.

Na zalost nemam slike iz muzeja Nacionalnog blaga Rusije jer je fotografisanje zabranjeno.
Sasvim logicno obzirom sta sve poseduje taj muzej (izmedju ostalih vrednosti je i jedan od najvecih dijamanata na svetu).

Ne znam trenutno ali tada pre par godina, taj muzej nije bio otvoren za obicne posetioce 

Наравно да је отворен, приступ је био ограничен за вријеме СССР-а.

https://kremlintour.com/travel-tips/how-to-visit-diamond-fund


Фотографисање јесте забрањено, али постоји виртуелни обилазак.

http://www.gokhran.ru/assets/vtour/index.html

Ne znam stvarno sta je bilo za vreme sssr-a ali tada kada sam ja bila, pre oko 6, 7 godina,muzej su  mogle da posecuju samo odredjene grupacije ljudi. Zasto, razlog sam zaboravila sto je na kraju potpuno nebitan na temi o Moskvi. Imaju Rusi razne momente kao kada recimo Putin dolazi u predsednicku palatu pa nekada isprazne ceo Crveni trg a nekada samo prilaz predsednickoj palati.
Inace u tom gradu sam bila nebrojano puta i videla dosta toga sto je jedino i moguce kada je Moskva u pitanju jer je zaista nepregledna riznica bogatstva u svakom smislu.
Naravno pricam o realnim a ne o virtualnim posetama 


I da, povodom boljeg opisa Moskva, postavim i nesto pisano:

Moskva

Moskva je jedan od nekoliko, po mnogim kriterijumima najvažnijih gradova sveta. Prestonica carske i moderne Rusije. Ona je veliki naučni, kulturni, politčki , privredni i turistički centar jednog dela sveta (malo je reći Rusije), riznica kulture koja čuva blago i drevno nasleđe u veličanstvenim zdanjima čuvenog Kremlja i pod zlatnim i šarenim kupolama za nju karakterističnih pravoslavnih svetinja.

Istorija Moskve

Grad je nazvan po istoimenoj reci (na staroruskom: grád Moskóv, u doslovnom prevodu „Grad uz reku Moskvu“). Pod ovim imenom se prvi put spominje u letopisu iz 1147. godine kada je princ Novgorodske republike pozvao kneza Jurija Dolgorukog rečima: „dođi meni, brate, u Moskvu“. Poslušavši ga, Dolgorukij je izgradio palisad (tvrđavu) od drveta – Kremlj – 1156. godine, oko kojeg se postepeno širio grad. Od početka 14. veka Moskva je u vlasti moskovskih kneževa, a od druge polovine 14. veka ona se poistovećuje sa pojmom ruske države gde zvanično postaje prestonica u drugoj polovini 15. veka. Sveopšti uspon Moskve  prekinut je u 18. veku kada prestonica postaje Sankt Peterburg. Sledeća nevolja je zahvatila Moskvu za vreme Napoleonovih ratova (oko 1812.god.) kada je izgorelo oko tri četvrtine grada, ali,  uprkos tome, krajem 19. veka Moskva postaje veliki naučni, politički i kulturni centar. Sledi period revolucije (1905-1907. god.) kojom dominira moskovski proleterijat a od 1918. na scenu stupa Lenjin. U Drugom svetskom ratu Nemci su pred Moskvom pretrpeli odlučujući neuspeh, a Moskva je, nakon rata, postala centar istočnog bloka zvanog „Varšavski pakt“. Ovaj period je drastično uticao na izgled Moskve, naročito za vreme Staljina. Tada je grad urbanizovan i modernizovan. Izgrađeni su široki bulevari i avenije, ali su uništena brojna važna arhitektonska zdanja, uglavnom vezana za religiju, kao što je Kazanska Katedrala, Hram Hrista Spasitelja, Kula Šukarev i druge.


Arhitektura Moskve

O Moskvi se stiče jedinstven utisak kao da se razmeće svojom raskoši, bogatstvom i lepotom. Gradom dominiraju grandiozna i mahom masivna zdanja koja joj daju utisak moći i autoriteta. Fasade gradskih palata su impresivne i veličanstvene. Postoji u njima izvesna sličnost odnosno stil po kome je Moskva jedinstvena i prepoznatljiva. Među njima se ističu Boljšoj teatar, Puškinov muzej, zdanje Državnog istorijskog muzeja,Tretjakovskaja galerija, Muzički konzervatorijum Čajkovski … Kao što je čuveni Gaudi ostavio svoj lični pečat na katalonskoj prestonici Barseloni, tako je i maestro Šukov ostavio neizbrisiv trag na glavnom gradu ove velike zemlje. Arhitekta Vladimir Grigorijevič Šukov je jedan od glavnih arhitekata rane Sovjetske Rusije koji je projektovao mnoge prepoznatljive građevine u Moskvi kao što su Puškinov muzej, robna kuća GUM, hotel Metropol… po njemu je nazvana i Kula Šukov koja se koristila kao radio toranj, a kojoj, zbog dugogodišnje nebrige, preti urušavanje te su pokrenute mnoge inicijative za njeno spasavanje.

Crkve

Moskvom su nekada dominirale Pravoslavne crkve sa svojim veličanstvenim kupolama ali, rušenjem mnogih, kao i činjenicom da se grad širio i gradio bez objekata sakralne arhitekture, Moskva je izgubila svoju prepoznatljivu vizuru koja joj je delimično vraćena, naročito u postsovjetskom periodu kada su izgrađene mnoge nove ali i obnovljene porušene svetinje kao što su pomenuta Kazanjska saborna crkva i Hram Hrista Spasitelja, najveći pravoslavni hram na svetu. I pored toga što je sam Staljino uništavao i često menjao namenu zgradama, upravo je on učinio dosta da Moskva, bar simbolično, zadrži svoju prepoznatljivu siluetu, naredivši izgradnju kompleksa zgrada „Sedam sestara“, koje svojom kompozicijom podsećaju na katedrale. Danas su poznate u narodu pod nazivom „Staljinke“.


