Juuu....ovo moram da gledam   


E jbg.... 


 

Dabogda vi nama živele sto godina...


Cesa je postavila lepo pitanje.
A odgovor je da ona početnička euforija vremenom slabi, ljubavna strast kao proces složenih hemijskih reakcija u vugli nestaje i taj koktel dopamina serotonina i ostalih "ina" gubi vremenom ukus... i stvar koja najviše kida neku vezu, brak, zajednicu... nije ni prevara i prevara ume da začini, nije ni gubitak poverenja i to može biti uzbuđenje i kasnije građenje istog, itd itd, najgora stvar je... monotonija.

Što neko reče... ne znam ko: "Na kraju krajeva, najveći greh koji možete da počinite je da budete dosadni." 

Ljubav je razumevanje.
Biti u pravoj ljubavi je prevodu... imati oslonac na nekog i ono najbitnije... biti shvaćen. I obrnuto.
Svi mi želimo da nas neko razume i shvati.
To je fundamentalno. To je temelj kuće ljubavi. A zidovi i krov se sastoje od niza individualnih afiniteta prema vrednostima koje su kod svakog različite. Svako ima svoje merilo.
Kuća kao takva mora da se održava. Ne može sama opstati i ima težnju ka urušavanju.
Zbog korozije, zastarelosti, postaje prljava zbog prašine i spoljnih uticaja.
Celo to održavanje poput farbanja, krečenja i pospremanja kuće, pa i ono veće poput učvršćivanje temelja, pojačavanja izolacije... sve je to ništa drugo nego ona mala i velika uzbuđenja i strast koja doživljavamo i trudimo se da pružimo našim partnerima. Odnosno razbijanje monotonije.

Kad prestane razbijanje monotonije odnosno održavanje kuće... ona se urušava.

Gradite i čuvajte svoje kuće ljubavi.  


Over & Out.  

Čitam ove poslednje strane i pošto se sve vrti oko lolane, da se i ja izjasnim...

Otoič kad pričasmo na nekoj drugoj temi, rekoh da si za moj ukus previše ~ "cvetići, leptirići" ...

To se upravo odnosi na ovakve diskusije...

U ljubavi ne postoje univerzalne istine... aksiomi... ne postoje definicije koje se mogu na sve nas primeniti... svi mi tražimo nešto drugo i svako od nas ima ciljeve koji se bitno razlikuju... možda je ultimativni cilj ~ voleti i biti voljen ~ ali izrazi koji ga sačinjavaju za svakog od nas znače nešto drugo i da bi imalo ikakvog smisla pričati o tome, moramo precizirati šta ko misli o tome i kako to treba da izgleda...

Ipak.. jedno je sigurno... ludačka zaljubljenost, strast... to je samo eksplozija hormona, a kao i svaka eksplozija traje relativno kratko i nakon toga se situacija smiri, i priča izgubi smisao...

Nekako mi je to previše nevino... klinački... u smislu da se previđa očigledno na način na koji to radi zaljubljeni tinejdžer... Od one priče sa raskidom zbog toga što je on ljubio tvoj nos, a tebi je to smetalo, al ti nije palo na pamet da bi, kao dva homosapiensa, mogli o tome popričati i to rešiti... Ne kažem da je on princ na konju, ili bar konj, ali prosto mislim da nigde ne vodi raskidati veze iz takvih razloga...
Ključ svake veze su međusobno poštovanje, poverenje, zdrava komunikacija i razuman nivo tolerancije i prilagođavanja... Svi smo mi posebni i na nas neko mora da se adaptira, kao što i mi na njega moramo... Ako je jedna strana spremna samo na veze gde toga nema, i gde ona ne mora ama baš ni jedan ustupak da napravi, a očekuje da druga strana to radi, ali da pritom bude stabilna, razumna, principijelna, karakterna, inteligentna, uspešna, romantična, da izgleda lepo i vodi računa o sebi i neguje vezu...
To prosto ne ide... čak se mnoge od navedenih stvari međusobno potiru kao plus i minus...

