Вашингтон прави обруч око Русије

САД појачавају свој савез са Џорџијом због геостратегијских циљева и контроле над нафтним и енергетским токовима са Кавказа. Потврда овоме је и обећање Тбилисију да ће да уђе у атлантски савез, без обзира на сумње и предрасуде многих земаља чланица овог Савеза.

Потпредсједник Америке Дик Чејни (Dick Cheney) у својој посјети Тбилисију потврдио је америчку подршку Џорџији у новој кризи са Москвом. Тако је запаљена ватра (12. августа), запалила и ново кризно жариште на релацији Тбилиси-Москва. Крвави сукоб који је испровоцирала Џорџија у ноћи 7. на 8.август завшио се признањем независности од стране руског парламента и Думе за покрајине Јужна Осетија и Абхазија. Подршка коју су ове двије покрајине очекивале годинама, добила је своју контрапозицију у америчкој помоћи Џорџији, обећаној од стране америчког потпредсједника у току његове посјете. Бијела кућа је обећала «хуманитарни пакет» у вриједности од милијарду долара намијењен да би «Џорџија задовољила своје хуманитарне потребе и одржала своју економију». Исто то је потврдила и Кондолиза Рајс (Condoleezza Rice), која је најавила 570 милиона долара помоћи која треба стићи до краја године. Чејни је дошао у Тбилиси након што је посјетио главни град Азербејџана, Баку.  Након посјете Џорџији одлази у Украјину и потом у Италију, гдје ће присуствовати радионици Ambrosetti di Cernobbio у понедјељак. У уторак одлази у Рим и тамо ће се сусрести са италијанским предсједником Ђорђом Наполитаном (Giorgio Napolitano) и премијером Силвијом Берлусконијем (Silvio Berlusconi). У главном граду Азербејџана, након што се сусрео са предсједником Илхамом Алијевим (Ilham Aliyev), Чејни је изјавио да је енергетска сигурност «невјероватно хитно» питање. Према ријечима Чејнија, произвођачи и потрошачи имаће бољу услугу када «токови за енергетски извоз буду другачији и постојанији». Није изоставио ни потврду да Америка треба више да сарађује са Турском и државама Кавказа да би створили «заједничке руте извоза енергената и тако осигурали слободан проток ресурса». Врло јасан став који је Вашингтон показао у заштити властитих интереса везаних за нафтовод БТЦ (Баку-Тбилиси-Чејхан), (BTC ,Baku- Tbilisi-Ceyhan) у жељи да представе англо-америчке мултинационалне компаније које би требале да изграде остале гасоводе и нафтоводе корисне за транспорт енергетских ресурса према Европи, а истовремено постају алтернатива Руској федерацији. У Тбилисију ,Чејни је такође потврдио подршку коју ће дати Вашингтон за улазак Џорџије у НАТО и тако још више стегнути обруч око Русије. «Америка», нагласио је Чејни, «даје пуну подршку акционом плану за приступање Џорџије НАТО-у и улазак у Атлантски савез». Овакав потез Америке сигурно никако не иде у прилог Русији која се снажно одупире америчким намјерама да контролише Кавказ још од почетка 90-тих година. Америчке провокације против Кремља нису се завршиле само на овоме. Он је истакао како су руске операције против Џорџије «нецивилизацијски чин» и «стварају велике сумње у намјере Русије и њене озбиљности као међународног партнера». Потпредсједник Чејни је имао намјеру да оптужи ову, како он сматра, «нелегитимну и унилатерлану намјеру Русије» да промијени границе Џорџије признањем независности Абхазије и Јужне Осетије. Чини се да су занемарили референдум који се одржао у овим покрајинама и гдје се народ јасно изјаснио да жели независност од Џорџије. Како ствари стоје чини се да и неке европске државе ускоро морају да дају свој јасан став и опредјељење у односу на нованасталу кризу. Наредне седмице очекујемо ставове Силвија Берлусконија и његовог колеге Франка Фратинија (Franco Frattini), који се већ у Москви сусрео са Сергејом Лавровим и показао добру вољу атлантских земаља да се што прије ријеши криза на Кавказу. Он је тражио потврду потпуног повлачења руских војника из Јужне Осетије и Абхазије и стварање слободнијег присуства међународних посматрача из OSCE-a, и EU. Фратини је изразио и добру вољу Италије да организује међународну конференцију везану за питање кризе на Кавказу. Оваква конференција ће се врло вјероватно одржати у новембру, а сам циљ једне такве конференције није само стабилизација ситуације у Џорџији него и цијеле зоне укључујући Украјину, Азербејџан и Молдавију, како би се избјегао «домино ефекат». Такође, у један овакав процес требали би бити укључени и посредници као што је Турска, која има јаке интересе на Кавказу. Према ријечима шефа италијанске дипломатије, потребно је Резолуцијом у УН-у потврдити интегритет територије Џорџије, аргумет о којем Русија није расположена да дискутује и преговара, али исто тако да се избјегну могући захтјеви нових држава за самоопредјељење.



Андреа Пероне