Moskva danas

Ako danas uopšte neko i ima izvesne predrasude o Moskvi, one su zaostavština iz prošlih vremena kada je Moskva bila zatvorena za strani kapital i strana ulaganja, komunistički režim bio je sveprisutan, a nezadovoljstvo i siromaštvo očigledni. Međutim, danas je Moskva nešto sasvim drugo. Moskva je danas jedan od nekoliko najskupljih i najluksuznijih gradova sveta. Doživela je sveopšti procvat i preobražaj. Obnovljena i „umivena“, prepuna je stranaca, turista iz svih krajeva sveta. U Moskvi se danas nalazi mnoštvo velikih svetskih i multinacionalnih kompanija, luksuznih robnih kuća, raznih kulturnih i popularnih dešavanja, pozorišta i umetničkih galerija…
panorama-moskve

Moskovljani su otvoreni, vedri i predusretljivi. Jasno je da su to ljudi koji idu u korak sa svetom isto kao i njihov grad. Ono što je karakteristično, a što bar gostima iz Srbije nikako ne smeta, jeste, za razliku od Beograda, sveopšte prisustvo ćirilice (ili bolje reći, odsustvo latinice) kojoj su prilagođeni svi svetski brendovi. Mana Moskovljana može biti i relativno slabo korišćenje globalnog jezika, ali prosečnom Srbinu ni ovo neće biti prepreka u snalaženju i komunikaciji.


Geografija i pozicija Moskve

Moskva obuhvata površinu od 1097,12 km², a na njenom širem gradskom području (aglomeracija) živi oko 16 miliona stanovnika. Važi za jedan od  najnaseljenijih gradova u Evropi. Povlašćenu poziciju u odnosu na ostatak Rusje daje joj i njen formalni status grada federalnog značaja (federalnog subjekta), koji uz Moskvu ima još samo Sankt Peterburg. Grad je izgrađen tako da njegovu mapu čine koncentrični krugovi. Zbog toga svi putevi vode u centar, ka Kremlju. Četiri koncentrična kruga (prstena) čine šire gradsko područje. Spoljašnji, četvrti rubni prsten opasuje grad u dužini od preko 120 kilometara. U trećem prstenu se uglavnom nalaze blokovi za stanovanje karakteristične socrealističke forme. Drugi prsten predstavlja širi centar dok se u prvom i najužem nalazi strogi centar grada.
Прикажи већу мапу
Reka Moskva je kanalima povezana sa najvećom ruskom rekom Volgom, pa je tako Moskva dobila vodeni izlaz na čak pet mora (Belo, Baltičko, Azovsko, Crno i Kaspijsko). Za potencijalne turiste ovo je važan podatak iz razloga što su krstarenja, naročito krstarenje Volgom od Moskve do Sankt Peterburga, jedna od najpopularnijih turističkih tura u Rusiji. Osim krstarenja Volgom, čuveno je i krstarenje rekom Moskvom tj. razgledanje grada sa reke. Reka Moskva ulazi u grad iz severozapadnog pravca i krivudajući, teče kroz Moskvu u pravcu jugoistoka ka ušću u reku Oku. Gužve u drumskom saobraćaju su izuzetno velike, a oko 15:00 časova počnje tzv. saobraćajni kolaps. Iz tog razloga, javni gradski saobraćaj se najvećim delom svodi na metro, a pešački saobraćaj je organizovan tako da ćete zaista retko imati priliku da pređete ulicu na pešačkom prelazu. Za to je namenjena čitava mreža podzemnih prolaza prepunih malih trgovinskih radnji i suvenirnica. Moskva je ukrašena zelenilom, parkovima, prelepim fontanama, i spomenicima koji svedoče o prebogatoj istoriji ruskog naroda. Peške ju je, takoreći, nemoguće obići ali pešačenje Moskvom će vam svakako biti interesantno. Kada je vazdušni saobraćaj u pitanju, i on je doveden do perfekcije. Zbog veličine zemlje i velike udaljenosti među značajnijim gradovima, ovaj vid saobraćaja je naročito razvijen. Moskva ima ukupno pet međunarodnih aerodroma (Šeremetjevo, Domodedovo, Vnukovo, Bijukovo i Ostafijevo).

Znamenitosti Moskve

Zbog veličine grada, prosečnom turisti je teško da obiđe sve što je interesantno i vredno divljenja. Stoga, neophodno je da organizujete svoje vreme na način da obiđete određene znamenitosti (koliko vam to vreme dopušta) ali i da osetite jedinstven i očaravajući duh grada koji ćete najlakše „namirisati“ u ulicama Stari Arbat, Novi Arbat i Tverskaja gde morate da popijete kafu čak i ako nemate tu svakodnevnu naviku. Iako, možda, ne razumete ruski, ne propustite da odete na neku pozorišnu ili baletsku predstavu, ako imate prilike, pa i u sam Boljšoj teatar, zašto da ne?! Pored Kremlja i Crvenog trga u samom centru Moskve je trgovački kraj, Kitaj gorod. U njemu se nalazi nekoliko crkvica u ruskom stilu iz XVII i XVIII veka koje su izvanredno uklopljene u moskovsku arhitekturu. U Moskvi se, između ostalog, nalazi i Nikoljgrad kao i Novodevičij manastir iz XVI veka.


