Откривамо: Како је упропашћен "Тигар" из Пирота
Анализа последњих догађања у "Тигру" из Пирота, као и писмо радника упућено Дверима, показују да иза уништавања овог предузећа стоје људи блиски српској политичкој елити!

Пирот, 11.03.2013

Од свег оног силног говоркања и притајеног шапутања иза затворених врата о ситуацији у Тигру заиста нема никакве користи, у правном смислу. А на жалост, све се до сада само говоркало и шапутало, а ни сада није ситуација пуно различита. Правно гледано, то говоркање, уколико није поткрепљено доказима, нема никакву тежину, нити би се било ко, па ни ми поштовани читаоци, могао на то позвати. С тога ћемо се потрудити да надаље у тексту изнесемо чињенице са којима ми баратамо, и које су проверљиве, а читаоце позивамо да дају свој суд.

Након писања „Таблоида“ о аферама које су потресале „Тигар“, а које су према овом недељнику, фабрику ојадиле за астрономске суме новца, ствари су кренуле својим током. Уследиле су негације руководства „Тигра“, па и изјаве како ће против аутора фељтона „Тигар од папира“ бити поднесена тужба. Шта се даље дешавало по том питању, Двери Пирота немају информације. Медији су преносили изјаве руководиоца фабрике како је заправо стање у фабрици регуларно, а спорадичне посете појединих државних политичара фабрици допринеле су утиску да од овог силног говоркања на крају неће бити ништа. У то време до нас су долазиле информације како фабрика нема новца за исплату плата и осталих давања радницима, већ да се за исте задужује код разних банака, узимајући кредите. Ово је нама потврђивано из више разних извора, и свакако је, било то тачно или не, било сигнал да ствари не стоје како треба. Оно што је свакако проверљиво, јесу банковни рачуни компаније.[2] Резултати ове провере су крајње поражавајући – узмемо ли у обзир валидност наведеног сајта, можемо закључити да је са даном 21. фебруаром ове године, велика већина банковних рачуна фабрике, изузев њих четири, у блокади.[3] Не треба бити никакав економски експерт да би се закључило у каквом је стању фирма којој су блокирани основни банковни рачуни. Како би пак таква фирма исплаћивала зараде радницима, подмиривала потраживања приватних партнера, или куповала сировине за производњу, остаје питање.

У међувремену, ствари су се по питању радничких плата, погоршавале из дана у дан. Плате за месец новембар и децембар, као и остала потраживања радника, нису биле намирене, а у „Тигровом“ информатору од 9. Јануара 2013. било је и објављено како ће до краја јануара све ово бити исплаћено. Извештај са састанка синдиката „Тигра“ од 10. јануара, до којег су дошле Двери Пирота, говори довољно о лошем стању у фабрици. Руководство фабрике се позива да:

1.   испуни оно што је изнесено у „Информатору“,
2.   стави ван снаге све менаџерске додатке,
3.   организује састанак у министарству финансија и привреде на коме ће се договорити о корацима у правцу решења лоше ситуације у фабрици.

За случај неиспуњавања ових захтева, синдикат је навео и низ мера које би имале бити предузете. Обзиром да је, што ћемо касније видети, интервенцијом државе све ово испуњено, овом приликом ћемо тај део изоставити.

Углавном, дан пиротске пеглане кобасице био је срећан по раднике „Тигра“. Министар Динкић и премијер Дачић су те суботе свратили до Пирота: да ли из разлога посете Сајму, или избору за пиротску личност године, ми то не знамо. „Тигру“ је тог дана обећан поклон, тачније позајмица, у виду 200 милиона динара кредита, које би послужиле за исплату новембарских и децембарских зарада, и доприноса радницима на зараде, а такође и за оверу здравствених књижица (које је било у прекиду са плаћањем). (Опет) говоркања казују да је премијер Дачић на састанку са „Тигровим“ руководством изрекао неке ствари, не баш повољне по њих. Али, спекулације ћемо, као што је то речено, оставити по страни.

Да ли услед великог притиска због целе афере, или због нечега другог, углавном руководиоци Тигра, који су били апсолутни господари фирме већ више од једне деценије, почели су полако да одлазе – пример генералног директора Николића довољан је сам по себи.

Коначно, више јавно тужилаштво у Пироту, саопштењем од 22. фебруара 2013, наводи да је против руководства компаније поднета оптужница којом се на терет комплетног руководства фирме ставља неких 460 милиона утајених динара, на име пореза.[4] Руководство је, очекивано, ове наводе демантовало, изјавивши да је тим „неистинитима наводима“ битно нарушен углед предузећа.[5] Да нам се не пребаци злонамера, али овде не можемо а да не упитамо – да ли је могуће да једна оптужба градског тужилаштва (чак и да је неистинита), баш толико сроза углед компаније, и да ли ће ипак пре бити случај да се углед једне компаније руши пре свега њеном неодговорном политиком, односу према интересима радника, а пре свега и понашањем њеног руководства? Како угледу компаније помажу приче о намештеним пословима који се заправо никад не одраде, а који се ипак – некоме – плате? Како то угледу компаније помажу спекулације о баснословним сумама и зарада менаџмента компаније с једне, и више него јадан однос према радничким платама с друге стране? А како тек шапутања о срамотном личном богаћењу појединаца на рачун фабрике, или о долажењу до посла у „Тигру“ путем одређених веза и манипулација? Да ли су ипак то битније ствари од једне оптужбе, која ће се, уколико је неистинита и лажна свакако оборити на суду?

