Korisni mikrobi u našim crevima
Zovu ih i prijateljskim bakterijama jer povoljno utiču na mnoga bolesna stanja u našem organizmu. – Mogu se uneti acidofilnim jogurtima, sirom, kefirom, ali i kiselim kupusom

U našim prodavnicama mogu da se pronađu jogurti na kojima piše da sadrže lactobacillus acidophilus, ili bifidus. Znate li šta to, zapravo, znači?
Pomenuta dva, kao i još neki bacili, zapravo su korisni mikrobi, inače prirodno stanovnici naših organa za varenje. Od stanja ovih organa zavisi i naše ukupno zdravlje, a oni su ugroženi raznim činiocima. Na primer, hlorom i natrijum-fluoridom iz vode, koji uništavaju naše prijateljske bakterije, a osnova su i mnogih gaziranih pića. I alkoholna pića „pogoduju” uništavanju crevne flore, kao i antibiotici, pilule za kontracepciju i mnogi drugi lekovi. I jedenje junećeg, svinjskog ili pilećeg mesa može da bude štetno zbog antibiotika koji se daju tim životinjama, ali i zato što ono brzo truli u crevima a ne izbacuje se jer obično ne jedemo dovoljno vlaknaste hrane. To utiče i na porast broja „neprijateljskih” bakterija u crevima. Umesto da ih ima svega 15 odsto, a da drugo budu „prijateljske”, što garantuje dobro zdravlje, odnos je najčešće – obrnut…
Pa kako sebi pomoći?
Pijenjem acidofilnih jogurta i drugih mlečnih proizvoda koji sadrže prijateljske mikrobe: obranog mleka, kefira, ili dodataka ishrani (u vidu pilula ili kapsula, koji se mogu naći u inostranstvu, a treba ih piti na prazan stomak, oko sat pre jela, s vodom), kao i jedenjem sira i kiselog kupusa.
A vredi se potruditi, jer probiotici zaustavljaju rast i razmnožavanje štetnih bakterija (zato se i zovu probiotici), poput salmonele, šigele, ešerihije koli, normalizuju crevnu peristaltiku, što ubrzava metabolizam. Uz to, zaustavljaju proliv, ali i zatvor, eliminišu nadutost, zadah iz usta usled lošeg varenja, ponovo uspostavljaju proizvodnju vitamina K i B12 u crevima, oslobađaju sopstvene prirodne antibiotike koji se bore protiv neprijateljskih crevnih bakterija i kandide albikans – i pri svemu nemaju sporedne negativne efekte, a čak ulaze i u krvotok i bore se protiv sistemskih infekcija.
Zanimljivo je, međutim, kako probiotici deluju. Naime, čovek se rađa s određenim prijateljskim mikrobima, koji su za njega karakteristični i unošenje bilo kojih drugih nema efekta pošto su oni nepostojani u kiselim sredinama kakva je želudac, te ih veoma malo i stigne do creva. Uz to (ovo se odnosi samo na kapsule), prerada i kapsuliranje probiotika se odvija na visokim temperaturama, koji ih uništavaju. To bi značilo da dodatni unos prijateljskih bakterija ničem ne vodi, ali ipak nije tako. Naučnici su, naime, ustanovili da se određena vrsta „informacija” koju poseduju probiotici prenosi na ljudski imuni sistem, i kada ga primi, on se aktivira pa telo proizvodi više imuno-ćelija i brani se od bolesti kao što su alergije na hranu, iritabilni kolon, vaginitis, ciroza jetre i hronični hepatitis B. Takođe, laktobacilus acidofilus i njegovi srodnici smanjuju nivo holesterola u krvi, poboljšavaju varenje i povećavaju apsorpciju hranljivih sastojaka iz namirnica i uspostavljaju balans u digestivnom traktu.