Kremlj

Kremlj (u prevodu tvrđava) je srce i jezgro Moskve iz koga se razvio čitav megapolis. U feudalnom dobu bio je opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili knežev dvor, saborna crkva i kuće plemstva.  Njegove kule i zvonici su svedoci mnogih značajnih događaja ruske istorije. Sastoji se od dvadeset kula, mahom iz 15. veka, a najlepša i najveća se zove Spaska (visoka je 71m). Spaska (Spaskaja) kula je izgrađena u XIV veku, a obnovljena je u XV i XVI veku. Prepoznatljiva je po velikom časovniku čiji prečnik iznosi šest metara. Skazaljka koja pokazuje minute premašuje duž od tri metra.
reka-moskva
Unutar ovih monumentalnih zidina nalazi se centar moći Rusije, sam vrh državnog aparata i palata predsednika Ruske federacije (predsednička palata) zbog čijeg nesmetanog rada su turističke posete Kremlju ograničene i svedene na svega tri dana nedeljno. Kremlj je jedinstvena lavra i riznica u kojoj se nalaze predivne saborne crkve i drugi sakralni objekti kao i dvorci i muzeji. Tu je i čuvena Oružana palata u kojoj se čuva retka kolekcija starog oružja kao i niz eksponata od zlata, srebra i dijamanata, carska odeća kao i primerci zlatnih carskih kočija i opreme za konje. Moskovski Kremlj važi za jedno od nekoliko najvećih utvrđenja u svetu i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Najstarija građevina u Kremlju je Granitna palata, sagrađena za vreme Ivana III, 1491. godine, koja je bila središnja dvorana namenjena za prijem moskovskih careva. Na nju je nadovezana palata kraljevske porodice iz XVI veka, Palata Terem, koja je obnovljena u XVII veku. Obe su spojene sa Velikom palatom koja je izgrađena po zahtevu Nikole I – 1838. godine i koja je danas najveća građevina u moskovskom Kremlju, sa blistajućim balskim dvoranama koje danas služe za prijeme, sa ceremonijalnim crvenim hodnicima i privatnim prostorijama nekadašnjih careva, kao i donji sprat Crkve Lazarevog uskrsnuća iz 1393. godine, koja je najstarija građevina u Moskvi.
kremlj-moskva
Saborni trg je središte Kremlja, njega okružuje šest građevina, uključujući i tri hrama. Uspenska saborna crkva (posvećena Bogorodici), dovršena 1479. godine kao glavna moskovska crkva gde su krunusani svi ruski carevi. Njeno masivno pročelje iznad koga stoji pet zlatnih kupola dizajnirao je italijanski arhitekta Aristotele Fioravanti. U njoj su sahranjeni mnogi važni ruski mitropoliti i patrijarsi. Blagoveštanska saborna crkva iz 1489. godine imala je izvorno tri pozlaćene kupole kojima je dodato još šest u XVI veku. Crkva Polaganje riza podignuta je 1486. godine, takođe, kao kapela ruskih mitropolita i patrijarha. Veliku umetničku vrednost u njoj ima ikonostas, rad grupe ruskih živopisaca sa Nazarijem Istominim na čelu. Arhangelska saborna crkva je najkasnije podignuta, najmlađa je od tri saborne, građena u periodu od 1505-1509. godine pod nadzorom italijanskog arhitekte Alevisa, na nekadašnjem mestu stare crkvice istog imena.


Crveni trg

Nadomak Kremlja, uz njegov istočni zid, nalazi se čuveni Crveni trg (Красная площадь), jedan od najvećih trgova na svetu. Kako se glavne moskovske ulice slivaju upravo ovamo, Crveni trg se često smatra središnjim moskovskim trgom i srcem cele Rusije. Glavna znamenitost i simbol ovog trga, pa i čitave Moskve, (možda i cele Rusije) je hram Sv. Vasilija Blaženog, prepoznatljiv po svojih jedanaest visokih tornjeva krunisanih raznobojnim kupolama u formi glavice crnog luka. Na mestu današnjeg Crvenog trga, nekada su se nalazile drvene građevine koje su srušene 1493. godine na zahtev cara Ivana III. Car je doneo tu odluku zbog učestalih požara koji bi se u trenu proširili na svu ostalu drvenu građu. Novootvoreni prostor postepeno se razvio u glavnu moskovsku tržnicu. Kasnije se koristio za razne javne svečanosti i proklamacije, a s vremena na vreme poslužio je i kao mesto krunisanja ruskih careva. Trg se postepeno izgrađivao i dobio današnji izgled. Zanimljivo je da ime Crveni trg nije izvedeno prema boji ploča kojim je popločan. Nije izvedeno ni od crvene boje koja asocira na komunizam. Naime, u ruskom jeziku pridev красный ima dva značenja. Prvo, glavno značenje je crveni, a drugo arhaično značenje je krasan, lep baš kao i u srpskom jeziku. Pridev красная (u arhaičnom značenju) isprva se odnosio na crkvu Svetog Vasilija Blaženog, a naknadno se prenelo i na obližnji trg, negde u 17.veku. Tokom sovjetske ere, Crveni trg je zadržao svoj značaj i tako postao glavni trg nove sovjetske države. Uz to što je postao službena mesto sovjetske vlade, postao je i poznat po vojnim paradama. Kako bi se napravilo mesta za teška vojna vozila koja nisu mogla da uđu na trg, komunisti su odlučili da sruše Kazanjsku katedralu i Iversku kapelu s vratima uskrsnuća (oba srušena zdanja su ponovo izgrađena tokom devedesetih). Razmatrana je čak i mogućnost rušenja crkve Svetog Vasilija Blaženog. Crveni trg je mesto mnogih državnih parada i ceremonija. Osim hrama Sv. Vasilija Blaženog tu se nalaze i ostale monumentalne i prepoznatljive građevine kao što su Kazanska katedrala, robna kuća GUM,  Lenjinov mauzolej i Državni istorijski muzej. Na ovom trgu se nalazi i spomenik velikom ruskom vojskovođi generalu Žukovu, a nedaleko od hrama Sv. Vasilija se nalazi bronzani spomenik Kuzmi Minjinu i Dmitriju Požarskom koji su pomogli u oslobađanju Moskve od Poljaka 1612.godine. Površina Crvenog trga iznosi neverovatnih 90.350 metara kvadratnih (dugdačak je 695 metara, a širok 130 metara).