...

Inače... sve to pada u vodu ako neko zaista naleti na osobu sa kojom će imati idiličnu vezu...
I nije da ne verujem u tako nešto (koja je svrha, ako je tako?) ... verujem da sam dovoljno poseban da mi se tako nešto desi, i savršeno mi je jasno da i ostalih 6 milijardi ljudi rezonuju na isti način...
Ali... i sve to pada u vodu, kada ta idilična veza nestane... a ogromna većina ima takvu sudbinu

Ja sam siguran da ti misliš da će te neko takav naći i osvojiti... iako mi nije jasno kako bi on, osim telepatijom, znao šta i gde da traži... anyway... siguran sam da veruješ u to... i to je ok...
Moje je da ti kažem da su daleko veće šanse da u tom čekanju postaneš toliko očajna da odbijajući ljude zbog sitnica, na kraju ostanes sa onima koji su ozbiljno oštećeni...

To je moje mišljenje...

U vreme kada mi je to bilo zanimljivo, i kada sam adekvatno izgledao, imao zavidan broj recki kod ženskog sveta koji je tražio "Mr. Right"... neverovatno je, kako prijatna spoljašnjost, slatkorečivost i kapljica čine "Mr. Right now" potpuno prihvatljivim... Sada nemam nikakvu želju da tako nešto radim, a morao bih da poradim i na fizičkoj spremi pre upuštanja u tako nešto... ali verujem da ženska svest nije mnogo uznapredovala za ovih 5-6 godina...

Naravno to se ne odnosi na sve žene... ali se odnosi na priličan broj...

Khm.... ne, ako se zoveš tako. 


Sad šalu na stranu...
Ovo što je Gazda obrazložio je ključno. Ljubav je toliko subjektivna stvar, da je apsolutno nemoguće definisati je, a kamoli meriti, razlagati, vagati, i slično.

I još nešto... mnogi psiholozi kažu da se svaka ljubav na kraju pretvori u prijateljsku.
Ja u to ne želim da verujem. 

Postoje sigurno i one ''mind blowing'' ljubavi, koje traju ceo život.

(Možda nisam sad u najboljem stanju da o tome pišem, gledala sam film ''The Notebook'', pa sam emotivna kao četiri žene.  )

A što se leptirića tiče... Evo, javno priznajem:
u vezi sam ~ 4 godine, i za te četiri godine smo prošli sve i svašta...
Ali i nakon te četiri godine (što opet nije neki bog zna kako dug period) meni i dalje klecaju kolena kad me dotični uhvati oko struka.

Ja cu njega naci,osvojiti pa zaprositi ako treba .
Da sam ikada cekala da meni pridju,jos bih bila nevina .
Lep post si napisao ,sve receno kako jeste i kako treba ,saveti na mestu bez kompleksa nize vrednosti...



Hahaha,istina ziva ...prolazis na jedan kod vecine zena .
Isto tako ,zena koja je prijatne spolajsnosti,slatkoreciva i mazna -dobija sta pozeli 
Pitanje je samo koliko je to cini srecnom ....mene vise ne 

Iskren da budem, do sada sam stekao utisak da ti ocekujes da on tebe nadje, osvoji te, i bude apsoltuno savrsen i ispunjava neke kontradiktorne kriterijume...
Ne znam kako bi on bio onaj pravi, ako ti treba njega da osvajas?

Ako zena ispunjava te kriterijume, postoje vrlo realne sanse da je to win-win situacija, tj. da ne moze da se poredi sa varijantom kad on zeli koitus a ona zeli porodicu..
Ja ne kazem da nema i obrnutih situacija... one ostoje, ali prosto mnogo je vise zena koje u trenutku pomucene svesti (nadam se, ne verujem da bi neko pri cistoj svesti i zdravoj pameti rezonovao tako) racunaju da ako se ipak kresnu sa nekim, on mozda ipak odluci da oni budu zajedno...

