MONIKA SELEŠ, SVETSKA TENISKA HEROINA

Po pravilu, moju Novosađanku, Moniku Seleš, viđao sam u godini olimpijskih igara. Tako je i bilo sve do Atine 2004. kada se nije pojavila u gradu pod Akropoljem. U julu te godine Monika se definitivno povukla s teniskih terena sa osvojene 53 turnirske pobede, uključujući devet gren slem trofeja. Ili, zvaničnim rečnikom sportske statistike: Monika je tokom sjajne igračke karijere ostvarila bilans od 592 pobede i 122 poraza u pojedinačnoj konkurenciji i 89 pobeda i 45 poraza u mečevima u igri parova.

Početkom minule godine, tačnije prvog februara, odigrala je protiv Martine Navratilove egzibicioni meč u Ouklendu na Novom Zelandu i posle toga njena teniska priča pojavljuje se ponovo tek negde oko njenog rođendana, 2. decembra. Navodno, Monika se ponovo sprema da igra turnirske mečeve. Zahvaljujući starom prijateljstvu sa porodicom Seleš stupio sam u vezu s Monikom i pitao je - vraća li se na teren?

Možda i Novak podigne „salataru“

Da li si u toku sa zbivanjima u našem tenisu? Znaš li za Jelenu Janković, Anu Ivanović, i da li si čula da je Jelena Dokić ponovo u Australiji?
– S Jelenom Janković pone kad i treniram kada je ona na Floridi u Sarasoti. Sjajna je i očekujem njene nove uspehe u predstojećoj sezone. O Ivanovićevoj slušam sve najlepše, a znam da stasava i dobra generacija tenisera u Srbiji. Čula sam mnogo lepog o Novaku Đokoviću i Pašanskom. Eto, Hrvatska je osvojila Dejvis kup, gledala sam njihov meč u finalu na TV-u. Ko zna, možda i ova nova generacija igrača u Srbiji krene tim visokim ciljevima? Želim im od srca uspeha.

– U ovom momentu sam na prekretnici i uskoro ću odlučiti. U novoj godini ništa neće biti kao pre u mom životu - najavljuje Monika. – A to da li ću zaigrati na turnirima pre svega zavisi od povrede stopala koja me dugo muči, ali i od nekih privatnih planova. Ovih dana na Floridi je vreme božanstveno, treniram čak pet puta nedeljno, osluškujem šta se sve događa u svetu tenisa, ali imam i gomilu drugih obaveza.

Šansa, znači, ipak postoji?
– Jedno su želje, a sasvim drugo je realnost. Bez obzira na to što to u ovom momentu želim, neki ozbiljniji povratak nije realan. Eventualno ću zaigrati, naravno ukoliko me zdravlje posluži, na egzibicijama, na nekim humanitarnim mečevima ili slično. S druge strane, radujem se da su Martina Hingis i Ana Kurnjikova odlučile da se vrate na veliku tenisku scenu. One su mnogo mlađe, imaju solidno iskustvo, i životno i tenisko, i mislim da mogu ponovo do vrha svetskog ženskog tenisa.
Pitam Moniku i o novostima na ličnom planu. Puno je, naime, kod nas bilo priča o Polu Alenu, suvlasniku kompanije Majkrosoft, s kojim je Monika u vezi skoro deset godina.
– Oduvek sam se trudila da privatni život držim daleko od očiju javnosti. Pol je briljantan um. Možda je i on krivac da sve više učim. Saznala sam da svet nije samo skakutanje teniske loptice i novac. Pol je moj prijatelj i često pratilac. I to je to.

Negde sam pročitao da studiraš arhitekturu?
– Tokom profesionalnog bavljenja tenisom mnogo tog sam propustila. Arhitektura je oblast koja me je privlačila od detinjstva a koja me sada nadopunjuje. U mojoj porodici odnos prema učenju oduvek je bio naglašen, baš kao i sklonosti prema lepom. Otac Karolj je, recimo, bio karikaturista izuzetnog talenta. To se dobro zna u Novom Sadu, iako ga moja karijera odvela u trenerske vode.

O Dokićevoj ništa?

– To je sjajna mlada dama i verujem da će povratkom u Australiju naći svoj pravi put u karijeri.
Gde je Biljana Mirković-Veselinović, iznenadilo nas je Monikino pitanje? Biljana je uspešan trener, bila je i savezni selektor, a sada radi sa Slovenkom Katarinom Srebotnik. Često su zajedno i u Novom Sadu gde Mariborčanka trenira...
– Super – komentar je Selešove.