Hram Sv. Vasilija Blaženog

Ovaj hram (Собор Василия Блаженного) je sagradio ruski car Ivan IV. Vasiljevič Grozni  za vreme svoje okrutne vladavine (1561. godine) kao sećanje na osvajanje Kazanskog kanata. Prema legendi, Grozni (takav kakvo mu je i ime) je, po završetku izgradnje, naredio da neimaru Postniku Jakovljevu koji ju je načinio iskopaju oči, kako više nikad i nigde u svetu ne bi izgradio ništa tako lepo. Prepoznatljiv po svojim šarenim kupolama nalik na lilihipe i slatkiše, ovaj hram se sastoji se od više manjih, međusobno povezanih kapela okupljenih oko jedne centralne. Prvobitna ideja je bila da se izgrade gusto zbijene kapele, svaka posvećena jednom svecu na čiji je dan car dobio bitku ali, sve je ipak  objedinjeno u jednu veliku crkvu. Središnja, glavna kapela, omeđena je sa četiri osmougaone kapele na glavnoj osi i sa još četri – dvema četvorougaonim i dema nepravilnog oblika – na dijagonalama. Osnova crkve je u formi krsta. Centralni i najviši toranj glavne kapele, interesantno, ima najmanju kuplu koja pritom nije ni šarena dok su ostali, niži tornjevi zakićeni zaista impresivnim i maštovitim kupolama u formi lukovice (Rusi su počeli koristiti ovaj oblik kupole u 12. veku, umesto klasičnih vizantijskih (plitkih) kupola, jer su ove bolje podnosile težinu snega koji je veoma čest problem na severu). Car Fjodor Ivanovič je 1588. god. dodaojoš jednu (desetu) kapelu na istočnoj strani iznad groba Vasilija Blaženog, ruskog sveca po kome je crkva od tada nazvana i po svojoj funkciji preobražena u Sabornu crkvu. Prvobitno je ova crkva bila posvećena vaznesenju presvete Bogorodice i bila je zavetna crkva. U 16. veku hram je imao dva naziva: prvi je Hram Pokrova na rovu kod Frolovske kapije. Malo ko zna da u 16. veku nije bilo Crvenog trga, on je bio trgovački i nazivao se „Požar“. Spaska kula Kremaljskih zidina je do 70-ih godina 17. veka bila Frolovska, a duž Kremaljskih zidina se pružao rov.

Kazanjski hram (ili Kazanjska katedrala)

Kazanjski Hram se nalazi u severozapadnom uglu Crvenog trga. Prvobitno je sagrađen 1630. godine u čast oslobođenja Moskve od poljsko-litvanske agresije, a podigao ga je princ Dimitrije Požarski. Pošto je ovaj hram izgoreo u požaru 1632. godine, car je naredio da se obnovi u kamenu. Josif Staljin je 1936. godine naredio njegovo rušenje. Ponovo je izgrađen devedesetih godina. Ime hrama dolazi od najvažnije ruske ikone – Bogorodice Kazanjske koju Rusi slave u znak pobede nad agresorima sa istoka. Reprodukcije ove ikone se nalaze i u hramovima u St. Peterburgu i Kazanju.

Robna kuća GUM

GUM je najveća robna kuća u Moskvi i, svakako, najekskluzivnija obzirom da se nalazi u najstrožem centru grada, u tzv. „nultoj tački“ tj. Crvenom trgu.  Štaviše, GUM (ГУМ, Главный универсальный магазин) je, zvanično, jedna od dve najpoznatije robne kuće u svetu, a rival mu je Londonski Harrods Department store. GUM je remek delo slavnog moskovskog arhitekte Vladimira Šuhova i Aleksandra Pomerancjeva koji je izgrađen 1890. godine. Sadrži neverovatnih 1200 prodavnica, koje obiluju svetski poznatim brendovima. Centralni balkon na spratu je svojevremeno koristio Staljin za obraćanje masi, koja je satima strpljivo stajala na trgu i na minus 40 stepeni slušala govore vožda.


Lenjinov mauzolej

Lenjinov mauzolej se nalazi na Crvenom trgu, uz same zidine Kremlja. U njemu se nalazi Sala žalosti u kojoj se nalazi kristalni sarkofag u kome je izloženo Lenjinovo balsamovano telo. Pored sarkofaga se prolazi u potpunoj tišini. Na svaki pokušaj priče, čak i šapata ili gestikulacije, posetilac biva upozoren da prekine i ubrza korak. Nikakvo zadržavanje, ni detaljnije razgledanje u prolazu, nije dozvoljeno. Nakon raspada SSSR-a pojavile su se mnoge inicijative za zatvaranje ili uklanjanje ovog mauzoleja te da se vođa Oktobarske revolucije konačno sahrani. U svakom slučaju, ovo mesto i pojava su izvor mnogih sporenja i kontroverzi u ruskom društvu. U Slovenskoj kulturi i tradiciji ovakav način „sahranjivanja“ nije uobičajen, ma o kakvoj partiji ili režimu da se radi, već je blizak Egipćanima (balsamovanje) i mesopotamcima (forma mauzoleja). U svakom slučaju, ovo jedinstveno mesto u svetu treba posetiti pre nego što nestane.