Mislim... da se ne lazemo... i ja sam imao situaciju da vrlo jasno i direktno kazem sta hocu, to bude, i onda budem napljuvan jer je ona htela da imamo vezu, a mene to prosto ne zanima i to sam jasno predocio pre bilo cega... A po prici drugih muskaraca, i oni su imali istu varijantu...

Joj Lolana kakav si ti folirant, ko te ne zna skupo bi te platio : )

Kako se voli umereno? Jednostavno. Voli se.

Malo mi je glupo da objasnjavam jer se neke stvari ne mogu objasniti, ali da to srocim u "Ti si deo mog zivota i mog bica, ali nisi centar moga sveta."

Umerena ljubav nije ljubav zbog ljubavi. Umerena ljubav je partnerstvo i osecaj pripadnosti.

Umerena ljubav je jednostavno ljubav.


Krimi-horor.
Kao sto rekoh, kad se stvari promene, mozemo da se nadjemo na kafi.


Da, slazem se.
Ali i dalje mislim da treba razmisliti o nekim stvarima, redefinisati ocekivanja.

Mozda ja nisam u pravu, ali jedna od stvari koje sam naucila za svojih 28 godina je da zivot (i srecu) cine male stvari i da treba uzivati u njima...

Ova veza u kojoj sam vec 7 godina je prva u koju nisam srljala, kao sto je ranije bio obicaj. Pa, ipak... iako nekima sa strane to tako ne izgleda jer su mi prijatelji, pa mi zele i ono sto ne mogu da postignem, ja sam u dubini duse zaista srecna... i pored svih problema i nesuglasica kojih je bilo uz put... ja sam srecna... zadovoljna...

Moja veza je daleko od idealne, neki cak misle da ja "nisam zaljubljena", ali to je samo posledica cinjenice da neke stvari drzim za sebe jer se ostatka sveta ne ticu...

Znam kako je kad si s nekim zbog vrelih osecanja i kad si za njega premija... to je opterecujuce... posebno za osobu kao sto sam ja... svojeglava, razmazena i samostalna kad su osecanja u pitanju...

Znam kako je to kad sagorevas u trenutku i znam kako se to moze zavrsiti... Kako se zavrsilo u mom slucaju... i to ne jednom...

A, opet... kazem.. znam kako je to izgledalo u slucajevima meni dragih osoba....

Zbog toga zivot, zaista, ne treba uludo trositi.

Jer zivot cine male stvari.

Pa znas kako Fajteru - jedino od koga mogu i smem nesto da ocekujem ,to sam ja sama .
U svemu u svom zivotu .

Ako ja sebe ne ucinim srecnom- nece niko .A to je sve zato sto sam jako komplikovana i sto niko normalan ne bi znao da mi udovolji .To si lepo primetio da ja trazim kontradiktorne kriterujeme- ja bih da me neko zarobi ,ali bi i punu slobodu ,ja bih da me neko obozava,ali da me ne gnjavi mnogo,ja bih da da moj muskarac bude dominantan ali ja volim da o svemu kazem sta mislim i raspravljam se ,ja bih da on bude originalan,neobican i meni interesantan ali i konzervativan ,tradicionalan i patrijarhalan .A sta da ti kazem dalje ...
Ja sam uvek birala momke koji boluju od gordosti i uvek sam se natezala sa njima,valjda mi to zanimljivo .Nikad mi nisu zanimljivi bili normalni ,zdravi u glavi koji se ne stide da pokazu i kazu da im se svidjam .E sad posto su ti nadmeni i gordeljivi meni privlacni i nema sanse da ti takvi momci jure za mnom (to je tip koji ce umirati u sebi ,sagoriti ali pokazati nece jer to dozivljava kao slabost )- moram ja za njima .
Najsmesnije je sto ti momci ne vole da devojka juri njih i oni misle da oni kao muskarci treba da vuku konce ,tako da sve to moram da odradim jako oprezno i mudro -ja da Njega upecam ,a da on misli da je on Mene .


Zuzana -

Ajde neka neko napise nesto da mogu da odgovorim Anei ,nemam zivaca da citiram po recenicu !