju je pretvorio u ogroman šareni paket s ukrasima koji datiraju iz davnih vremena carske Rusije, a nađe se i poneki iz doba komunizma.

Jedan takav ukras, ujedno i jedan od zaštitnih znakova grada, jeste i Crkva svetog Vasilija Blaženog. Nalazi se van zidina gradske citadele, to jest Kremlja, a nastala je u 16. veku po nalogu cara Ivana Groznog, koji je, kako kažu istorijski izvori, zaista bio okrutan čovek. Tako je, legenda kaže, dao da se oslepi arhitekta koji je projektovao ovu građevinu da više nikada ne bi mogao da napravi sličan projekat. Ova crkva sastoji se od dvanaest međusobno povezanih kapela karakterističnih po šarenim kupolama i neodoljivo podseća na slatkiše zbog raznobojnih uzoraka i karakterističnih oblika.

U unutrašnjosti Kremlja nalaze se zgrade vlade, Patrijaršija, Kremaljska palata i nekoliko crkava. Preporučljivo je odvojiti dva dana za razgledanje ovih turističkih atrakcija zbog njihove impresivne veličine, ali i zato što i tu često bude gužva. Park Gorki je još jedna od atrakcija Moskve. Danas je to omiljeno mesto okupljanja Moskovljana u koje se dolazi u potrazi za rekreacijom i odmorom od ludog tempa i stalnih gužvi na ulicama, a sve češće u parku se organizuju festivali i koncerti. Prostire se na otprilike tri kilometra uz reku Moskvu, a Moskovljani ga zovu i Parkom kulture, jer je davne 1928. godine, kad je otvoren, nosio to ime. Predah u parku Gorki, ako pri tom uspete da naletite i na neki dobar koncert, zaista vam može doneti smirenje.

Haos na moskovskim ulicama treba izbeći vožnjom podzemnom železnicom, koja u poređenju s ostatkom saobraćaja u Moskvi funkcioniše bez mane. Metro je i veoma siguran, što znači da uz njegovo korišćenje možete planirati i povratak iz noćnog provoda, bez bojazni od ikakvih opasnosti. A ponuda noćnog života je bogata, raznovrsna i uglavnom veoma skupa. Način oblačenja koji je propisan u klubovima za džet-set veoma je strog, cene su vrtoglavo visoke i retko koji prosečni posetilac grada može sebi da priušti izlazak u takav klub pod uslovom da uopšte uspe da uđe u njega. Međutim, u ostalim klubovima situacija je povoljnija, pa se može izaći i dobro se provesti bez posebnog doterivanja.

Doduše, i tu su cene visoke u poređenju s cenama kod nas. I kad je već o cenama reč, šoping u Moskvi i nije baš pametan potez, jer je sve najmanje dvostruko skuplje nego kod nas, a i ruski modni i dizajnerski ukusi su pomalo čudni za nas. Pošto Rusi vole da stave svima do znanja da imaju novca, to čine i svojim odevnim predmetima, a kako je Rusija ogromno tržište, dizajneri odeće, obuće, nakita, mobilnih telefona, satova i svega ostalog prave posebne serije za Moskvu.

Novca u Moskvi nikad dosta. Kafa s mlekom je od 450 do 900 dinara. Novac je bolje potrošiti u nekom ruskom ili gruzijskom restoranu, jer se za oko 15 evra po osobi može solidno jesti. Ruska kuhinja je jaka i kalorična, osnova su meso i prilozi kao što su valjušci ili krompir, koji se kombinuju sa raznim sosovima. I kolači su u skladu s hranom, kalorični i veoma obilni, a i industrijski slatkiši koji se još uvek prave po recepturi iz vremena SSSR-a iznenađujuće su ukusni.

Izvor: Krstarica