Hram Hrista spasitelja

Sa zapadne strane Kremlja se nalazi najveći pravoslavni hram na svetu, Hram Hrista Spasitelja (Храм Христа Спасителя). Izgrađen je 1883. godine prema projektu arhitekte Konstantina Tona. Gradili su ga istaknuti neimari i umetnici iz cele Rusije 44 godine, u čast pobede nad Napoleonom.
hram-hrista-spasitelja
Naime, kada je poslednji Napoleonov vojnik 1812. napustio teritoriju Carstva, Aleksandar Prvi je odmah napisao ukaz o gradnji hrama u zahvalnost Bogu. Kako se dan ruske pobede poklopio sa Božićem, hram je posvećen rođenju Božijem te tako ime i nosi. Hram Hrista Spasitelja je za vreme carske Rusije bio glavna moskovska crkva – nazivan glavna katedrala. Srušen je 1931. godine po naredbi komunističkih vlasti. Na tom mestu je tad izgrađen sportski centar sa bazenima. Ponovna izgradnja je započeta 1990. godine i trajala je 10 godina prema crtežima i starim fotografijama. Sadašnje zdanje hrama je osveštano 19. avgusta 2000. godine za vreme Borisa Jeljcina pod rukovodstvom Zuraba Ceretelija (prvobitno Alekseja Denisova). Kontroverze su izazvale male promene u odnosu na original, kupole više nisu pozlaćene već su izrađene od titanijum nitrida, reljefi su urađeni od bronze umesto mermera, fasada je urađena od mermera umesto kamena, a medaljoni su urađeni od polimera.


Pozorišta Moskve

Moskva broji preko 30 velikih pozorišta i koncertnih dvorana, Operu i Balet, na čijim predstavama godišnje prisustvuje preko 15 miliona gledalaca. Pozorišna sezona se, praktično, nikada ne prekida. Najčuveniji je svakako Boljšoj teatar, a među slavnima se nalaze i pozorišta Stanislavski, Variete, Dubrovka i Dečiji muzički teatar. Među koncertnim dvoranama čuvena je dvorana Čajkovski, Muzički konzervatorijum i dvorana Zgrade trgovačkog saveza.


Boljšoj teatar

Boljšoj teatar (u prevodu Veliko pozorište) je jedno od najprestižnijih pozorišta u svetu, a čuveno je i po baletu i operi. Današnje zdanje datira iz 1824. godine, a tokom renoviranja koje je trajalo od 2005. do 2011. godine potršeno je oko 680 miliona američkih dolara. Zgradi je vraćen izgled pre sovjetskih intervencija, povraćena je akustika sale i dupliran je raspoloživ prostor podzemnom dogradnjom.  Smatra se da je to drugo, po veličini, pozorište u Evropi ,a veća i čivenija je jedino Milanska skala. Današnja zgrada je izgrađena 1824.godine na mestu na kome se ranije nalazilo pozorište Petrovka, koje je izgorelo u požaru 1805.godine. Izgradio ga je arhitekta Andrej Mihailov, koji je u blizini sagradio i tzv. Mali teatar 1824. godine. U to vreme sva ruska pozorišta su bila pod carskim vlasništvom. Moskva i Sankt Peterburg su imali po dva teatra, jedan namenjen za operu i balet (oni su bili poznati kao „Boljšoj“ teatar i jedan za dramske predstave (tragedije i komedije). Kako su opera i balet smatrani otmenijim nego drama, operske kuće su nazvane „Veliki Teatar“ („Boljšoj“ je ruska reč koja znači „veliki“ ), a dramski teatar su nazvali „Mali teatar“. Originalni naziv Boljšog teatra bio je Carski Boljšoj teatar Moskve, dok je Sent Petersburški Boljšoj teatar (uništen 1886.godine), bio nazvan Carski Boljšoj kameni teatar.


Moskovski metro

Moskovski metro predstavlja deo savremene kulture Rusije. Jedan je od najstarijih u Evropi i, svakako, najlepši i najraskošniji. Neke od njegovih stanica predstavljaju prave muzeje i umetničke galerije. Najčuvenije od njih su: Majakovskaja, Kijevska, Prospekt mira, Novoslobodskaja, Komsomolskaja… Zidovi su im oslikani mozaicima, vitražima, ukrašeni raskošnim visećim lusterima i skulpturama. Metro sistem ima ukupno 305,7 km pruge, 173 stanice, a na dnevnom nivou, na 12 linija, preveze preko devet miliona putnika (svetski rekorder i po ovom kriterijumu). Mreža metro stanica je izuzetno gusta. Prosečna razdaljina između stanica je 1,8 km. Najkraća je     585 m između stanice Aleksandrovski Sad i stanice Arbatskaja, a najduža je 3,5 km. Velika razdaljina ima uticaj i na visoku prosečnu brzinu od 42 km/h. Ono što svakako može zadiviti posetioce moskovskog metroa jeste besprekorna čistoća popločanih podova, stvorena navikom Moskovljana da ne bacaju smeće po istim. Na mestima kontrolne upotrebe metroa gotovo u potpunosti su zaposlene žene, a po starom ruskom običaju, one čiji je radni vek završen, te im ova skraćena radna obaveza predstavlja dodatni prihod uz zasluženu penziju. Takozvanog „švercovanja“ nema, to ne priliči Moskovljanima, a i nije preporučljivo, jer metroom vladaju stroga pravila i sankcije koje sprovodi „Metropolitenska policija“. Jedino što je jeftino u Moskvi je karta za metro koja košta oko 30 rubalja za jedan ulazak u metro, a možete se voziti neograničeni broj stanica.


Muzeji Moskve

Kada smo kod muzeja, obiđite Vojni muzej, Ostankino palatu, Paleontološki muzej, Puškinov muzej, Rusku državnu biblioteku kao i jedan od najlepših, Ruski državni muzej. Mnogi od ovih muzeja su pod zaštitom UNESCO-a, kao i mnoge druge građevine.