Да будемо јасни, државна помоћ од 200 милиона је добра ствар, и Двери Пирота свакако ту врсту помоћи и од државе очекују онима који су у невољи. Међутим, морамо на овом месту приметити, да је држава исто тако могла помоћи и многим другим фирмама којима је требала, а није. С тим у вези, разумљиво је свако негодовање јер се не може држава према једнима односити као мајка, а према другима као маћеха. Ово пре имајући у виду срамотно поклањање „Првог Маја“ странцима, као и рапидно пропадање пиротске привреде, о чему ће Двери Пирота говорити и надаље. Зар држава ту није имала интереса да помогне, него је све те фирме и људе просто пустила низ ветар? Да будемо јасни, Двери Пирота се радују свакој помоћи пиротском раднику, али оно што ми желимо, јесте да се проблем реши у корену, а не само привремено – што ова мера државне помоћи свакако јесте.

Друга ствар је од пресудне важности – због чега је фирма „Тигар А. Д.“ у таквим страшним губицима – да ли због тога што су такви економски услови на тржишту па се није могло боље, или можда због нечега другог, сличног наводима из оптужнице о утаји пореза? Ако је ово друго случај, онда с правом можемо рећи следеће радницима „Тигра“ – никакви више кредити, нити краткорочне позајмице, не могу решити ваш проблем, већ је то могуће једино лоцирањем одговорних, њиховим привођењем правди, и одузимањем нелегално стечене имовине. То је једини начин и ниједан други, али за то коначну реч мора дати суд. Жалосно је, да ће се две плате које су сада од државног кредита исплаћене радницима, врло брзо потрошити, а да ћемо још колико ових дана, питати – шта је са јануарским и фебруарским платама? Шта је са свим осталим наредним платама? Да будемо јасни до краја – уколико се наводи оптужнице покажу тачним, у том случају држава није кривац за проблеме у „Тигру А. Д.“, већ су то они који су компанију довели до тог стања, па се сав револт због тога има усмерити ка тим кривцима.

Најгоре би, свакако, било да се проблеми опет гурну под тепих, а њихово решавање остави за неко друго време, другима, и као врућ кромпир пребаци из руке у руку. Двери Пирота верују у правду и да она држи земљу и градове, и управо у том бескомпромисном уверењу пишемо ове редове, надајући се да ће и проблем „Тигра А. Д.“, али и свих осталих пиротских радника, бити решен онако како треба. Онај ко не види да је у Пироту све мање људи, дечијег смеха, онај ко не види да су нам села запустела, да је сточни фонд града Пирота замро, онај ко не види да нас кроз пар деценија више неће ни бити у овом нашем граду, а и шире у Србији, томе би крајње време било да прогледа и погледа даље од свог личног трбуха. С правом питају Пироћанци – „зар им није доста бре“!

П. С.1
Преносимо писмо радника „Тигра“ које је до нас дошло пре неколико дана, а по којем смо свакако вољни објавити и евентуални демантиј, уколико га буде:


„Поштовани,
        желим да се изјасним о неким дешавањима који се дешавају у компанији „Тигар А. Д.". Дакле, држава је уплатила како кажу 200 милиона динара за исплату новембарске и децембарске зараде запосленима у износу од по 30 хиљада линеарно и да би се овериле здравствене књижице, међутим од тога није било НИШТА .... ЗАШТО!? Зато што су драга господа из руководства исплатили зараде за новембар и децембар са умањењем и много мање од по 30 хиљада да би они могли себи да поделе МЕНАЏЕРСКЕ додатке и то од ПОМОЋИ ДРЖАВЕ. Исто тако нису нам ни оверили здравствене књижице ... Даље, сада се дугује плата за јануар и не постоји никаква назнака да ће је уопште и бити,... Исто тако се, након оставке Јелене Петковић, спомиње да ових дана треба да добије епилог кандидатура Драгана Костића (јајчара) за генералног директора који је иначе и сам ЊИХОВ ЧОВЕК. ДАКЛЕ ГОСПОДО ФИРМА ЋЕ ПОТОНУТИ А НИКО НЕЋЕ НИ ОДГОВАРАТИ НИ ПРСТОМ МРДНУТИ ДА ПОКУША ДА СЕ СПАСЕ ШТО СЕ СПАСТИ МОЖЕ!
Ојађени радник компаније „ТИГАР А. Д“. "

П. С.2
По последњим информацијама, радници „Тигра А. Д.“ упућују се на годишњи одмор који ће трајати од шестог до деветог марта. У међувремену, по изјави председника републичког одбора синдиката радника хемије и неметала, Љубише Несторовића, јављено је да држава разматра именовање новог генералног директора „Тигра А. Д.“, и да је један од кандидата за ову функцију Небојша Ђенадић, бивши функционер крушевачког „Трајала“.


Повереништво Двери Пирот

Špartam kroz tekst i samo čekam kad ću da naletim na Dinkićevo ime.


Al,dobro,što da ne. Nije on kriv što 6% pacijenata  posle 12 godina još uvek glasa za njega.