Kada pomenusmo naš Novi Sad, čekamo te?
– Sada je to realnije. Nisam se odrekla ni našeg pasoša, ni svog grada u kojem sam rođena. Znam gde mi je zavičaj i otkako nema Karolja sve češće želim da doputujem u Novi Sad, gde su ostali najsrećniji dani mog života. Tamo su moji prijatelji iz osnovne škole, drage uspomene i neki rođaci. To je deo mene i, kako često ponavlja mama Ester: U životu na sve možeš da utičeš, samo ne na činjenicu ko su ti roditelji i gde si rođen. Da, u Novi Sad ću doći. Možda i brže nego što očekujete.
Ona breza na uglu Šekspirove 26, kao i topole u parku ispred škole na Limanu, čekaju našu Malu Mo.

Jovan Tanurdžić - www.Dnevnik.co.yu

Dve decenije od Monikine tragedije


Na današnji dan pre 20 godina Nemac po imenu Ginter Parhe promenio je istoriju ženskog tenisa.



30. aprila 1993. on je utrčao na teren u Hamburgu i nožem ubo tada 19-godišnju Moniku Seleš u leđa tokom četvrtfinalnog duela sa Magdalenom Malejevom.

Parhe je kasnije objasnio da je to uradio kako bi pomogao u tom trenutku drugoj teniserki sveta Štefi Graf. On je zbog smanjene uračunljivosti osuđen samo na uslovnu kaznu.

Koliko je Monika Seleš bila dominantna u tom periodu u ženskom tenisu pokazuju i sledeći podaci: U periodu od 1991. do 1993. Monika je osvojila 22 titule, a igrala je 33 finala od ukupno 34 turnira na kojima je nastupala.

Zabeležila je skor od 155 pobeda i samo 12 poraza u tom periodu (92,9%), a posebno frapantan bio je njen učinak na Gren slemovima pošto je od 56 mečeva dobila čak 55!

Monika je kasnije u svojoj autobiografiji objasnila kako je zapala u veliku depresiju nakon što se posle dve godine vratila tenisu i kako nikada više nije igrala na istom nivou kao pre tog incidenta čemu svedoči i podatak da je osvojila samo jedan Gren Slem nakon toga (1996. u Melburnu).

Nekadašnja jugoslovenska teniserka karijeru je završila sa 53 titule i 9 osvojenih Gren slemova.

Monika je rođena u Novom Sadu od mađarskih roditelja, a profesionalac je postala sa samo 14 godina 1988. Na prvom mestu WTA liste zadržala se 178 nedelja.



Izvor: B92

    

Kako ti jedan kreten okrene život ....

Navratilova: Seleš bi bila najbolja

Legendarna Martina Navratilova izjavila je da bi Monika Seleš bila najbolja teniserka svih vremena da kao 19-godišnjakinja nije ubodena nožem

"Osvojila bi još mnogo titula, ona bi sigurno imala najviše GS trofeja ispred Margaret Kort (24) i Štefi Graf (22). Štefi nije imala protiv koga da igra, taj čovek (Ginter Parhe) promenio je tok teniske istorije, u to nema sumnje“, rekla je Navratilova, koja je u karijeri osvojila 18 Gren slem titula.

Meri Džo Fernandes, bliska prijateljica Selešove, saglasna je sa Navratilovom.

„Ljudi zaboravljaju da Monika ima devet GS titula, što je neverovatna karijera. Imala bi barem duplo više, podigla je tenis na znatno viši nivo“.

Tridesetog aprila 1993. godine Ginter Parhe je utrčao na teren u Hamburgu i nožem ubo tada 19-godišnju Moniku Seleš u leđa tokom četvrtfinalnog duela sa Magdalenom Malejevom.

Parhe je kasnije objasnio da je to uradio kako bi pomogao u tom trenutku drugoj teniserki sveta Štefi Graf. On je zbog smanjene uračunljivosti osuđen samo na uslovnu kaznu.

Koliko je Monika Seleš bila dominantna u tom periodu u ženskom tenisu pokazuju i sledeći podaci: U periodu od 1991. do 1993. Monika je osvojila 22 titule, a igrala je 33 finala od ukupno 34 turnira na kojima je nastupala.

Izvor: B92

Novak Đoković vs. Monika Seleš

GS titule 11:9
Sve titule 61:53
No1 nedelje 184:178
No1 godine 4:2