Puškinov muzej

Puškinov muzej likovnih umetnosti (Музей изобразительных искусств им А.С. Пушкина) je najveći muzej evropske umetnosti u Moskvi, nalazi se u ulici Volkhonka, preko puta Hrama Hrista Spasitelja. U ovom muzeju su uglavnom izložena dela umetnika zapadne evrope kao što su Pikaso, Šagal ili Mane. Zgrada muzeja, koja podseća na dvorac, delo je arhitekte Vladimira Šukova. Gradnja je započeta 1898. i trajala je sve do 1912. godine. Muzej ima dva sprata koji su prelepo ukrašeni. Na prvom se naleze dela antike, kao i gipsane figure iz Egipta. Na drugom spratu su slike, grafike, skulpture iz srednjeg veka, stare Grčke i Rima, kao i dela najpoznatih umetnika na svetu u broju od oko 750 hiljada primeraka. Pored ovoga muzej ima i nekoliko sala u kojima se održavaju koncerti i izložbe. Postoji i deo koji je namenjen deci.


Državni istorijski muzej

Zgrada Državnog istorijskog muzeja (koji se nekada nazivao Carski ruski istorijski muzej) izgrađena je na Crvenom trgu u poslednjoj četvrtini 19. veka, na mestu koje je najpre zauzimala Glavna apoteka, a nešto kasnije prva zgrada Moskovskog univerziteta. Izgradnja muzeja je započeta 1875.godine prema projektu arhitekte Vladimira Šervuda i inženjera Anatolija Semjonova i trajala je šest godina. Arhitektonski stil zgrade bio je određen uslovima konkursa. Tražilo se da Istorijski muzej bude izgrađen u stilu staroruske arhitekture. Zato nije nimalo slučajno što njegove kule po formi podsećaju na susednu Nikoljsku kulu moskovskog Kremlja. U kolekciji ovog muzeja se nalazi nekoliko miliona eksponata. Stalna izložba sadrži eksponate koji obuhvataju period od praistorije do danas. Među njima se nalaze i zemni ostaci praistorijskih plemena koji su živeli na teritoriji današnje Rusije, preko umetničkih dela neprocenjive vrednosti stečenih od strane članova dinastije Romanov sve do kraljevske kolekcije antikviteta.
 „Sedam sestara“
Sedam sestara naziv je za sedam Staljinističkih solitera koji podsećaju delom na katedrale, a koje su izgrađene za vreme posljednjih nekoliko godina Staljinovog života. Izgrađene su u kombinaciji ruskog baroka i gotike, te američke tehnologije gradnje solitera 20. veka.


Sedam-sestara

Svih sedam zgrada se vide sa većine uzvišenja u gradu i one su najviše zgrade u centralnoj Moskvi (pored kule Ostankino).  U moskovskih Sedam sestara ubrajaju se:
Glavna zgrada Moskovskog Narodnog univerziteta, takozvani MGU,
Hotel Ukrajina, danas je to hotel ROYAL RADISSON,
Zgrada Ministarstva inostranih poslova,
Hotel Leningradskaya,
Zgrada na obali reke Moskve – Kotelniceskaja,
Zgrada na trgu Kudrinskaja,
Administrativna zgrada Crvena vrata.
I, nikad izgrađena administrativna zgrada Zarjadje. Iako postoje mnoge slične građevine širom bivših socijalističkih zemalja, jedino se soliter „Palata kulture i nauke“ u Varšavi može porediti sa sovjetskim dizajnom kakav se vidi u Moskvi.


Gorki park

Park Gorki je prirodna oaza i mesto za zabavu Moskovljana i njihovih gostiju. Nešto nalik londonskom Hajd parku. Nakon temeljne obnove dobio je evropski izgled, a vikendom kroz njega prođe preko 30.000 ljudi. Može se reći da je ovaj park omiljeno mesto okupljanja Moskovljana u koje se dolazi u potrazi za rekreacijom i odmorom od užurbanog tempa i stalnih gužvi na ulicama, a sve češće u parku se organizuju festivali i koncerti. Prostire se na oko tri kilometra uz reku Moskvu, a Moskovljani ga zovu i Park kulture, jer je davne 1928. godine, kad je otvoren, nosio to ime. Pozicioniran je uz obalu reke Moskve i ispunjen je dugim stazama za šetnju, kafeima i jezercetom. Tokom zime je popularna destinacija za klizanje na ledu, a ovde se održava i takmičenje u pravljenju skulptura od leda.


Stari Arbat i Tverskaja

Čuvena Moskovska ulica Stari Arbat važi za srce boemskog gradskog života. To je jedna od najstarijih, najlepših i najomiljenijih ulica Moskve. Vrlo je živopisnog izgleda, popločena i bez saobraćaja. Krase je zdanja sazidana pre XX veka. Opuštena atmosfera u kojoj mladi sede u baštama kafea i restorana družeći se, a umetnici slikaju svoja platna. Bezbrojne suvenirnice nude prepoznatljive ruske lutkice Matrjoške (Babuške), nakit od uralskog poludragog kamenja i skupih ćilibara i druge prepoznatljive motive Moskve i Rusije. Ulica Stari Arbat nekada je bila elitni korzo kojim su šetala ruska gospoda. Tu je, između ostalih, živeo i  Puškin. Na Starom Arbatu se nalazi teatar Vahtangova i Puškinova rodna kuća pretvorena u muzej. Tverskaja ulica je, pored Starog i Novog Arbata, jedna od najpopularnijih mesta za izlaske i provod koja je poznata po skupim i luksuznim mestima koja privlače kako mlade Ruse, tako i turiste. Nalazi se u Tverskoj oblasti u kojoj se nalazi spomenik osnivaču Moskve – Juriju Dolgorukiju i najvećem ruskom pesniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu.


Tretjkovskaja galerija

Državna galerija Tretjakovskaja je nacionalni muzej ruske likovne umetnosti. Smatra se jednim od najboljih svetskih muzeja. Nasuprot međunarodnoj kolekciji Puškinovog muzeja, galerija Tretjakov izlaže uglavnom dela ruske umetnosti. Ima najbolju kolekciju ruskih ikona. Tretjakovskaja galerija nosi ime po svom osnivaču, Moskovskom trgovacu i proizvođaču tekstila i ljubitelju umetnosti, Pavelu Tretjakovu.


Moskovski univerziteti

Moskva ima nekoliko univerziteta (među kojima su MGU Lomonosov, MGIMO, MGTU, MFTI, MIREA, MEI i drugi), sa univerzitetskim gradom izgrađenim na Vrapčevim brdima. Najstariji univerzitet je Lomonosov, osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim umetničkim i arhitektonskim spomenicima.
Univerzitet Lomonosov
Moskovski državni univerzitet M. V. Lomonosov je najveći i najstariji univerzitet u Rusiji, osnovan 1755. godine na inicijativu Ivana Ivanoviča Šuvalova i Mihaila Vasiljeviča Lomonosova naredbom ruske carice Jelisavete Petrovne 25. januara (12. januara po gregorijanskom kalendaru). Prva predavanja održana su 27. aprila. 25. januar se i danas proslavlja kao Dan studenata u Rusiji.
univerzitet-lomonosov
Zgrada univerziteta je prvobitno izgrađena na Crvenom trgu (na mestu Državnog istorijskog muzeja). Sledeća sedište mu je neoklasična građevina na drugoj strani ulice Mohovaja gde je preseljen na inicijativu Katarine Velike. Od 1953. većina fakulteta se nalazi na Vrapčevim brdima, jugoistočnom delu Moskve (1935.–1999.: Lenjinove gore). Glavnu zgradu dizajnirao je arhitekta Lav Vladimirovič Rudnjev. U posleratnoj eri, Staljin je naredio izgradnju 7 ogromnih višespratnih kula oko grada (”sedam sestara”). Glavna zgrada Moskovskog univerziteta bila je daleko najveća. Bila je, takođe, i najveća građevina van Njujorka na svetu u to vreme, i ostala je najviša u Evropi sve do 1988.godine. Centralna kula sa 36 spratova, visoka 240 metara, bila je opasana sa 4 ogromna krila za studentski smeštaj. Govori se da sadrži 30 kilometara hodnika i 5000 soba. Raspoloživi objekti unutar ove građevine obuhvataju koncertnu salu, pozorište, muzej, razne administrativne službe, biblioteku, bazen, policijsku stanicu, poštu, vešernicu, frizerski salon, banku, prodavnice, kafeterije, sklonište od bombi, itd.


Novodevičij manastir

Novodevičij manastir je podignut početkom XVI veka. Nalazi se u potpuno netaknutom stanju do dan danas što mu daje titulu najbolje očuvanog istorijskog kompleksa u Moskvi. Novodevičij manastir je ujedno i manastir i tvrđava. U blizini se nalazi groblje gde su sahranjeni ruski velikani: Anton Pavlovič Čehov, Nikolaj Gogolj, Boris Jeljcin…


Borodinska bitka

Muzej-panorama „Borodinske bitka“ je deo velikog istorijskog memorijala u spomen na pobedu u ratu protiv Napoleonove vojske 1812.godine. Muzej uključuje i slavoluk podignut 1827. godine i vojni muzej sa statuama i vojnom opremom. Panorama „Borodinske bitke“ predstavlja ”gigantsku panoramu – platno postavljeno u krug, plan bitke i posebno osvetljenje koje ostavlja utisak pokretljivosti likova. Dužina slike „Borodino” postavljene u krug je 115 m, a visina 15 m. Autor je prikazao vrhunac bitke kada su se obe vojske borile na život i smrt. Sve to je praćeno zvučnim efektima koji oponašaju elemente borbe i delovima uvertire Čajkovskog „1812. godina”. Iako je prvobitno zamišljen kao muzej jednog eksponata – platna na kome je naslikana bitka, vremenom je sakupljena velika zbirka slika, grafika, predmeta i oružja iz  Rusko-francuskog rata 1812. godine.


Kuskovo

Kompleks Kuskovo je nekadašnji letnjikovac i imanje porodice Šeremetjev. Izgrađen je sredinom XVIII veka na nekoliko milja istočno od Moskve, međutim, sada je to deo Istočnog okruga grada. Kuskovo je jedno od prvih velikih letnjikovaca – imanja ruskog plemstva i jedan od retkih u blizini Moskve koji je i dalje očuvan. Danas je ovo imanje dom ruskog Državnog muzeja keramike, a park u kojem se nalazi je omiljeno mesto za rekreaciju Moskovljana.

Moskva City

Moskovski Internacionalni biznis centar – Moskva City je deo centralne Moskve. Nalazi se na distriktu Presnenski koji je trenutno u intenzivnom građevinskom razvoju. Cilj ovog projekta je da se napravi zona, prva u Rusiji i celoj istočnoj Evropi gde će na jednom mestu biti poslovni, stambeni i objekti za zabavu. Ovaj projekat je usvojila vlada Moskve 1992. godine. Zgrada Kule Federacije koja se trenutno gradi u ovom delu grada biće najviša u Evropi kada bude završena.

Krstarenje Moskvom



Moskva

Можда се десила пљачка, као прошле године, или је једноставно рађено одржавање.

http://news.rin.ru/eng/news///126529/4/

Сазнајте занимљиве чињенице о Русији, њеној историји и савремености, природи и људима. Неке од тих чињеница су добро познате, неке ће вас изненадити.

1. Русија је највећа земља на свету — њена територија обухвата површину 17.125.407 квадратних километара. Она је већа од САД 1,8 пута. Површина Русије је приближно иста као површина патуљасте планете Плутон. 2. Русија заузима седмину земљине површине.
4. Русија се граничи са највише држава на свету — чак 18.3. Русија је једина земља на свету која излази на 12 мора и три океана. 5. Три четвртине Руса живи у градовима. Пет највећих градова Русије су: Москва, Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург и Нижњи Новгород. 6. Русија има највеће резерве природног гаса, тресета, шуме (дрва), соли, пијаће воде, ракова, јесетре, олова, цинка, титанијума, никла, ниобијума, руде гвожђа, дијаманата, сребра. © SPUTNIK/ ИГОРЬ МИХАЛЕВ Дијамант од 80 карата пронађен у Совјетском Савезу 1987. године 7. Русија заузима прво место у свету по производњи нафте и гаса.  8. Најмања удаљеност између Русије и Америке износи 4 километра. То је територија између Чукотског полуострва и Аљаске. 9. Транссибирска железница је најдужа железничка пруга на свету. Велики сибирски пут, који повезује Москву са Владивостоком, дугачак је 9.298,2 километра, прелази 8 временских зона и пролази кроз 87 градова и насеља… „Пресеца“ 16 река, укључујући и Волгу. 10. Сибирско језеро Бајкал је најдубље језеро на свету и друго по површини у Азији, а и највећи је извор свеже воде на планети. Запремина Бајкала износи 23.615 кубних километара, што је око 20 одсто светских залиха слатке воде. Све главне реке света — Волга, Дон, Дњепар, Јенисеј, Урал, Об, Ганг, Ориноко, Амазон, Темза, Сена и Одра — требало би да теку скоро годину дана да би испуниле базен једнак обиму језера Бајкал.  © SPUTNIK/ МАРК РЕДЬКИН Природа Сибира Руска армија и космос  11. Русија је најмоћнија нуклеарна сила на свету. 12. Оружане снаге Русије заузимају друго место, одмах после војске САД, на ранг–листи најмоћнијих армија на свету. Према мишљењу стручњака, високу позицију Русији су обезбедили изузетни тенкови (15.398 комада) и снага Ратне морнарице Русије (више од 200 подморница). 13. Руски научници су први изумели балистичку ракету, космички брод, Земљин сателит, хеликоптер, бомбардер, хидро–авион, минобацач, подморницу са електричним мотором, борбену оклопну машину на гусеницама… 14. У свету има више „калашњикова“ него свих других аутоматских пушака заједно. 15. Совјетски космонаут Јуриј Гагарин био је први човек који је летео у космос. 16. Руски космонаут Генадиј Падалка је у лето 2015. године оборио рекорд по броју дана проведених у свемиру. Он је у пет одвојених летова у свемиру провео укупно 879 дана. Тако је скинуо са трона свог сународника Сергеја Крикаљева, који је у свемиру провео 803 дана, 9 сати и 41 минут. © SPUTNIK/ СТРИНГЕР Руски космонаут Генадиј Падалка Још мало занимљивости о Русији 17. Руски језик је међу пет најзаступљенијих језика на свету. 18. У Русији има најмање 15 затворених, тајних градова. Њих нема на мапама, не постоје саобраћајни знаци за њих и немогуће их је пронаћи. 19. У руском граду Ојмјакону измерена је најнижа температура. Рекорд је забележен 1924. године, када је измерено минус 71,2 степена Целзијусове скале. 20. Сибирска тајга је највећа шума на свету. 21. Планински венац Урал сматра се најстаријим на свету. 22. Русија је примила хришћанство за време кијевског кнеза Владимира Великог 988. године, што значи да је то учинила после Србије. 23. У 18. веку Руска империја била је трећа по величини империја у историји човечанства. 24. Сваки од владара из династије Романов је оставио иза себе већу територију државе него што ју је добио у наследство. 25. Руски научници су изумели телевизор, хеликоптер, фотографију у боји, али су направили и модел вештачког срца. Руси су први изумели машину за израду фотографија, вентилатор, магнетофон, електрични трамвај (иако пишу да је то учинио Сименс), гусенични трактор, комбајн на угаљ, комбајн за жетву који се сам креће, први двоточкаш бицикл са педалама, прву аутоматску телефонску станицу, персонални компјутер (седам година пре Џобса), електронски микроскоп, телевизор и ТВ пренос, бушилицу за бушење нафте… Први у свету су пресадили плућа и изумели наркозу, гипс и још много тога. 26. У јануару 1820. руска експедиција је открила Антарктик.  Не заборавимо великане 27. Русија је свету дала много генијалних научника, попут Михаила Ломоносова, првог руског просветитеља, Димитрија Мендељејева, творца таблице периодног система елемената, као и Константина Циолковског, оца космонаутике, чије је идеје физички остварио Јуриј Гагарин. 28. Русија заиста има огромну културну баштину. Многи писци и песници спадају у врх светске књижевности: Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Максим Горки, Борис Пастернак, Михаил Булгаков, Александар Солжењицин, Антон Чехов, Иван Тургењев, Александар Пушкин, Михаил Љермонтов, Ана Ахматова, Сергеј Јесењин… © SPUTNIK/ РИА НОВОСТИ Песник Сергеј Јесењин (1895-1925) 29. Требало би нагласити да су Петар Чајковски, Александар Бородин, Модест Мусоргски и Николај Римски Корсаков створили руски национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је наставио Сергеј Рахмањинов. Не би требало заборавити ни Игора Старвинског, Дмитрија Шостаковича и многе друге. 30. Када је сликарство у питању, руски реалисти Иван Шишкин, Исак Левитан, Виктор Васњецов и Иља Рјепин нимало не заостају за својим италијанским узорима.